veliki petak Arhive | Kikindski portal

Radost za najmlađe u tišini Velikog petka: Zajedničko farbanje jaja u porti hrama

Redakcija Kikindski April 10, 2026

U duhu tradicije i zajedništva, u porti Hram Svetih Kozme i Damjana danas u 11 časova organizovano je tradicionalno farbanje vaskršnjih jaja, koje je okupilo oko stotinu dece – osnovaca i predškolaca, kao i njihove roditelje, veroučitelje i sveštenstvo.

Iako je Veliki petak dan tuge i sećanja na stradanje Isusa Hrista, u porti hrama danas je vladala posebna, tiha radost – ona koja dolazi iz dečje iskrenosti i zajedničkog stvaranja. Mališani su sa velikim entuzijazmom bojili jaja, svako na svoj način, unoseći u ovaj običaj lični pečat i značenje.

Osmogodišnji Filip Gavrančić odlučio se za zelenu boju.

-Ofarbao sam jaje u zeleno jer mi je to omiljena boja. Prvi put sam došao u hram da farbam jaja i jako mi je lepo. Verujem da ću doći i sledeće godine, a nadam se da ću moći i u nedelju da učestvujem u dečijoj tucanijadi.

Slično uzbuđenje deli i Vukašin Milić (11).

-Prvi put sam ovde i super mi je. Ofarbao sam jaje u belo, ali planiram još da ga ukrašavam. Doneću ga u nedelju da se takmičim i nadam se pobedi. Preporučio bih svim drugarima da dođu svake godine na Veliki petak.

Desetogodišnja Dunja Bukva već ima iskustva.

-Dolazim već pet godina. Danas sam ofarbala jaje u crveno jer to predstavlja Isusovu krv. Kad se vratim kući, farbaću jaja za porodicu. U nedelju ću verovatno doći na takmičenje.

I devetogodišnja Anja Stojkov pokazal je da razume simboliku praznika.

-Ofarbala sam jaje u crveno zbog Isusa Hrista i nacrtala krst kao simbol crkve. Prvi put sam ovde i baš mi je lepo. Doći ću i sledeće godine.

Prisutnima se obratio starešina hrama, otac Boban Petrović, koji je zahvalio svima koji su pomogli organizaciju, posebno roditeljima i predstavnicima Crvenog krsta. On je istakao da je cilj ovakvih okupljanja da se deci približi vera kroz radost i zajedništvo.

-Svesni smo da je Veliki petak tužan dan, ali se trudimo da stvorimo radost kod dece. Srećan sam što se odazvao veliki broj dece i roditelja. Pozivamo da deca poste danas i sutra, makar ova dva dana simbolično, kako bi u nedelju mogla da se pričeste – poručio je otac Boban.

On je najavio i novinu – prvo takmičenje u tucanju vaskršnjih jaja, koje će biti organizovano u nedelju, uz nagrade za pobednike, ali i poklone za sve učesnike.

Pored duhovnog i edukativnog značaja, događaj je imao i humanitarni karakter. I ove godine pripremljeni su paketi pomoći za porodice kojima je podrška najpotrebnija – ukupno 33 paketa, simbolično u čast Hristovih godina. Najznačajniji doprinos dala je Tatjana Kosić iz Amerike sa svojim udruženjem i donatorima.

Za naredni period najavljen je i vaskršnji koncert donatorskog karaktera, koji će biti održan 18. aprila u 19 časova, sa ciljem prikupljanja sredstava za izgradnju zvonika – budućeg ukrasa hrama i grada.

T. D.

Veliki petak – dan tišine, žrtve i dubokog preispitivanja

Redakcija Kikindski April 10, 2026

Danas je Veliki petak, jedan od najtužnijih i najznačajnijih dana u hrišćanskom kalendaru. U okviru Veliki petak, vernici se sećaju stradanja i raspeća Isus Hrist na Golgoti – događaja koji predstavlja temelj hrišćanske vere i simbol najveće žrtve za spas čovečanstva.

Prema učenju Srpska pravoslavna crkva, Veliki petak je dan najstrožeg posta, tuge i molitvene tišine. Ne služi se liturgija, već se u hramovima iznosi plaštanica – platno koje simbolično predstavlja telo Hristovo položeno u grob. Vernici joj prilaze sa dubokim poštovanjem, celivajući je i tiho se moleći.

Ovaj dan obeležava se bez radosti i slavlja. Zvona ne zvone, a bogosluženja protiču u tišini i dostojanstvu. U narodnoj tradiciji, Veliki petak se smatra danom kada treba zastati, utihnuti i okrenuti se sebi – preispitati misli, postupke i odnose sa drugima.

Posebno mesto u obeležavanju ovog dana zauzimaju i narodni običaji, među kojima je najpoznatije farbanje vaskršnjih jaja. Prema tradiciji, jaja se najčešće farbaju u crvenu boju, koja simbolizuje prolivenu krv Isusa Hrista, ali i novi život i vaskrsenje. Prvo obojeno jaje, poznato kao „čuvarkuća“, čuva se tokom cele godine kao simbol zaštite doma i porodice. U mnogim krajevima Srbije veruje se da na Veliki petak ne treba raditi teške poslove, prati veš ili obrađivati zemlju, već dan provesti u miru, postu i molitvi.

Iako je obojen tugom, Veliki petak nosi snažnu poruku ljubavi, praštanja i nade. Žrtva Isus Hrist, kako uči hrišćanstvo, nije kraj, već početak – uvod u Vaskrsenje i pobedu života nad smrću.

Za mnoge vernike, upravo ovaj dan predstavlja najdublji duhovni trenutak u godini – trenutak kada se, u tišini, najjasnije čuje ono što je zaista važno.

Za vernike koji Uskrs proslavljaju po Gregorijanskom kalendaru danas je Veliki petak

Aleksandra Djuran April 3, 2026

Hrišćani koji vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru i Uskrs slave 5. aprila, danas će širom sveta i Srbije obeležiti Veliki petak, dan spomena Hristove muke, razapinjanja i smrti.

Dan kada je na krstu stradao Isus Hrist najtužniji je dan u hrišćanstvu, a za vernike, Veliki petak je dan posta i nemrsa. Veliki petak, jedini je dan u godini kad Katolička crkva nema svetu misu, ali se u crkvama posle podne čita Križni put – odnosno put stradanja Hristovog.

Vernici farbaju jaja, koja predstavljaju simbol obnavljanja prirode i života, a uskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.Prema predanju, prva jaja caru Tiberiju poklonila je Marija Magdalena, koja je u Rim došla sa porukom o uskrsnuću.

U dane Svetog trodnevlja, na Veliki četvrtak, Veliki petak i Veliku subotu crkvena zvona ne zvone, a oni se završava praznikom Hristovog uskrsnuća, Uskrsa.

Hrišćani obeležavaju Veliki petak dan Hristovog stradanja

Aleksandra Djuran April 18, 2025

Hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, dan Hristovog stradanja, kada je Isus osuđen i razapet na Golgoti, žrtvujući se za sve ljude i spasenje sveta.

U svim pravoslavnim hramovima popodne se iznosi Plaštanica, koja simbolizuje platno u koje je Isus umotan nakon skidanja sa krsta i na njoj je prikazano Hristovo polaganje u grob.

Veliki petak je za hrišćane najtužniji dan kada se sećaju događaja koji su prethodili Hristovom raspeću. To je dan velike žalosti, ali i uvod i priprema za Vaskrs, koji je najveći hrišćanski praznik.

Pravoslavni vernici tog dana strogo poste provodeći dan samo na suvom hlebu i vodi, a mnogi i “jednoniče”, to jest ceo dan ništa ne jedu, niti piju, već tek uveče uzmu malo hleba i vode posle večernje službe.

U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne zvone crkvena zvona počev od bdenija na Veliki četvrtak, na bogosluženja poziva se drvenim klepetalima, nema liturgije već se ujutru čitaju “Carski časovi”.

Danas se farbaju jaja što spada u najstarije hrišćanske običaje i simbolizuje dan kada je Marija Magdalena došla u Rim da pripoveda jevanđelje.

Bojenje jaja na Veliki petak, tradicionalnim tehnikama

Igor Crnogorac May 3, 2024

U kući naše sugrađanke, Desanke Tapai, članice Etno-građanskog društva „Suvača“, slave se dva Uskrsa. Pred katolički praznik jaja je farbala lukovinom. Iskustvo je pokazalo da lukovina mora da prenoći sa malo sirćeta, a zatim se sitno isecka, pa jaja budu kao mermerna.

Danas joj je pomagala ćerka i jaja se farbaju kupljenim bojama.

– Prvo operem jaja u vodi sa sodom bikarbonom, da bi bolje primala boju, zatim idem da naberem travu – objašnjava Desanka. – Skuvam ih u većoj šerpi, da se ne dodiruju, da ne bi pucala, a u vodu stavim malo sirćeta i malo soli. Izvadim ih i stavim u hladnu vodu. Zatim na njih stavljam travu, umotavam u svetle stare čarape ili gazom, i farbam ih.

Obavezna su crvena, ali ima različitih boja ili su šarana sa nekoliko farbi. Po običajima, prvo jaje boji se u crveno i ono je „čuvarkuća“ i ostaje na posebnom mestu do sledećeg Uskrsa.

Veliki petak, dan najveće hrišćanske žalosti

Igor Crnogorac May 3, 2024

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti. Ovo je i dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona. Danas se posti i farbaju se uskršnja jaja.

U noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, Hrista su mučili i bičevali. Pontije Pilat je predao Isusa Judejima, rekavši da ne može da ga osudi, jer nije našao nikakve krivice, i da je taj čovek nevin. Judeji su uvideli da mogu samo da muče Isusa, ali ne mogu da ga osude, pa su rekli Pilatu da se Isus u stvari buni protiv imperatora, jer sebe proglašava carem, a za takav greh Rimljani moraju da kazne počinioca. Kako je to bilo uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, običaj je nalagao da se jedan zatvorenik pusti na slobodu. Pilat je pitao narod koga da oslobodi: Isusa Hrista ili Varavu, razbojnika, koji je ubio nekoliko rimskih vojnika. Svetina, nahuškana od fariseja, tražila je Varavu. Pilat je pitao šta da uradi s Isusom, a svetina je urlala: „Raspni ga! Raspni ga!”

Hristu su stavili trnov venac na glavu, a na pleća navalili teški krst i poveli putem koji i danas, dve hiljade godina kasnije, nosi ime Ulica bola. Pljuvali su ga i dobacivali pogrdne reči. Našao se tu i jedan dobar čovek, Simon iz Kirineje, koji se sažalio i pomogao Gospodu da nosi Krst Stradanja. Na brdu Golgota su postavili tri krsta, na koja su razapeli Hrista i dvojicu razbojnika. Hristov krst je bio u sredini. I posle svih pretrpljenih muka i poniženja, Hristos je molio svog Oca Nebeskog da oprosti ljudima, jer ne znaju šta čine.

U vreme kada je Hristos predao duh Svoj Ocu, oko tri sata popodne, u svim pravoslavnim hramovima se iznosi Plaštanica, platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob. Plaštanica se postavlja ispred oltara, na posebno ukrašen odar, koji predstavlja grob Hristov. Vernici prilaze Plaštanici i celivaju je.

Na Veliki petak se strogo posti, hrana se sprema na vodi, zato što sve misli i molitve treba da budu upućene Gospodu i podsećanju da je on sebe prineo na žrtvu, iz ljubavi prema svima nama. Na ovaj dan treba izbegavati svaku fizičku aktivnost, slavlje i poroke.

Farbanje jaja

Običaj farbanja jaja datira iz 12. veka, a na našem podneblju ga je najverovatnije uvela crkva, u 16. veku. Smatra se svetom radnjom, pa joj se tako i pristupa. Bilo je određeno obrednim pravilima, koja su određivala ne samo dan, već i doba dana, kao i osobu koja će bojiti – to su mogle da budu samo „ritualno čiste“ osobe, odnosno stare žene ili nevine devojke. Jaja koja se koriste su najčešće kokošija, a osnovna boja u koju se farbaju je crvena.

Postoje brojna narodna predanja o vezi sa ovim običajem. Jedno od njih, govori o stražarima koji su čuvali Hristov grob i tu jeli pečenu kokošku. Jedan od njih se stalno plašio da bi Hrist mogao da oživi, zbog čega su ga drugi stalno ismevali. U jednom trenutku su mu rekli da će se to dogoditi kada pečena kokoška koju su jeli poleti i snese crveno jaje. Tog trenutka, to se i desilo, a Hrist se uzdigao i poleteo ka nebu.

Prema drugoj priči, farbanje jaja se vezuje za legendu o Mariji Magdaleni. Ona je došla u Rim da propoveda Hristovo Jevanđelje i stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo, kao kad bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: “Hristos Vaskrse”, a sva jaja u korpi postala su crvena.

Danas je Veliki petak za katolike

Igor Crnogorac March 29, 2024

Za katolike, protestante, anglikance, vernike nekih pravoslavnih i brojnih manjih crkava danas je Veliki petak, dan stradanja i smrti Isusa Hrista, dan posta i nemrsa, što potvrđuju svedočanstva iz drugog veka.

To je jedini dan u godini kada nema svete mise, ali se u crkvama posle podne čita Križni put, put stradanja Hristovog.

Sledi klanjanje Svetom krstu, molitva vernika i pričešćivanje, ne zvone zvona, orgulje ne sviraju, oltar je bez krsta, svećnjaka i cveća, a vernici se u okupljaju u tišini.

S obzirom na to da je Veliki petak najtužniji dan u godini, uskršnja jaja farbaju se, po pravilu, na Veliku Subotu, a običaj je i da se prave pereci, koji simbolizuju Hristov venac.

Veliki petak, dan Hristovog stradanja

Igor Crnogorac April 14, 2023

Hrišćanski praznik Veliki petak obeležen je stradanjem Isusa Hrista, njegovim raspećem na časni krst i njegovom smrću za spasenje sveta.

U noći između Velikog četvrtka i Velikog petka, Hrista su mučili i bičevali. Rimski prokurator (zastupnik), Pontije Pilat predao je Isusa Judejima, rekavši da ne može da ga osudi, jer je nevin. Judeji su rekli Pilatu da se Isus buni protiv imperatora i sebe proglašava carem, a za takav greh Rimljani moraju da kazne počinioca.

Kako je to bilo uoči Pashe, najvećeg judejskog praznika, običaj je nalagao da se jedan zatvorenik pusti na slobodu. Pilat je pitao narod koga da oslobodi: Isusa Hrista ili Varavu, razbojnika, koji je ubio nekoliko rimskih vojnika. Narod je tražio da oslobodi Varavu i vikao: „Razapni ga! Razapni ga!“

Hristu su stavili trnov venac na glavu i teški krst na leđa i poveli ga putem koji i danas nosi ime Ulica bola. Pljuvali su ga i dobacivali pogrdne reči. Našao se tu i jedan dobar čovek, Simon iz Kirineje, koji se sažalio i pomogao Gospodu da nosi Krst Stradanja.

Na brdu Golgota postavljena su tri krsta, na koja su razapeli Hrista i dvojicu razbojnika. I posle svih pretrpljenih muka i poniženja, Hristos je molio svog Oca Nebeskog da oprosti ljudima, jer ne znaju šta čine. Kad je, oko tri sata popodne (po našem računanju vremena), Svoj duh predao Ocu, sva priroda, Božja tvorevina, pobunila se protiv nepravde i zločina: pomračilo se sunce, otvarali su se grobovi, zatresla se zemlja.

Josif iz Arimateje je otišao Pilatu i izmolio da sa krsta skine Hristovo telo i sahrani ga. Hristovo telo su obavili platnom i odneli u novu grobnicu, uklesanu u steni, koju je Josif bio pripremio za sebe. Na ulaz su stavili ogroman kamen.

U vreme kada je Hristos predao duh Svoj Ocu, u svim pravoslavnim hramovima se iznosi Plaštanica. To je platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob. Postavlja se ispred oltara, na posebno ukrašen odar, koji predstavlja grob Hristov. Vernici prilaze Plaštanici i celivaju je.

Na Veliki petak se strogo posti, hrana se sprema na vodi, zato što sve misli i molitve treba da budu upućene Gospodu i podsećanju da je On Sebe prineo na žrtvu, iz ljubavi prema svima nama.

Farbanje jaja

Bojena jaja se pominju prvi put u 12. veku, a kod nas tek četiri veka kasnije. Narod je postanak ovog običaja smestio još u vreme Hristovog vaskrsnuća. Postoji više legendi o ovome.

Po jednoj je, na grobu Isusa Hrista, nakon sahrane, njegova majka ostavila nekoliko obarenih belih jaja. Kada je u nedelju Hristos vaskrsao, jaja na grobu su odjednom pocrvenela, pa zbog toga hrišćani farbaju jaja crvenom bojom.

Crvena boja je simbol radosti, života i vaskrsenja. Prvo kuvano jaje se boji u crveno i ono se u kući čuva do sledećeg Uskrsa. To je “čuvarkuća” i pripisuje mu se moć da brani od bolesti i svega lošeg, čuva stoku i useve.