велика госпојина

uspenje

Православни верници данас обележавају Успење Пресвете Богородице, један од најважнијих празника у хришћанском календару, који у народу носи назив Велика Госпојина. У црквеном календару је означен црвеним словом и уобичајено је да се не обављају тешки послови, већ да време буде посвећено молитви, духовном миру и породичном окупљању.

Велика Госпојина посвећена је Пресветој Богородици, коју верници сматрају заштитницом дома, породице и свих оних који јој се обраћају у молитви. Празник подсећа на дан када се Богородица упокојила и вазнела на небеса, предавши свој дух у руке Спаситеља.

Ово је један од пет великих Богородичних празника, а претходи му двонедељни Госпојински пост, који се ове године одржава од 14. до 28. августа. На сам дан Велике Госпојине верници посте до јутарње литургије и причешћа, након чега је дозвољен мрсан оброк. Ако празник падне средом или петком, поштује се посни ред и тог дана, укључујући рибу, вино и уље, као знак поштовања према Богородици и црквеним обичајима.

У народу је овај дан увек био повезан са женама и мајкама, па је обичај да се не обављају важни послови и да се не започиње ништа ново. Један од најлепших народних обичаја је брање лековитих биљака, које, како се верује, имају јаче дејство управо на дан Велике Госпојине. Жене беру боровнице и друге лековите траве како би донеле здравље и благостање својим породицама, а босиљак се сматра биљком која штити укућане и призива благослове Пресвете Богородице.

У Руском Селу Успење Пресвете Богородице је храмовна слава.

crkva

У четвртак почиње Госпојински пост двонедељни период молитвеног тиховања и телесног уздржања пред празник Успења Пресвете Богородице, у народу познатији као Велика Госпојина. У народу је познат још и као Успенски и установљен је у част Богомајци, због чега се верује да је посебно значајан за жене и за мајке, па се верници и вернице причешћују на Велику Госпојину.

Пост се завршава 28. августа по новом календару, на Велику Госпојину, али ако овај празник падне у среду или петак, онда се не мрси ни тог дана, већ се једе риба. Овај пост, који траје 14 дана, почиње на празник Светих мученика Макавеја и сматра се једним од најстрожих постова у православној традицији, посебно значајним за жене. Током Госпојинског поста, верници се придржавају строгих правила поста, постећи на води и уљу, осим на празник Преображења Господњег, 19. августа, када је дозвољено јести рибу. Овај пост се сматра строжим од Божићног и Апостолског поста.

crkva (2)

Српска православна црква и верници славе Успеније пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника. У народу познат као Велика Госпојина, празник је мајки и деце. Према народном календару, између Велике и Мале Госпојине, 21. септембра, најбоље је брати лековито биље.

Празник је успомена на смрт Богородице, према јеванђељима, дан када се узнела на небо „и предала свој дух у руке Спаситеља”.

До краја живота живела је у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице.

Као што јој је некад архангел Гаврило саопштио да ће родити сина божијег, тако је сада обавестио да ће се, на овај дан упокојити. Вазнела се на небо и “предала свој дух у руке Спаситеља”.

Предање каже да је Богородица живела 60, према неким изворима 72 године, надживела је свога сина, наставила његову мисију и била сведок многих славних догађања.

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је на овај дан победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе овај дан.

У Грчкој и Румунији, ово је и државни празник. Верници масовно посећују чудотворне Богородичине иконе. Посебно је свечано у Јерусалиму, где се обавља обред симболичне сахране Богородице.

Не мали број породица слави данас крсну славу, међу њима је и ужарски еснаф. Како празнику претходи двонедељни пост, а данас се верници, посебно жене, причешћују.

Овај дан уопштено, сматра се празником жена и мајки. Не раде се данас никакви послови.Време између Велике и Мале Госпојине зове се међудневница, а и њу, као и Велику Госпојину, прате многи обичаји.

Велика Госпојина слава је Пирота, Панчева, Зрењанина, Новог Бечеја и београдске општине Барајево.

 

devica-marija

За празник Успење Пресвете Богородице, односно Велику Госпојину, православни верници се припремају постом који се назива Госпојински и почиње 14. августа, на празник Светих мученика Макавеја.

Пост траје 15 дана, до 28, августа, али је строжи од Божићног и Апостолског. Све време се пости на води, осим недељом, када су дозвољени уље и вино. Такође, за време овог поста се, 19. августа, обележава и празник Преображење Господње , када сме да се једе и риба.

У хришћанству пост не значи само одрицање од мрсне хране и пића, већ, пре свега, има духовну димензију и огледа се у уздржавању од рђавих мисли, речи и дела, појачавању молитви и чињењу добрих дела.

error: Content is protected !!