ветерани ПЈП

Коста-Средојев-Сљука-(5)

Кикиндски Савез удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР) и ове године је, са ветеранима Посебних јединица полиције, члановима Извиђачког одреда “Прока С. Плави” и представницима Опште болнице, одао почаст Кости Средојеву Шљуки. Комеморација и полагање венца одржани су код спомен-плоче постављене на зиду Болнице, на месту где је овај млади револуционар изгубио живот, чиме је, још једном, потврђена важност неговања културе сећања.

– Данас обележавамо 81 годину од погибије овог храброг револуционара. Коста Средојев Шљука је студентске књиге заменио борбом за слободу, коју и данас имамо захваљујући њему и његовим саборцима. Његов пример и херојска борба обавезују нас да поштујемо и следимо његову жртву, јер је показао како се воли и брани отаџбина – истакао је председник кикиндског СУБНОР-а, Саво Орељ.

Коста Средојев Шљука био је један од оснивача Великокикиндског партизанског одреда. Иако је преживео напад фашистичке војске на Одред на Симићевом салашу, судбина му није била наклоњена. Заробљени саборац, под мукама, издао га је непријатељу. Хапшењем и његовим погубљењем лично је руководио озлоглашени немачки полицајац Јурај Шпилер, познат по својим злоделима на овим просторима.

– Сваке године одајемо пошту борцу Кости Средојеву Шљуки и његовим борачким сарадницима, који су заједно дали своје младе животе за слободу свог народа, борећи се против окупатора и осталих издајника. Срби су у вековима били тлачени, малтретирани, убијани и прогањани са својих вековних огњишта. Коста и његови саборци су знали да се народ може ослободити само оружаном борбом. Две и по године су истрајавали – организовали су предавања и демонстрације, делили летке, и скривајући се од окупатора. Нажалост, Немци су били јачи материјално, оружано и организационо, и, потпомогнути издајницима Пете колоне, Косту су намамили и мучки га убили на овом месту. И сви његови саборци ухапшени су и поубијани – рекла је Весна Балабан, чланица СУБНОР-а.

На спомен-плочу положен је венац, а у част храбрих партизана, присутни су имали прилику да чују извођење песме “Белла циао” у интерпретацији младе флаутисткиње Маше Орељ, ученице Основне Музичке школе.

Коста Средојев Шљука рођен је 17. фебруара 1919. године у Кикинди, као син Димитрија и Јеле. Погинуо је не дочекавши свој 25. рођендан.

С. В. О.

Церска-битка-пријем-(2)

Чланови Одреда извиђача “Прока С. Плави” из Кикинде су, на позив Владе и генерал-мајора у пензији Милорада Ступара, 18. и 19. августа у Драгињу и Текеришу присуствовали обележавању 110 година од Церске битке и учествовали у маршу под називом „Хвала Степи што се сети“. Уз подршку представника СУБНОР-а, Удружења ветерана Посебних јединица полиције (ПЈП), Ветерана 72. специјалне бригаде и Јединице опште намене цивилне заштите из нашег града, учествовали су и у такмичењима организованим поводом овог значајног јубилеја. Поред представника Одреда, удружења и организација из читаве Србије и Републике Српске, са 53 учесника, Кикинђани су чинили најбројнију екипу на овим догађајима.

Тим поводом, данас су их, у Градској кући, примили градоначелник Никола Лукач и његов заменик, Дејан Пудар.

– Поносни смо и захваљујемо вам што сте учинили да будемо препознатљиви по томе што чувамо тековине Србије и што млађе генерације учимо историји и правдољубивости. У овим изазовним временима важно је да се сећамо својих јунака, да будемо сложни, јединствени и сабрани, и да са поносом можемо да развијемо своју заставу јер смо увек били слободарски народ. Хвала вам што сте достојно представили наш град. Велику захвалност дугујемо и  генерал-мајору Ступару који доприноси да се Кикинда препознаје као град у којем се чувају традиција и сећање на херојство свих наших ратника из свих ратова. Морамо неговати нашу традицију, наше српске обичаје и идентитет. Најважније је да волимо и поштујемо своју државу – рекао је Лукач и додао да ће Град увек подржавати активности чланова Одреда извиђача.

Члановима делегације честитке је упутио и заменик градоначелника.

– Град ће, као и до сада, помагати значајне и лепе акције и са историјског и са аспекта будућности – истакао је Пудар. – Драго ми је да видим младе људе и децу да учествују у оваквим активностима и чине нас поносним јер знамо да ће неко наставити да негују традиционалне вредности и да ће их преносити наредним поколењима, како би се одржао дух родољубља.

Наши представници такмичили су се, међу 372 учесника, у Хајдучком вишебоју у којем су извиђачи заузели треће место, док је у кувању Хајдучког гулаша,  мешовита екипа ветерана ПЈП и СУБНОР-а освојила победнички пехар.

Одред извиђача „Прока С. Плави“ био је један је од сарадника у организацији обележавања Церске битке на којем је предавање о овом историјском догађају одржао генерал-мајор Ступар, а програму су присуствовали и министар за рад, борачка и социјална питања Немања Старовић и државни секретар Зоран Антић.

Најмлађим учесницима биле су приказане стварне средњовековне борбе витезова, а другог дана боравка, у раним јутарњим сатима, кренуло се на марш од  25 километара од Драгиња, одакле је у битку пошао генерал Степа Степановић, до Текериша, места одржавања Церске битке, где је одржана централна прослава Дана победе.

Марш су предводили наши извиђачи који су, такође, пружали логистичку помоћ медицинским радницима и Полицији.

– Било је занимљиво, поучно и јако лепо. Имали смо разне активности прилагођене и нашим најмлађим члановима. Пехар за треће место освојили смо у Хајдучком вишебоју, у дисциплинама надвлачење конопца, бацање камена с рамена и скакање у џаку – рекла је начелница Одреда извиђача, Милана Живко.

Борис Живко члан је Одреда већ шест година, предводио је екипу у надметањима.

– Било нам је јако лепо, дружили смо се и учили о томе зашто је важно да чувамо нашу традицију – каже Борис.

Душко Ковачевић, представник Удружења Ветерана Посебних јединица полиције и в. д. председника Удружења за Севернобанатски округ напоменуо је да Удружење увек пружа подршку младим извиђачима у активностима очувања родољубља. Ковачевић је истакао да је носилац организације обележавања јубилеја Церске битке била 72. Специјална бригада, у координацији са многобројним удружењима и организацијама из Србије и републике Српске.

После пријема у Градској кући, извиђачи и представници удружења посетили су изложбу о прогону Срба из Српске Крајине у Историјском архиву.

Церска битка била је део прве аустроугарске офанзиве на Србију и избила је у ноћи 15. августа. Српска војска извршила је ноћни препад на улогорену аустријску војску, а борбе које су уследиле прерасле су у битку за контролу неколико градића и села у околини планине Цер и Шапца. Након десетодневних борби, аустроугарска војска, која је претрпела огромне губитке, била је приморана да се повуче. Генерал Степа Степановић, командант Друге српске армије, најзаслужнији за ову победу, унапређен је у чин војводе. Српска победа над бројно надмоћнијим непријатељем означила је прву победу Савезника у Првом светском рату.

С. В. О.

 

Слава ПЈП 1

Секција ветерана посебних јединица полиције, данас је обележила своју крсну славу, Митровдан у храму Светих Козме и Дамјана. Славски обред служио је протојереј Бобан Петровић, старешина Храма.

Слави су присуствовали председник Скупштине града Младен Богдан и заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски и представници других удружења.

Дан устанка Фруска гора

Дан устанка народа Србије, 7. јул, обележили су чланови кикиндског Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата и чланови њихове секције Ветерана Посебних јединица полиције (ПЈП).

Делегација СУБНОР-а присуствовала је свечаности обележавања овог празника у Банатском Вишњићеву. Положени су венци на споменик борцима НОР-а и на споменик погинулом црвеноармејцу, Ивану Андрејевичу Евки.

Обележавању сећања на пале борце Другог светског рата присуствовао је представник Амбасаде Русије, Јуриј Бутков а венце су, поред чланова кикиндског Градског одбора, положили и представници СУБНОР-а Савски венац, Дедиње и  Житиште, представници Општине Житиште и Општинског одбора СПС-а овог места, као и Месне заједнице Банатско Вишњићево. Делегацију из Кикинде предводио је председник Градског одбора и члан Извршног одбора СУБНОР-а, Саво Орељ.

– Истрајаћемо у неговању културе сећања на славне догађаје и личности из наше светле прошлости – рекао је, између осталог, Орељ.

Друга делегација ове организације, уз чланове Ветерана ПЈП присуствовала је обележавању Дана устанка на Фрушкој Гори. Положен је венац на спомен-обележје „Слобода“ и одата почаст жртвама рата и борцима против фашиста.

Дан устанка народа Србије

Дан устанка био је државни празник у Социјалистичкој Републици Србији и Републици Србији, од 1945. године. Обележавао је годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете Ваљевског партизанског одреда, 7. јула 1941. године у Белој Цркви код Крупња. Тада је Жикица Јовановић Шпанац, један од организатора устанка у западној Србији и касније народни херој Југославије убио два жандарма на сеоском вашару.

Дан устанка се прослављао на територији читаве Србије, а централна прослава одржавана је у Белој Цркви. Празник је задржан и после распада СФР Југославије и славио се све до 2001. године, када је укинут одлуком Владе Србије.

Данас га обележавају СУБНОР, Ветерани ПЈП, Социјалистичка партија Србије и Општина Крупањ.

СУБНОР и Ветерани полиције обележили и Дан борца

Чланови Градског одбора СУБНОР-а и секције Ветерана ПЈП су, подељени у четири делегације, на Дан борца, 4. јула, положили венце и поклонили се сенима погинулих у Банаткој Тополи, Накову, Мокрину и на спомен обележју на Јанушевцу”, у организацији СУБНОР-а Житиште и Нова Црња. Како су навели у свом саопштењу, овим чином су, још једном, исказали поштовање према борцима Народноослободилачког рата.

Дан борца

Дан борца, 4. јул, био је државни празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и Савезној Републици Југославији. Називан је и „празником устанка народа Југославије“ и славио се у знак сећања на седницу Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије 1941. године у Београду, на којој је донета одлука о подизању оружаног устанка. Кућа у којој је одржана ова седница после рата је претворена у Музеј „4. јули“.

За државни празник проглашен је 1956. године и обележавао се сваке године у читавој земљи. После распада СФР Југославије, постао је државни празник Савезне Републике Југославије, али се касније обележавао само у Србији, где је укинут 2001. године одлуком Владе Србије.

Данас га обележавају само чланови СУБНОР-а и Ветерани ПЈП.

 

 

 

ИМГ-24649а7б1дефд115ф80д0е1ф4ц913е99-В

Удружење ветерана Посебне јединице полиције (ПЈП) формирано је 2020. године са седиштем у Београду, док сваки град у Србији који је у свом саставу имао припаднике ове јединице има своју локалну базу. Годишњицу оснивања обележили су 2. фебруара.

-Окупили смо се у просторијама СУБНОР-а Кикинде како бисмо обележили овај дан са кровном организацијом СУБНОР-а и братским удружењем 72. специјалне бригаде, 63. падобранске бригаде и уједно промовисали секцију ветерана ПЈП која функционише при СУБНОР-у Кикинда.  Окупља 52 ветерана припадника ПЈП са циљем да негујемо сећање на погинуле и рањене припаднике кикиндске ПЈП, помажемо њиховим породицама и пружамо подршку и помоћ свим нашим борцима. Погинуло је девет, а рањено 17 припадника- рекао је председник секције ПЈП Никола Марјановић.

Командант Обрад Стевановић предводио је јединицу од оснивања па до њеног расформирања. Припадници кикиндске ПЈП  учествовали су у свим борбеним операцијама током деведетих година, а нарочито се истицали у борбама против албанских терориста 1998. и 1999. године током НАТО агресије на простору Косова и Метохије.

Ветеранима Посебних јединица полиције подршку је пружио градски одбор СУБНОР-а, помогао им у формирању секције, а током прошле године посетили су породице погинулих припадника и одали им почаст.

-Ове године нашим планом и програмом обухватили смо и секцију ПЈП како би интезивирали активности усмерене на њих и радили заједно на промоцији ове херојске јединице која је понос овог града и пружили помоћ њиховим борцима. Част ми је као неко ко је био део оружаних снага и сад као председник СУБНОР-а Кикинде да кикиндски ПЈП буду саставни део СУБНОР-а, а њихови борци наши чланови- истакао је председник Градског одбора СУБНОР-а Саво Орељ.

ветерани ПЈП

За заслуге у одбрани Савезне Републике Југославије од 1998. оо 2000. године, Удружење ратних добровољаца 1912-1918.  уручило је медаље „Ђенерал Божидар Јанковић- Освећено Косово” члановима Удружења ветерана Посебних јединица полиције : Николи Марјановићу из Кикинде, Милораду Јакићу из Куле и Борису Ладишићу из Новог  Сада.

-Полицајац сам од 1984.године, данас у пензији. Учествовао сам у свим дејствима на Косову и Метохији, провео дана и дане са колегама на терену. Нажалост, из Полицијске управе Кикинда погинуло је девет људи, а петнаест је рањено. Бивши сам припадник Посебних јединица полиције од оснивања до распуштања 2002. године. Удружење ветерана ПЈП је младо удружење, основано пре три године. Ово признање ми много значи- искрен је суграђанин Никола Марјановић.

Медаље су уручене у просторијама Градског одбора СУБНОР-а. Удружење ветерана Посебних јединица полиције је колективни члан те борачке организације.

-Њихови чланови су и чланови СУБНОР-а. Ускоро ћемо и основати секцију Посебних једница полиције. То су ветерани учесници у одбрани Савезне Републике Југославије на Косову. Награђенима сам  и  поручио да су они Обилићи двадесетог века- истакао је Саво Орељ, председник градског одбора СУБНОР-а.

Медаље „Ђенерал Божидар  Јанковић-Освећено Косово” уручио је Петар Јовановић, заменик председника Удружења ветерана ПЈП. Удружење је основано са циљем очувања сећања на постојање ове јединице, као и њене погинуле, нестале, преминуле и пензионисане припаднике, бриге о породицама чланова, али и у циљу неговања традиције ПЈП,  прикупљања и публиковања историјске грађе и сарадње са сродним организацијама.

-Признање је новоустановљено, добили су га заслужни појединци који су га завредели својим радом и помагањем становништву. Уручићемо га још и Небојши Краљевићу из Зрењанина- напоменуо је Јовановић.

Додељена признања названа су по истакнутом српском генералу и војном министру Божидару Јанковићу (1849-1920). Био је један од најспособнијих официра српске војске, учесник Српско-турских ратова, Српско-бугарског рата, Балканских ратова и Првог светског рата.