venci

policija-slava

Дан Министарства унутрашњих послова, Дан полиције и слава обележени су 9. јуна, у знак сећања на догађаје из јуна 1862. године, када је српска жандармерија одиграла кључну улогу у сукобу с Турцима после убиства српског дечака код Чукур чесме, као и током турског бомбардовања Београда.

Овим поводом положени су венци на спомен плочу у холу зграде Полицијске управе у Кикинди која је посвећена храбрим полицајцима који су животе положили на Косову и Метохији 1998. и 1999. године. Обележавању је присуствовао и градоначелник Младен Богдан, који је поручио:

-Свим припадницима Министарства унутрашњих послова честитам Дан полиције и њихову крсну славу. Хвала им на несебичној пожртвованости и на свему што чине да би наш град био сигуран, а грађани заштићени. Град Кикинда ће увек бити уз своју полицију – казао је Богдан. – У времену када се државна стабилност и безбедност нашег народа налазе у жижи јавности, када се Србија суочава са унутрашњим и спољним притисцима, овакви догађаји добијају још дубљи смисао. Сећање на пале борце није само обавеза, већ и завет да ћемо наставити да градимо Србију као земљу мира, правде и снажних институција. То је позив свима на  јединство, одговорност и љубав према отаџбини, јер само заједно можемо сачувати све оно што су нам преци оставили у аманет.

Свечану заклетву положило је и 36 нових полицијских и ватрогасних службеника, који су у протеклих годину дана постали део система безбедности.

 

 

venci-6-oktobar-4-(2)

Полагањем венаца на споменик Жртвама фашизма у центру града обележено је 80 година од ослобођења Кикинде у Другом светском рату. Почаст погинулим борцима одали су представници локалне самоуправе на челу са градоначелником Младеном Богданом, амбасаде Руске Федерације , СУБНОР-а, Војске Србије и Министарства одбране, борачких удружења, политичких партија. Обраћајући се окупљенима градоначелник Богдан истакао је да се 6. октобра у Кикинди обележава један од најважнијих датума у историји 20. века.

-Велики је дан за наш град јер прослављамо 80 година слободе и не смемо то никада заборавити. Наши преци положили су своје животе како би победили фашизам и од тада је Кикинда слободарски, родољубиви и патриотски град и одувек је била на правој страни историји. Наши суграђани били су хероји, борили су се за слободу, своју земљу и свој град. Подсетићу на поруку нашег председника Александра Вучића да нам је најважнија слободна, независна Србија, Србија која ће увек чувати своју слободу, а да су нам за то потребни мир и стабилност. Треба да чувамо Кикинду и Србију за нашу децу, али и да их учимо да никада не забораве ко су, шта су и одакле су – истакао је градоначелник Богдан.

Кикинда је ослобођена 6. октобра 1944. године када су трупе Совјетске црвене армије заједно са Великокикиндским партизанским одредом након тросатне борбе са немачком артиљеријом на улазу у град извојевале победу. Скупу је присуствовао и Јово Барошевчић , председник СУБНОР-а Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије.

-Данас је у Кикинду дошла слобода и престало је страдање. Српски и други народи на почетку рата донели су тешке одлуке, рекли су не фашизму и узели су пушке и руке и борили се за слободу. После четири године страдања, победили смо и јер смо били на правој страни историје. Били смо трећа држава, са 1,7 милиона жртава по страдању, у Другом светском – навео је Барошевчић.

Саветник у Влади Србије генерал у пензији Милорад Ступар поручио је да је Србија вечна док су јој деца верна.

-Морамо да имамо понос, бригу и веру у себе. Са овог места поручујем да је важно да спречимо поделе и да немамо право да се делимо. За своју слободу давали смо највредније, животе. Никада нисмо угрожавали туђу слободу јер потшујемо своју. Наше државно и војно руководство води нас ка војној неутралности јер треба да се бавимо нашим напретком и просперитетом. За то нам треба концепт тоталне одбране који подразумева и обавезно служење војног рока зато је потребно да се он потврди општим консензусом  – навео је Ступар.

Црвена армија је, 6. октобра 1944. године, у снажном удару разбила остатке немачких јединица који су били присутни у Кикинди. Са 35 тенкова ушли су у наш град, а у ослобођењу су учествовали  партизани Севернобанатског одреда. У Другом светском рату живот је изгубило 648 Кикинђана.

А.Ђ.

nakovo-dan-oslobodjenja-(3)

Полагањем венаца на споменик у центру села у Накову је обележен 5. октобар Дан ослобођења села у Другом светском рату, али и Дан колонизације. Сенима предака поклонили су се представници Савета месне заједнице, Града и СУБНОР-а. Наковчани негују тековине Народноослободилачке борбе, али се на овај  дан сећају и својих најмилијих који су се пре 80 година са обронака Шатора, Грмеча и Пљешевице, вођени жељом за животом достојним човека, доселили у Наково.

-Трудимо се да на достојан начин обележимо важне датуме у селу. Морамо да се сећамо и не смемо да заборавимо времена која су била тешка, времена у којима су људи давали своје животе да би  ми данас могли да живимо у миру и слободи – рекао је Бранислав Чубрило, члан Савета месне заједнице.

Овом догађају присуствовали су Александар Аћимов, члан Градског већа и Гордана Трнић Иличић, заменица председника Скупштине града.

-Морамо да негујемо културу сећања на наше претке који су населили Наково. Пре 80 година у ово село стигли су људи из Босанског Грахова и Босанског Петровца, а за њима су стигли и становници Кључа, Приједора и осталих места. Данас имамо развијено и лепо уређено село, а градска управа потрудиће се да буде још боље, посебно што је на самој граници Румунији – истакао је Аћимов.

Овом приликом истакнуто је и шта је урађено у селу, као и какви су планови у наредном периоду.

-Најважнија инвестиција која је завршена је реконструкција крова на Основној школи „Петар Кочић“ којој је враћен изглед какав заслужује. И на језеру и дечијем игралишту, у оквиру спортско рекреативног центра, константно се ради. Постављена је јавна расвета и видео надзор. У плану нам је да се избетонирају стазе око игралишта и самог језера, да се постави још клупа, као и да се поставе плочице. Потрудићемо се да асфалтирају и две улице  – навео је Чубрило.

Почело је и уређење објекта у центру села који је дуго празан и који је био ругло. Ускоро ће Наковчани добити пекару, а за наредну годину планирано је уређење платоа у самом центру који је у лошем стању.

А.Ђ.

proboj-solunskog-fronta-(1)

Полагањем венаца на спомен обележју на Железничком гробљу обележено је 106 година од пробоја Солунског фронта који се догодио 15. септембра 1918. године. Овај догађај означио је почетак слома Централних сила и победу савезника, а последица тога било је ослобођење Србије, као и ослобођење других народа. На спомен костурници на Железничком гробљу представници града Жељко Раду, члан Градског већа и Драган Пецарски, секретар Секретаријата за социјалну заштиту и борачких организација поклонили су се сенима предака.

-Пробој Солунског фронта један од најзначајнијих догађаја у савременој историји. Храбри преци су нас задужили да их памтимо по јунаштву, да их се сећамо, али и да учимо млађа поколења о љубави према отаџбини – истакао је Раду.

Свештеници православне цркве одржали су помен.

-На нама је да се сећамо јунака који су пешке прелазили хиљаде километара, а да при том нису клонули духом. Прешли су Албанију пешке и поново се вратили. Чојство, морални и патриотски дух показали  су српски добровољци који су из војске која напредује прелазили у војску која се повлачи – навео је протојереј Мирослав Бубало.

Иван Кљајић, члан удружења „Српски ратни ветерани“ додао је да је важно да се прошлост одбрани од смрти која прети, те да су српска војничка гробља широм Балкана и Европе вечити споменици који трајно подсећају на један од највећих и најсветијих ратних подвига српског народа.

Кикинда је у Првом светском рату дала неколико стотина људи.

А.Ђ.

1711539355504

Душан Васиљев преминуо је на данашњи дан, 23. марта, пре једног века, у 24. години живота. Овим поводом на гроб великог експресионистичког песника, прозног и драмског писца представници Града и Гимназије, која носи његово име, положили су венце.

Основао је „Коло младих Срба“ и лист „Слога“.  Васиљев ће остати упамћен као аутор песама „Човек пева после рата“, „Домовина“, „Плач матере човекове“, „Сутон“. Интересантно је да за живота није објавио ниједну књигу, а век касније је више него познат у читавој Србији.

error: Content is protected !!