уговори

poseta2

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић уручила је уговоре у вредности од 100 милиона динара за реконструкцију, адаптацију, санацију, инвестиционо и текуће одржавање објеката установа основног образовања и васпитања у Војводини за текућу годину.

Са територије града средства су одобрена за четири школе. Основној школи „Васа Стајић“ из Мокрина за одржавања учионица, тоалета и дворишта припало је 3,4 милиона динара, а иста сума припала је и школи „1. октобар“ из Башаид за уређење дела дворишта и фискултурне сале. Основна школа „Жарко Зрењанин“ за одржавање учионица и тоалета утрошиће три милиона, а „Ђура Јакшић“ за сређивање дела учионице и дела крова имаће на располагању 3,2 милиона динара.

Председница Гојковић је истакла да овај програм представља један од најзначајнијих видова заједничког улагања у будућност, у ученике, наставнике и у саме заједнице.

-Улагање у објекте и инфраструктуру школа значи побољшање живота читаве једне заједнице. Ово нису само материјална средства, то је израз наше бриге о деци, њиховом окружењу и квалитету наставе  – рекла је председница Гојковић и нагласила да Покрајинска влада у сарадњи са локалним самоуправама годинама улаже у образовну инфраструктуру са циљем да свако дете у Војводини има једнаке и добре услове за школовање.

Мирко Влајков, директор башаидске ОШ „1. октобар“ напомиње да ће средства утрошити за најургентније радове.

-Део новца намењен је да се уради заштита грејања у сали за физичко васпитање, а део за бетонирање дела школског дворишта који је у најлошијем стању. Поред бољих услова за ученике и запослене ова инвестиција побољшаће безбедност у објекту и ван њега – истакао је Влајков.

И директорица ОШ „Ђура Јакшић“ Биљана Шимон захвалила је надлежнима у Покрајинској влади на томе што помажу да се унапреди рад у образовној установи.

-Санираћемо део учионица у којима се појавила влага и заменити дотрајале подове. Део средстава утрошићемо и за претресање и санацију дела крова где постоји проблем са прокишњавањем – сазнали смо од Биљане Шимон.

Маја Гојковић додала је да ово нису једина улагања у школство.

-Пре три месеца на претходном конкурсу издвојили смо 375 милиона динара за установе основног и средњег образовања и васпитања, као и за установе ученичког стандарда, што значи да је у 2025. години издвојено 475 милиона динара за укупно 84 установе. Надам се да ћемо и у идућој години наставити с овим трендом увећања средстава за адаптацију и реконструкцију школа широм наше покрајине – поручила је председница Покрајинске владе.

А.Ђ.

ugovor-izbeglice-bogdan-(1)

Представницима 73 локалне самоуправе у Србији уручен је 171 уговор за стамбено збрињавање избеглих, интерно расељених и повратника по Споразуму о реадмисији. Са министром за јавна улагања Дарком Глишићем и комесарком за избеглице и миграције Наташом Станисављевић уговор је потписао и градоначелник Кикинде Младен Богдан. Ради се о три уговора укупне вредности девет милиона динара.

У републичком буџету издвојено 410 милиона динара за ову намену, а стамбено ће бити збринуто  328 породица избеглих, интерно расељених и повратника.

-Ово је успех државе Србије која наставља да подржава и помаже све којима је помоћ потребна. Од укупног броја уручених уговора, 143 односи на куповину куће ,а вредност по једној кући је 2,1 милион динара. Додељени су и уговори за грађевински материјала, 185 уговора а максимална вредност по једном пакету износи 800.000 динара. Средства су бесповратна и додељена су јединицама локалних самоуправа, које ће касније расписати јавне позиве на које избегла, интерно расељена лица и повратници могу да се пријаве и тако обезбеде себи стамбену подршку – навела је Наташа Станисављевић.

Већ 30 година Влада Србије и Комесаријат за избеглице заједно и континуирано раде на решавању проблема избеглих током оружаних сукоба на простору бивше Југославије.

-Од 2022. године до сада је кроз стамбена решења, односно станове, куће и грађевински материјал, збринуто близу 2.000 породица. Путем доделе пакета хране и огрева подржано је више од 15.000 породица. Министарство за јавна улагања тренутно финансира изградњу стамбеног објекта за 173 избегличке породице у улици др Ивана Рибара, а план је да се грађевински део посла заврши до фебруара 2026. године. Ово је и конкретан пример посвећености наше земље да  трајно реши стамбено питање породица које су због ратних и других дешавања биле приморане да напусте своја огњишта. Наш посао је да тражимо решења за све њих – истакао је министар Глишић.

Средства опредељена Кикинди биће искоришћена за стамбено збрињавање породица које су годинама чекале могућност да реше своје стамбено питање.

-Сваки динар који стигне у наш град значи сигурнији и достојанственији живот за наше суграђане. Држава препознаје Кикинду као одговорну средину која брине о сваком човеку, и то је најбоља потврда да идемо у добром правцу – рекао је градоначелник Младен Богдан.

А.Ђ.

stari-zanati-pokrajina

Покрајински секретар за привреду и туризам др Ненад Иванишевић уручио је данас уговоре за развој и очување производње карактеристичне за старе и уметничке занате, односно послова домаће радиности у 2025. години. Међу 20 корисника који су добили средства је и троје Кикинђана Мирна Рацков, власница опанчарске радње „Маца папучарица“, Сандра Станковић, иконописац и Александар Ронто, сарач. Бесповратна средства намењена су за опрему и за набавку репроматеријала.

Секретар Иванишевић је указао на значај пружања подршке носиоцима сертификата старих и традиционалних заната, те нагласио да ови послови заслужују још већу подршку.

-Трудићемо се да овај конкурс буде још значајнији у наредном периоду, јер вашим залагањем у овој области чувате нашу традицију. Све што радите је оно по чему се ми препознајемо, односно наша покрајина и Република Србија. Нема ниједне манифестације без вашег учешћа, што је веома важно и зато овај конкурс расписујемо сваке године –  истакао је Иванишевић.

Ресорни секретар је упутио позив представницима привредних друштава и предузетницима у овој области да узму учешће на предстојећем Сајму туризма у Новом Саду, што ће Секретаријат подржати, те у једном од три излагачка дана наступе бесплатно и изложе своје производе.

 

stipendije-ugovori-2025-(8)

Додељивање уговора за стипендије и подстицаје уприличено је у Градској кући. Ове године, градоначелник Младен Богдан потписао је укупно 257 уговора са младима који су стекли право да добију средства.

Међу стипендистима је и Јована Завишин, студенткиња друге године Медицинског факултета у Новом Саду.

-И прошле године била сам стипендиста града и то право остварила сам и ове године. Новац значи, посебно што су уџбеници и неопходна литература за медицину скупи. Исто тако и живот ван куће пуно кошта, те је ово помоћ која је дошла у правом тренутку – сазнали смо од Јоване.

Богдан Ињац бруцош је на Факултету техничких наука у Новом саду, смер рачунарство и аутоматика.

-Стипендија коју сам добио помоћи ће нашем кућном буџету. За толику ћу мање новца узимати од родитеља. Највише средства утрошићу на живот у Новом Саду – казао нам је Богдан.

Уна Кресоја, завршила је прву годину Високе школе струковних студија за образовање васпитача.

-Трудила сам се и учењем успела да дођем до тога да ове године добијем стипендију. И ова средства, подстрек су нама, студентима, да будемо што бољи. Стипендија од 10.000 динара није мало и пуно ће ми значити – додала је Уна.

На инсистирање градоначелника Богдана расписивање јавног конкурса за доделу стипендија ове године организовано је касније у односу на раније године како би студенти могли од својих факултета и високих школа да прикупе неопходну документацију.

– Стипендија ове године износи 10.000 динара, док је подстицај 5.000 динара и увећани су у односу на прошлу. И правилник је промењен тако да су измењени критеријуми за доделу. Тако су стипендије добили студенти са просеком изнад 8,5 односно средњошколци који су бруцоши који су школу завршили са просеком изнад 4,50. Подстицаји су додељени младима са просеком од 7,5 до 8,5 односно са средњошколским просеком, од 4,00 до 4,50. Циљ нам је да наградимо највредније и оне који су се трудили и учили. Жао ми је и што поједини факултети још увек нису почели да раде, те ни поједини студенти нису могли да преузму неопходне потврде – прецизирао је градоначелник Богдан и истакао да очекује да се по завршетку студија врате у свој родни град и помогну његовом развоју.

За бруцоше је опредељено 70 стипендија, 80 за студенте друге и осталих година студија, док је осам стипендија одобрено за младе са хендикепом, хроничним болестима и ромске популације. Подстицаје ће добити и 11 студената прве године и 88 друге и осталих година студија.

А.Ђ.

stipendije-(7)-(1)

Потписивање уговори о додељеним стипендијама и подстицајима биће организовано у четвртак, 3. јула, у 12 сати у свечаној сали Градске куће.

Ове године биће потписано укупно 257 уговора. Од тог броја 70 стипендија опредељено је за бруцоше,  80 за студенте друге и осталих година студија, док је осам стипендија одобрено за младе са хендикепом, хроничним болестима и ромске популације.

Подстицаје ће добити 11 студената прве године и 88 друге и осталих година студија.

Стипендија ове године износи 10.000 динара, док је подстицај 5.000 динара.

А.Ђ.

kuce-na-selu-ugovori-(4)

 

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић и градоначелник Кикинде Младен Богдан потписали су уговоре о додели средстава за куповину кућа на селу.

Милана Ђуркин из Зрењанина, заједно са супругом Жарком и сином Арсенијем, захваљујући конкурсу поменутог Министарства, решила је стамбено питање. Скућили су се на територији града, у Башаиду.

-Кућу смо купили у Башаиду. Пуно нам значи што смо добили средства, јер у супротном, требало би знатно дуже да се осамосталимо. Ја сам студенткиња завршне године социологије у Новом Саду и још увек нисам запослена. Сада имамо прилику да се, нас троје, као породица развијамо и стварамо себи услове за бољи живот – истакла је Милана Ђуркин.

Поред Милане и њене породице, још десет парова са територије нашег града добило је прилику, да уз помоћ конкурса за куповину кућа на селу, дође до крова над главом и реши једно од најважнијих питања. Сви истичу да је ова мера више него добра.

-Ово је прво потписивање уговора за куповину кућа на селу у 2025. години – навео је градоначелник Младен Богдан. – Уз помоћ и подршку Министарства за бригу о селу наши млади суграђани моћи ће да купе сопствени дом. Ова мера важна је јер, поред тога што омогућује младима да остану на селу, помаже им и да се осамостале у заједничком животу. Заједничка идеја је да се оживе села и да млади остану на свом огњишту. Локална самоуправа ту је да помогне свима који испуњавају услове, ту смо за свако питање, недоумицу, подршку. Имамо одличну сарадњу са надлежним Министарством и сигуран сам да ћемо до краја године имати још потписаних уговора.

Ове године за куповину сеоских кућа са окућницом опредељено је 750 милиона динара. Могу да конкуришу пунолетни држављани Републике Србије који немају навршених 45 година живота и припадају следећим категоријама: појединац, самохрани родитељ, брачни пар, ванбрачни партнери. Максимални износ бесповратних средстава предвиђен за куповину је 1,2 милиона динара.

А.Ђ.

NSZ-UGOVORI-(2)

У Филијали Националне службе за запошљавање  додељени су уговори незапосленима којима су одобрене субвенције за самозапошљавање. За 30 предузетника, који су регистровали своје радње, уговоре је уручио в.д. директор Националне службе за запошљавање Милан Боснић.

Милица Станковић  из Параћина је дошла да живи у Кикинду и решила да отвори салон за улепшавање.

-Отворила сам студио лепоте. Бавим се шминкањем, сређивањем обрва, трепавица и свим услугама везаним за лепоту. Ова средства пуно ће ми помоћи на самом почетку пословања и много ми значе – рекла је Милица Станковић.

 

Сличним послом бавиће се и Исидор Раду из Кикинде:

-Мушки сам фризер и отворио сам салон захваљујући бесповратни средствима која сам добио на конкурсу. За 380.000 динара, колико сам добио, купио сам опрему и уплатио неколико кирија за локал. Треба времена да се посао разради, али већ сада могу да кажем да сам задовољан.

Игор Нађ из Сенте отворио је фирму за керамичарске послове.

-Бавим се облагањем подова и зидова, а новац који сам добио био је пресудан да започнем сопствени бизнис. Планирам да купим неопходне алате, а добио сам 380.000 динара. За моју струку посла има. Све мање је мајстора и мислим да моје време тек долази – појаснио је Нађ.

Самозапошљавање даје добре резултате и интересовање је велико.

-За нашу привреду је важно да је све већа заинтересованих људи за оснивање сопствених предузећа. Међу њима је све више младих који покретаћу сопствени бизнис. Национална служба за запошљавање за све њих је ту и након што добију средства. Трудимо се да имамо континуирано партнерство са новим послодавцима јер желимо да испратимо њихов раст и развој. Пружамо им помоћ од проналажења радника, до давања нових субвенција  – закључио је Милан Боснић.

Директорица Филијалне НСЗ Јелена Митровић додала је да је 113 особа без посла, а који су били на евиденцији, поднело захтев за програм самозапошљавања.

-Како је наша квота била 61 уговор, ми смо је испунили. До сада смо склопили више од 50 уговора, са онима којима су одобрена бесповратна средства. До 26. јуна склопићемо и преостале уговоре. За незапослене особе и Роме субвенција је 380.000 динара, а за теже запошљиве и особе са инвалидитетом је 420.000 динара. Они са којима је закључен уговор у обавези су да се, делатношћу коју су навели у бизнис плану, баве годину дана и да уплаћују порезе и доприносе. – закључила је Јелена Митровић и прецизирала да преовлађују услужне делатности.

Према евиденцији Филијале НСЗ 70 одсто предузетника који су пре три године потписали уговоре по програму самозапошљавања и даље постоје и раде. Претпрошле године исти проценат је 87, а прошле, 2024. године 97 процената је постојаност задржавања у делатностима за која су одобрена средства.

А.Ђ.

erceg-ugovor-(4)

Град Кикинда био је домаћин покрајинском секретару за урбанизам и заштиту животне средине, Немањи Ерцегу, који је са представницима нашег града и општина Ада, Бечеј и Нова Црња потписао уговор о давању на коришћење опреме за сакупљање и рециклажу отпада. Како је овом приликом истакнуто 120 милиона динара опредељено је за набавку 41.000  канти за примарну сепарацију.

-Изабрали смо Светски дан заштите животне средине, 5. јун, да потпишемо уговоре, како би и на овај начин истакли значај њеног очувања. Предвиђено је да свако домаћинство, у поменуте четири локалне самоуправе, добије канте које ће служити за примарну сепарацију отпада у који спадају лименке, пластична амбалажа, картон, папир. Поред тога, што ће се на овај начин смањити количина отпада који се депонује, свака средина ће селектирањем остварити и приход. Циљ је да се повећа рециклажа односно искоришћеност комуналног отпада – навео је Ерцег.

У протеклом периоду поменути покрајински секретаријат помогао је изградњу кластер станица у локалним самоуправама са којима је уговор потписан.

-Управљање отпадом је захтевна област и само је један сегмент заштите животне средине. Важан је и због праћења смерница и обавеза према поглављу 27 приступања Европској унији – прецизирао је Немања Ерцег.

За наш град опредељено је 20.000 канти, од којих ће 11.000 добити домаћинства у граду, а 9.000 биће расподељено у свим селима. Подела ће почети у наредном периоду.

-Примарном сепарацијом отпад ће се рециклирати што ће допринети да наш град буде здравија средина за живот. Драго ми је што нам је припала част да будемо домаћини потписивању уговора нарочито што Ада, Бечеј и Нова Црња гравитирају ка регионалној депонији у Кикинди. Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине у нама има доброг партнера. Аплицирамо на сваком конкурсу јер нам је циљ да живимо у што здравијем окружењу – додао је градоначелник Кикинде Младен Богдан.

И у општини Бечеј задовољни су што ће започети примарну селекцију отпада.

-За нашу општину опредељено је 1.500 канти – рекао је председник Општине Вук Радојевић. -Оне ће допринети у подизању квалитета управљања комуналним отпадом.

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине расписао је још два конкурса. Први је намењен локалним самоуправама и односи се на набавку камиона, ауто смећара, који ће сакупљати рециклирани отпад који грађани одвоје. За ову намену планирано је 100 милиона динара.  Други конкурс односи се на заштићена природна добра.

-Кикинда има Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље“ који обухвата Мокрин и део општине Чока. Константним улагањем у обнову мобилијара и едукативних табли омогућујемо грађанима да посете природна добра и упознају се са свим лепотама које имамо – закључио је Немања Ерцег.

А.Ђ.

nsz-ugovori-(2)

У Филијали Националне службе за запошљавање потписани су први уговори са 17 незапослених који су посао добили преко јавног позива за учешће у мерама активне политике запошљавања.

Маша Шокловачки из Сенте имаће плаћен приправнички рад за ветеринарског техничара.

 

-Завршила сам средњу Пољопривредну школу у Футогу. Приправнички, који траје пола године, одрадићу у Ветеринарској станици у Чоки. За све то време добијаћу нето минималну зараду и након тога ме очекује приправнички испит – сазнали смо од Маше Шокловачки.

Канцеларија за рачуноводство „Галић“ и у ранијем периоду користила је ове подстицаје.

-Запослићемо Теу Радојчић и на тај начин повећати број радника што нам пуно значи. Биће запослена на место књиговође контисте и већ је код нас месец дана. И сама сам запослена преко конкурса Националне службе за запошљавање и искуства су одлична – рекла је  Ђурђина Гавранчић из поменуте канцеларије.

Теа Радојчић (22) додала је да јој је драго што је прву прилику да дође до посла добила путем конкурса „Моја прва плата“ и што је добила прилику да остане и ради посао за који се школовала.

 

Већина јавних позива биће отворена до 28. новембра, док је рок за подношење захтева за појединих мера намењених особама са инвалидитетом (ОСИ) 31. децембар. Јавни позив за доделу субвенција за самозапошљавање био је отворен до 14. aприла.

-Управо је самозапошљавање мера за коју је највише заинтересованих. До сада је поднето 113 захтева, а наша квота је 68 – навела је директорица Филијале НСЗ Јелена Митровић. – У сарадњи са локалном самоуправом наша Филијала склопила је уговор којим су одобрена средства за суфинансирање јавних радова за особе са инвалидитетом. Ове године ова мера није уврштена у јавни програм Републике, а интересовања има. Рок за пријаву је до 30. маја и овом приликом позива послодавце да конкуришу јер постоји могућност да се, на овај начин, запосли 28 особа.

Републичким програмом расписано је  12 јавних позива, путем којих ће, кроз директну финансијску подршку послодавцима и незапосленима, бити укључено више од 15.000 лица. За мере активне политике запошљавања у овој години планирано је издвајање 6,25 милијарди динара, док ће додатна средства бити обезбеђена и од стране локалних самоуправа, како кроз заједничко финансирање са НСЗ, тако и кроз самостално финансирање, уз техничку подршку Националне службе.

А.Ђ.

preduzetnici-ugovori-(11)

Власници малих, микро и средњих предузећа са територије града, који су на градском конкурсу аплицирали и испуњавали услове, добили су средства за унапређење производње. На конкурс је пристигло 25 захтева, а подстицаји су одобрени власницима 20 фирми. Уговоре са њима потписао је градоначелник Младен Богдан.

Фирма „Бајша аграр“ уз помоћ локалне самоуправе осавремениће производњу.

-Први пут учествујемо на конкурсу и новац ћемо утрошити за анализатор неопходан у класификацији робе. На овај начин моћи ћемо робу да класификујемо по квалитету чиме ћемо постићи бољу цену на тржишту – рекао је Жива Бајшански. – Средства града су значајна и утицаће да побољшамо наш рад.

И Сања Крнић из пекаре „Тројка“ први пут је аплицирала за средства.

-Купићемо ламинатор за лиснато тесто. Машина ће нам убрзати производњу и самим тим подићи квалитет. Помоћ нам пуно значи – додала је Сања Крнић.

Градоначелник Богдан истакао је да је за подстицајне мере предузетницима, малим и средњим предузећима у градском буџету издвојено пет милиона динара.

-Најнижи одобрени износ је 75.000 динара, а највиши 400.000 динара. Пре свега суфинансираће се алати и машине неопходни за рад ради побољшања услова и квалитета посла. Локалне фирме нам пуно значе и у наредном периоду потрудићемо се да издвојимо још више средстава за ову меру. Иако су привредна кретања у нашем округу, према Министарству привреде, добра, суочавамо се са утицајем геополитичких кретања, али и покушајем дестабилизације земље у последњих пет месеци – прецизирао је Младен Богдан.

Весна Арамбашић, секретарка Секретаријата за пројекте напоменула је да је предузетништво замајац развоја локалне привреде.

-Желимо да пошаљемо поруку да смо увек ту за све кикиндске локалне фирме чији рад поштујемо. Позивам све да се одазову нашим конкурсима јер у нама имају сигурног партнера – казала је Весна Арамбашић.

Јавни конкурс за помоћ локалним фирмама траје од 2017. године и до сада је опредељено 12,8 милиона динара. Највише средстава по конкурсима расподељено је на области производње, хране и пића, одржавање и поправка мотора и у области грађевинских радова.

А.Ђ.

УНУТРАШЊА НЕСТАБИЛНОСТ ЛОША ЗА ПРИВРЕДУ
Потенцијални инвеститори, заинтересовани за Индустријску зону у Кикинди, у другој половини јануара одустали су од преговора.
-Разговарали смо са озбиљним људима, спремним да уложе у наш град и били смо врло близу да потпишемо уговор за ливнички погон „Алатница“ и да се већ почетком марта започне са производњом. Инвеститори су одустали због изазивања унутрашње нестабилности – навео је први човек града.

error: Content is protected !!