Православни верници данас обележавају Марковдан, празник посвећен Христовом ученику и првом помоћнику Светог Петра.
Верује се да је, захваљујући светом Марку, настало прво јеванђеље. Апостол Марко, познат и као свети Марко Јеванђелиста, био је један од четворице аутора јеванђеља у Новом завету и један од првих хришћанских проповедника. Није био један од дванаесторице Исусових апостола, али је био близак сарадник апостола Петра и Павла, и сматра се да је своје јеванђеље написао на основу Петрова сведочења.
Јован Марко (Јован је његово јеврејско име, а Марко је римско) био је пратилац апостола Петра, који га у својој посланици назива „својим сином“ (духовним).
Срби од давнина верују да ће онога ко се на Марковдан огреши и не испоштује апостола Марка стићи казна у виду олуја и громова који ће му уништити имање.
Зато на овај дан земљорадници ништа не раде на својим њивама. Ово се сматра „благим даном“, временом за одмор и молитву.
Традиција се пренела и на остала занимања – данас никако не треба радити јер се верује да Свети Марко хода светом са корпом пуном града, па оном ко ради шаље невреме које ће га пратити преко целе године.
На овај дан, верује народ, никако не ваља дремати преко дана јер ће се онда бити бунован и поспан преко целе године. Изузетак су они који су већ „згрешили“ и спавали на Ђурђевдан – они треба да одремају неко време и на Марковдан јер ће тако „поништити дејство“ пређашњег сна и неће их стићи „казна“.
Свети Марко у календару није уписан црвеним словом, али је у многим породицама крсна слава.
