veliki petak Архиве | Кикиндски портал

Радост за најмлађе у тишини Великог петка: Заједничко фарбање јаја у порти храма

Redakcija Kikindski April 10, 2026

У духу традиције и заједништва, у порти Храм Светих Козме и Дамјана данас у 11 часова организовано је традиционално фарбање васкршњих јаја, које је окупило око стотину деце – основаца и предшколаца, као и њихове родитеље, вероучитеље и свештенство.

Иако је Велики петак дан туге и сећања на страдање Исуса Христа, у порти храма данас је владала посебна, тиха радост – она која долази из дечје искрености и заједничког стварања. Малишани су са великим ентузијазмом бојили јаја, свако на свој начин, уносећи у овај обичај лични печат и значење.

Осмогодишњи Филип Гавранчић одлучио се за зелену боју.

-Офарбао сам јаје у зелено јер ми је то омиљена боја. Први пут сам дошао у храм да фарбам јаја и јако ми је лепо. Верујем да ћу доћи и следеће године, а надам се да ћу моћи и у недељу да учествујем у дечијој туцанијади.

Слично узбуђење дели и Вукашин Милић (11).

-Први пут сам овде и супер ми је. Офарбао сам јаје у бело, али планирам још да га украшавам. Донећу га у недељу да се такмичим и надам се победи. Препоручио бих свим другарима да дођу сваке године на Велики петак.

Десетогодишња Дуња Буква већ има искуства.

-Долазим већ пет година. Данас сам офарбала јаје у црвено јер то представља Исусову крв. Кад се вратим кући, фарбаћу јаја за породицу. У недељу ћу вероватно доћи на такмичење.

И деветогодишња Ања Стојков показал је да разуме симболику празника.

-Офарбала сам јаје у црвено због Исуса Христа и нацртала крст као симбол цркве. Први пут сам овде и баш ми је лепо. Доћи ћу и следеће године.

Присутнима се обратио старешина храма, отац Бобан Петровић, који је захвалио свима који су помогли организацију, посебно родитељима и представницима Црвеног крста. Он је истакао да је циљ оваквих окупљања да се деци приближи вера кроз радост и заједништво.

-Свесни смо да је Велики петак тужан дан, али се трудимо да створимо радост код деце. Срећан сам што се одазвао велики број деце и родитеља. Позивамо да деца посте данас и сутра, макар ова два дана симболично, како би у недељу могла да се причесте – поручио је отац Бобан.

Он је најавио и новину – прво такмичење у туцању васкршњих јаја, које ће бити организовано у недељу, уз награде за победнике, али и поклоне за све учеснике.

Поред духовног и едукативног значаја, догађај је имао и хуманитарни карактер. И ове године припремљени су пакети помоћи за породице којима је подршка најпотребнија – укупно 33 пакета, симболично у част Христових година. Најзначајнији допринос дала је Татјана Косић из Америке са својим удружењем и донаторима.

За наредни период најављен је и васкршњи концерт донаторског карактера, који ће бити одржан 18. априла у 19 часова, са циљем прикупљања средстава за изградњу звоника – будућег украса храма и града.

Т. Д.

Велики петак – дан тишине, жртве и дубоког преиспитивања

Redakcija Kikindski April 10, 2026

Данас је Велики петак, један од најтужнијих и најзначајнијих дана у хришћанском календару. У оквиру Велики петак, верници се сећају страдања и распећа Исус Христ на Голготи – догађаја који представља темељ хришћанске вере и симбол највеће жртве за спас човечанства.

Према учењу Српска православна црква, Велики петак је дан најстрожег поста, туге и молитвене тишине. Не служи се литургија, већ се у храмовима износи плаштаница – платно које симболично представља тело Христово положено у гроб. Верници јој прилазе са дубоким поштовањем, целивајући је и тихо се молећи.

Овај дан обележава се без радости и славља. Звона не звоне, а богослужења протичу у тишини и достојанству. У народној традицији, Велики петак се сматра даном када треба застати, утихнути и окренути се себи – преиспитати мисли, поступке и односе са другима.

Посебно место у обележавању овог дана заузимају и народни обичаји, међу којима је најпознатије фарбање васкршњих јаја. Према традицији, јаја се најчешће фарбају у црвену боју, која симболизује проливену крв Исусa Христa, али и нови живот и васкрсење. Прво обојено јаје, познато као „чуваркућа“, чува се током целе године као симбол заштите дома и породице. У многим крајевима Србије верује се да на Велики петак не треба радити тешке послове, прати веш или обрађивати земљу, већ дан провести у миру, посту и молитви.

Иако је обојен тугом, Велики петак носи снажну поруку љубави, праштања и наде. Жртва Исус Христ, како учи хришћанство, није крај, већ почетак – увод у Васкрсење и победу живота над смрћу.

За многе вернике, управо овај дан представља најдубљи духовни тренутак у години – тренутак када се, у тишини, најјасније чује оно што је заиста важно.

За вернике који Ускрс прослављају по Грегоријанском календару данас је Велики петак

Aleksandra Djuran April 3, 2026

Хришћани који време рачунају по Грегоријанском календару и Ускрс славе 5. априла, данас ће широм света и Србије обележити Велики петак, дан спомена Христове муке, разапињања и смрти.

Дан када је на крсту страдао Исус Христ најтужнији је дан у хришћанству, а за вернике, Велики петак је дан поста и немрса. Велики петак, једини је дан у години кад Католичка црква нема свету мису, али се у црквама после подне чита Крижни пут – односно пут страдања Христовог.

Верници фарбају јаја, која представљају симбол обнављања природе и живота, а ускршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.Према предању, прва јаја цару Тиберију поклонила је Марија Магдалена, која је у Рим дошла са поруком о ускрснућу.

У дане Светог тродневља, на Велики четвртак, Велики петак и Велику суботу црквена звона не звоне, а они се завршава празником Христовог ускрснућа, Ускрса.

Хришћани обележавају Велики петак дан Христовог страдања

Aleksandra Djuran April 18, 2025

Хришћани данас обележавају Велики петак, дан Христовог страдања, када је Исус осуђен и разапет на Голготи, жртвујући се за све људе и спасење света.

У свим православним храмовима поподне се износи Плаштаница, која симболизује платно у које је Исус умотан након скидања са крста и на њој је приказано Христово полагање у гроб.

Велики петак је за хришћане најтужнији дан када се сећају догађаја који су претходили Христовом распећу. То је дан велике жалости, али и увод и припрема за Васкрс, који је највећи хришћански празник.

Православни верници тог дана строго посте проводећи дан само на сувом хлебу и води, а многи и “једнониче”, то јест цео дан ништа не једу, нити пију, већ тек увече узму мало хлеба и воде после вечерње службе.

У знак туге и жалости, на Велики петак не звоне црквена звона почев од бденија на Велики четвртак, на богослужења позива се дрвеним клепеталима, нема литургије већ се ујутру читају “Царски часови”.

Данас се фарбају јаја што спада у најстарије хришћанске обичаје и симболизује дан када је Марија Магдалена дошла у Рим да приповеда јеванђеље.

Бојење јаја на Велики петак, традиционалним техникама

Igor Crnogorac May 3, 2024

У кући наше суграђанке, Десанке Тапаи, чланице Етно-грађанског друштва „Сувача“, славе се два Ускрса. Пред католички празник јаја је фарбала луковином. Искуство је показало да луковина мора да преноћи са мало сирћета, а затим се ситно исецка, па јаја буду као мермерна.

Данас јој је помагала ћерка и јаја се фарбају купљеним бојама.

– Прво оперем јаја у води са содом бикарбоном, да би боље примала боју, затим идем да наберем траву – објашњава Десанка. – Скувам их у већој шерпи, да се не додирују, да не би пуцала, а у воду ставим мало сирћета и мало соли. Извадим их и ставим у хладну воду. Затим на њих стављам траву, умотавам у светле старе чарапе или газом, и фарбам их.

Обавезна су црвена, али има различитих боја или су шарана са неколико фарби. По обичајима, прво јаје боји се у црвено и оно је „чуваркућа“ и остаје на посебном месту до следећег Ускрса.

Велики петак, дан највеће хришћанске жалости

Igor Crnogorac May 3, 2024

Православни верници данас обележавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. Ово је и дан највеће хришћанске жалости, последњи у недељи Страдања, током кога не звоне црквена звона. Данас се пости и фарбају се ускршња јаја.

У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер није нашао никакве кривице, и да је тај човек невин. Јудеји су увидели да могу само да муче Исуса, али не могу да га осуде, па су рекли Пилату да се Исус у ствари буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца. Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореник пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Светина, нахушкана од фарисеја, тражила је Вараву. Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је урлала: „Распни га! Распни га!”

Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име Улица бола. Пљували су га и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носи Крст Страдања. На брду Голгота су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине.

У време када је Христос предао дух Свој Оцу, око три сата поподне, у свим православним храмовима се износи Плаштаница, платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. Плаштаница се поставља испред олтара, на посебно украшен одар, који представља гроб Христов. Верници прилазе Плаштаници и целивају је.

На Велики петак се строго пости, храна се спрема на води, зато што све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсећању да је он себе принео на жртву, из љубави према свима нама. На овај дан треба избегавати сваку физичку активност, славље и пороке.

Фарбање јаја

Обичај фарбања јаја датира из 12. века, а на нашем поднебљу га је највероватније увела црква, у 16. веку. Сматра се светом радњом, па јој се тако и приступа. Било је одређено обредним правилима, која су одређивала не само дан, већ и доба дана, као и особу која ће бојити – то су могле да буду само „ритуално чисте“ особе, односно старе жене или невине девојке. Јаја која се користе су најчешће кокошија, а основна боја у коју се фарбају је црвена.

Постоје бројна народна предања о вези са овим обичајем. Једно од њих, говори о стражарима који су чували Христов гроб и ту јели печену кокошку. Један од њих се стално плашио да би Христ могао да оживи, због чега су га други стално исмевали. У једном тренутку су му рекли да ће се то догодити када печена кокошка коју су јели полети и снесе црвено јаје. Тог тренутка, то се и десило, а Христ се уздигао и полетео ка небу.

Према другој причи, фарбање јаја се везује за легенду о Марији Магдалени. Она је дошла у Рим да проповеда Христово Јеванђеље и стигла је и до цара Тиберија коме је на поклон донела корпу јаја. Цар није веровао у Христово васкрсење и рекао је да би то било, као кад би бела јаја у корпи променила боју. Марија Магдалена је на то рекла: “Христос Васкрсе”, а сва јаја у корпи постала су црвена.

Данас је Велики петак за католике

Igor Crnogorac March 29, 2024

За католике, протестанте, англиканце, вернике неких православних и бројних мањих цркава данас је Велики петак, дан страдања и смрти Исуса Христа, дан поста и немрса, што потврђују сведочанства из другог века.

То је једини дан у години када нема свете мисе, али се у црквама после подне чита Крижни пут, пут страдања Христовог.

Следи клањање Светом крсту, молитва верника и причешћивање, не звоне звона, оргуље не свирају, олтар је без крста, свећњака и цвећа, а верници се у окупљају у тишини.

С обзиром на то да је Велики петак најтужнији дан у години, ускршња јаја фарбају се, по правилу, на Велику Суботу, а обичај је и да се праве переци, који симболизују Христов венац.

Велики петак, дан Христовог страдања

Igor Crnogorac April 14, 2023

Хришћански празник Велики петак обележен је страдањем Исуса Христа, његовим распећем на часни крст и његовом смрћу за спасење света.

У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Римски прокуратор (заступник), Понтије Пилат предао је Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер је невин. Јудеји су рекли Пилату да се Исус буни против императора и себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца.

Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореник пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Народ је тражио да ослободи Вараву и викао: „Разапни га! Разапни га!“

Христу су ставили трнов венац на главу и тешки крст на леђа и повели га путем који и данас носи име Улица бола. Пљували су га и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носи Крст Страдања.

На брду Голгота постављена су три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине. Кад је, око три сата поподне (по нашем рачунању времена), Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали су се гробови, затресла се земља.

Јосиф из Ариматеје је отишао Пилату и измолио да са крста скине Христово тело и сахрани га. Христово тело су обавили платном и однели у нову гробницу, уклесану у стени, коју је Јосиф био припремио за себе. На улаз су ставили огроман камен.

У време када је Христос предао дух Свој Оцу, у свим православним храмовима се износи Плаштаница. То је платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. Поставља се испред олтара, на посебно украшен одар, који представља гроб Христов. Верници прилазе Плаштаници и целивају је.

На Велики петак се строго пости, храна се спрема на води, зато што све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсећању да је Он Себе принео на жртву, из љубави према свима нама.

Фарбање јаја

Бојена јаја се помињу први пут у 12. веку, а код нас тек четири века касније. Народ је постанак овог обичаја сместио још у време Христовог васкрснућа. Постоји више легенди о овоме.

По једној је, на гробу Исуса Христа, након сахране, његова мајка оставила неколико обарених белих јаја. Када је у недељу Христос васкрсао, јаја на гробу су одједном поцрвенела, па због тога хришћани фарбају јаја црвеном бојом.

Црвена боја је симбол радости, живота и васкрсења. Прво кувано јаје се боји у црвено и оно се у кући чува до следећег Ускрса. То је “чуваркућа” и приписује му се моћ да брани од болести и свега лошег, чува стоку и усеве.