Pravoslavni vernici danas obeležavaju Markovdan, praznik posvećen Hristovom učeniku i prvom pomoćniku Svetog Petra.
Veruje se da je, zahvaljujući svetom Marku, nastalo prvo jevanđelje. Apostol Marko, poznat i kao sveti Marko Jevanđelista, bio je jedan od četvorice autora jevanđelja u Novom zavetu i jedan od prvih hrišćanskih propovednika. Nije bio jedan od dvanaestorice Isusovih apostola, ali je bio blizak saradnik apostola Petra i Pavla, i smatra se da je svoje jevanđelje napisao na osnovu Petrova svedočenja.
Jovan Marko (Jovan je njegovo jevrejsko ime, a Marko je rimsko) bio je pratilac apostola Petra, koji ga u svojoj poslanici naziva „svojim sinom“ (duhovnim).
Srbi od davnina veruju da će onoga ko se na Markovdan ogreši i ne ispoštuje apostola Marka stići kazna u vidu oluja i gromova koji će mu uništiti imanje.
Zato na ovaj dan zemljoradnici ništa ne rade na svojim njivama. Ovo se smatra „blagim danom”, vremenom za odmor i molitvu.
Tradicija se prenela i na ostala zanimanja – danas nikako ne treba raditi jer se veruje da Sveti Marko hoda svetom sa korpom punom grada, pa onom ko radi šalje nevreme koje će ga pratiti preko cele godine.
Na ovaj dan, veruje narod, nikako ne valja dremati preko dana jer će se onda biti bunovan i pospan preko cele godine. Izuzetak su oni koji su već „zgrešili” i spavali na Đurđevdan – oni treba da odremaju neko vreme i na Markovdan jer će tako „poništiti dejstvo” pređašnjeg sna i neće ih stići „kazna”.
Sveti Marko u kalendaru nije upisan crvenim slovom, ali je u mnogim porodicama krsna slava.
