видовдан

vidovdan-5-2026

Обележавање Видовдана – Дана сећања на погинуле браниоце српског народа од Косовске битке до данас, који се уједно обележава и као слава српских ратних ветерана, започело је поменом погинулим борцима испред споменика „Туга“, након чега су представници Града, војске и полиције, борачких удружења, као и породица страдалих, положили венце.

Градоначелник Младен Богдан истакао је да је Видовдан дан дубоког поштовања, сећања и историјског континуитета српског народа.

– Дужни смо да одамо почаст свима који су дали живот за отаџбину. Када отаџбина зове, никада није тешко одговорити. Од Косовске битке до данас, кроз све историјске периоде, постоји нит која повезује жртву и борбу за слободу, а посебно је важан однос према Косову и Метохији као делу тог историјског наслеђа – поручио је Богдан.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Председник Удружења српских ратних ветерана Кикинде Владимир Рaдojчић захвалио се свима који су присуствовали обележавању и који годинама негују културу сећања.

– Посебно бих се захвалио гостима који долазе сваке године из Куршумлије, Бачке Тополе и других места. Већ више од деценије окупљамо се овде, код споменика са именима наших погинулих суграђана из ратова деведесетих. Породице страдалих све то прате са посебним пијететом, и то је нешто што има велику симболику. Морамо да будемо сложни, да гледамо у будућност, али и да никада не заборавимо наше жртве- – навео је Рaдojчић.

У наставку програма у великој сали Дома пензионера обављено је и резање славског колача.

 

Kosovka-devojka-Uros-Predic

Видовдан је српски национални и верски празник који се обележава 28. јуна. Српска православна црква га обележава као дан сећања на кнеза Лазара и српске мученике који су пали у Косовској бици против Османског царства 1389.године.

Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, страдање кнеза Лазара (1371—1389) и пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса, од почетка 20. века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика.

Видовдан представља Дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева, те да се зауставе сви велики послови За Видовдан се у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима. Видовдан је државни празник у Републици Србији који се обележав радно и представља сећање на погинуле у свим ратовима. Пре Другог светског рата, Видовдан је био последњи дан школске године.

Kosovska-bitka

Видовдан је за Србе велики и стари празник. По Закону о празницима, од 2001. године је државни празник и обележава се радно, у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сећање на погинуле у свим ратовима.

У црквеном календару је обележен црвеним словом. То је непокретни празник, увек се празнује 28. јуна.

У хришћанском календару не постоји светац с овим именом. Тек 1892. године Српска православна црква га је први пут унела као празник у своје календаре, стављајући га у заграду иза пророка Амоса и кнеза Лазара, чије је култове неговала.

Видовдан се прославља достојанствено, мирно, без весеља. У свим православним храмовима служи се парастос нашим војницима, палим на бојном пољу, и свим до данас пострадалим мученицима који су на разне начине живот дали за православну веру.

Празник је занимљив зато што се преплићу историјске чињенице са народним обичајима и веровањима, оличеним у развоју косовског мита упоредо са паганским култовима старог словенског божанства Вида који је сматран врховним божанством –„Богом над боговима“ а сви други богови тек полубоговима.

Међу Србима и свим Словенима веровало се да је Вид свевидеће божанство, па се Видовдан сматра празником за очи, односно празником који „отвара очи“. По народном веровању, важно је шта ће се на овај дан видети, јер ће се касније баш у томе имати успеха.

На Видовдан се, према књигама и веровањима не ради у пољу – да кукуруз заметне клипове, ни у винограду – да се грожђе не сасуши и отпадне. Тог дана треба пробати и зрело воће. Верује се и да на Видовдан ваља започети ручне радове – плетење и везење.

Понегде се, до поднева, излази на гробља и доноси храна, обавезно риба. Видовданска трпеза ове године је посна, јер пада у време Петровског поста. Постоји и обичај да жене уочи Видовдана беру траву видовчицу и стављају је под јастук да би усниле свог изабраника.

Пре Другог светског рата, Видовдан је био последњи дан школске године.

Vidovdan 3

Како би обележили сећање на све јунаке који су страдали за ову земљу од Косовске битке до данас, у Кикинди програми обележавања Видовдана трају од јутарњих сати и завршавају се Видовданском академијом.

У организацију догађаја укључили су се Град Кикинда, Српска православна црквена општина и Српски ратни ветерани. У преподневним сатима одржане су свечана литургија у Храму Светог Великомученика Кнеза Лазара у Накову, а затим су, у Цркви Светог Оца Николаја у Кикинди. Српски ратни ветерани обележили своју славу резањем славског колача.

Код споменика “Туга” на тргу венце су положили: родбина страдалих,  представници Града, борачких организација, МУП-а и Војске Србије, и представници гарнизона из Куршумлије и Бачке Тополе. Одржан је помен, а затим и пригодан програм у којем су прочитана имена 37 погинулих и несталих Кикинђана, војника и полицајаца, током оружаних сукоба од 1990. до 1999. године.

Јелена Карановић, сестра Марка Утржана, првог војника из Кикинде који је погинуо у ратовима деведесетих, рекла је да правда ни до данас није задовољена.

– Марко је служио војску у Љубљани, затим је пребачен у касарну у Хрватској. Тада су он и његови другови заробљени и затворени у логор Ракитје у којем су мучени и тамо су убили Марка. Имао је 20 година. Дуго сам га чекала да се врати, нисам могла да прихватим да више није жив. Од 2016. године почела је истрага о убиству и мучењу војника. Починиоца, Бранка Тунића, Албанца, припадника Зенги, који је до смрти тукао Марка и мучио још 16 његових другова, Словенија није хтела да испоручи Србији. Он се сада налази у Хрватској и суди му се у одсуству. Надамо се да ће правда победити јер оно што су прошли мој брат и његови другови била је голгота – каже Јелена.

Из Градске управе помену су присуствовали председник Градске скупштине Младен Богдан,  чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар и начелник Градске управе, Драгиша Михајловић.

– Важно је да наставимо традицију обележавања једног од најважнијих датума у историји Срба и одржавамо сећање на све наше јунаке, од Косовског боја до данас. Ово је било прекинуто у једном периоду и настављено је 2013. године – рекао је Богдан. – Видовдан и Косовски завет уткани су у генетски код Срба. Увек ћемо подржавати рад борачких удружења и водити бригу о породицама погинулих. Данас шаљемо поруку саборности и јединства које нам је потребно и пружамо подршку нашем народу на Косову који трпи велике притиске.

Свечана Видовданска академија, у организацији Града и Црквене општине, одржаће се у Народном музеју, од 18 сати.

Knez Lazar

Видовдан је државни празник у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару, на Газиместану. Обележава се радно.

По православном календару овај дан је посвећен кнезу Лазару који је, након распада Српског царства, владао у Моравској Србији од 1371. до 1389. године.

На данашњи дан 1389. повео је српске снаге, међу којима су били и његови сродници и савезници, у бој против османске војске, недалеко од Приштине. На челу османских снага био је султан Мурат Први са синовима Јакубом и Бајазитом.

Српске снаге су потиснуле противника, а један од српских витезова, Милош Обилић, убио је султана Мурата и натерао османску војску да се повуче. Муратов син Бајазит је кренуо у противнапад у коме је заробљен кнез Лазар. Он је, по његовом наређењу, погубљен, после чега се османска војска повукла са бојишта и напустила Србију.

Манастир Раваница

После Косовске битке, тело кнеза Лазара сахрањено је у манастиру Раваница, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, крајем 17. века, пренето је у фрушкогорски манастир Врдник. У Раваницу су мошти враћене 1989. године, на 600. годишњицу Косовске битке.

Кнез Лазар је Саградио многе цркве и манастире. Најпознатији су Раваница и Лазарица. Такође, обновио је и манастире Хиландар и Горњак, а био је и ктитор руског манастира Пантелејмона. Његовом заслугом, окончан је вишегодишњи српско-грчки црквени раскол, који је трајао још од времена цара Стефана Душана.

Видовдан представља Дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева и да се зауставе сви велики послови. За Видовдан се у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима.

error: Content is protected !!