Po srpskom običajnom kalendaru, Božić se slavi tri dana, a praznični period obuhvata i Tucindan i Badnji dan. Tucindan, koji pada dva dana pred Božić, dan je kada se kolje i priprema pečenica. Nekada se životinja najpre tukla solju, pa otuda i naziv praznika.
U gradovima se meso uglavnom kupuje, dok se na selu prase ili jagnje bira i hrani ranije, a ponegde se kolju i ćurka, guska ili kokoš. Pečenica, odnosno „božićnjar“, peče se na Badnji dan, a jede na Božić kao prva mrsna hrana posle šest nedelja posta.
Tog dana priprema se brašno za mešenje, zrnevlje žita, menja se slama u živinskim gnezdima i nabavljaju se suve šljive, smokve, orasi, novčići i bombone koje se na Badnje veče rasipaju po slami u kući, da ih deca pokupe.
Po verovanju, na Tucindan se ništa ne iznosi iz kuće da ne bi „odlazilo“ tokom godine, ali je poželjno vratiti sve dugove. Takođe, decu ne treba tući, jer se veruje da bi inače bila nevaljala i bolešljiva. Period od Tucindana do Božića ispunjen je brojnim običajima koji se razlikuju od kraja do kraja.
