Pravoslavni vernici danas obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice, jedan od najvažnijih praznika u hrišćanskom kalendaru, koji u narodu nosi naziv Velika Gospojina. U crkvenom kalendaru je označen crvenim slovom i uobičajeno je da se ne obavljaju teški poslovi, već da vreme bude posvećeno molitvi, duhovnom miru i porodičnom okupljanju.
Velika Gospojina posvećena je Presvetoj Bogorodici, koju vernici smatraju zaštitnicom doma, porodice i svih onih koji joj se obraćaju u molitvi. Praznik podseća na dan kada se Bogorodica upokojila i vaznela na nebesa, predavši svoj duh u ruke Spasitelja.
Ovo je jedan od pet velikih Bogorodičnih praznika, a prethodi mu dvonedeljni Gospojinski post, koji se ove godine održava od 14. do 28. avgusta. Na sam dan Velike Gospojine vernici poste do jutarnje liturgije i pričešća, nakon čega je dozvoljen mrsan obrok. Ako praznik padne sredom ili petkom, poštuje se posni red i tog dana, uključujući ribu, vino i ulje, kao znak poštovanja prema Bogorodici i crkvenim običajima.
U narodu je ovaj dan uvek bio povezan sa ženama i majkama, pa je običaj da se ne obavljaju važni poslovi i da se ne započinje ništa novo. Jedan od najlepših narodnih običaja je branje lekovitih biljaka, koje, kako se veruje, imaju jače dejstvo upravo na dan Velike Gospojine. Žene beru borovnice i druge lekovite trave kako bi donele zdravlje i blagostanje svojim porodicama, a bosiljak se smatra biljkom koja štiti ukućane i priziva blagoslove Presvete Bogorodice.
U Ruskom Selu Uspenje Presvete Bogorodice je hramovna slava.
