света петка Архиве | Кикиндски портал

Данас славимо Петковдан – дан када свака искрена молитва има посебну снагу

Redakcija Kikindski Оцтобер 27, 2025

Православни верници 27. октобра обележавају празник посвећен Светој Петки, једној од најпоштованијих светитељки на Балкану.

Рођена је у 10. веку у месту Епиват, у близини данашњег Истанбула, и још као девојчица одлучила је да свој живот посвети Богу и помагању другима. Након година проведених у молитви и испосничком животу, прославила се као чудотворка и заштитница жена, болесних, сиромашних и немоћних.

Њене мошти данас се чувају у румунском граду Јашију, док се у Београду, на Калемегдану, налази капела подигнута изнад извора који се сматра лековитим и посвећен је управо Светој Петки.

Празник Петковдан један је од најраширенијих у Србији, а бројни обичаји и веровања сведоче о дубоком поштовању које народ има према овој светитељки.

У народу се верује да се на Петковдан не ваља бавити тешким пословима, шити, прати веш или месити хлеб. Сматра се да дан треба провести у миру и молитви, јер је, како кажу стари, највећи грех тог дана заборавити на молитву и захвалност. Верници се Светој Петки моле за здравље, породични мир и заштиту од болести, а многи тог дана одлазе на изворе и у цркве посвећене њеном имену да се помоле и запале свећу.

Празник Свете Петке подсећа да су молитва, вера и доброта најважнији дарови које можемо понудити себи и другима.

Данас је Света Петка – шеста слава по броју свечара у Србији

Igor Crnogorac Оцтобер 27, 2024

Света Петка или Преподобна мати Параскева била је хришћанска византијска подвижница из 11. века. Дан њеног помена, Петковдан, обележава се 27. октобра, и шеста је слава по броју свечара у Србији.

Ова светитељка родила се у селу Епивату, код града Калистратије на обали Мраморног мора, половином 10. века. Потицала је из имућне и побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, да би касније постао епископ Мадитски.

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, била је веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, напустила је родитељски дом и отишла у Цариград, где се замонашила у цркви Свете Софије и добила име Параскева. Затим се запутила у Јорданску пустињу. Живећи строгим аскетским животом, ради Христа се подвизавала све до своје старости.

Широм Србије налази се и велики број извора, који су посвећени Светој Петки. Један од њих је извор у Калемегданској тврђави у Београду, где су њене мошти дуго времена почивале.

Култ Свете Петке веома је развијен међу Србима, па је Петковица као јача слава раширена у више крајева, а највише у источној Србији и у Далмацији.

Саборна црква у Јашију, највећа црква у Румунији, где се налазе мошти Свете Петке једно је од најпопуларнијих места ходочашћа православних хришћана на југоистоку Европе.

Ходочашће у светињама које се налазе у Саборној цркви у Јашију постало је један од главних верских догађаја у Румунији. Стотине хиљада ходочасника окупљају се сваке године другог викенда октобра да би обележили спомен Свете Параскеве, док је сам град у исто време установио своје Дане прославе.

Култ Свете Петке је изузетно развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама.

Православни верници данас славе Свету Петку

Igor Crnogorac Оцтобер 27, 2023

Света Петка, Преподобна мати Параскева, била је хришћанска византијска подвижница из 11. века. Дан њеног помена, Петковдан, шеста је слава по броју свечара у Србији и обележава се 27. октобра.

Родила се у Тракији половином 10. века. Потицала је из имућне и побожне породице. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву, била је веома побожна. Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, напустила је родитељски дом и отишла у Цариград, где се замонашила у цркви Свете Софије и добила име Параскева. Затим се запутила у Јорданску пустињу у којој је живела строгим аскетским животом.

У позној старости сањала је анђела који јој је рекао да напусти пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. После повратка, поживела је још две године. Њене мошти налазе се у граду Јаши у Румунији, осим два прста шаке, који су у капели свете Петке на Калемегдану.

Широм Србије налази се и велики број извора који су посвећени Светој Петки. Један од њих је извор Свете Петке у Калемегданској тврђави у Београду, где су њене мошти дуго времена почивале.

Уз Петковдан, култ преподобне Параскеве обележава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију. Тада се слави још једна светитељка, истог имена – Света мученица Параскева Римска. Заједнички празник двеју светитељки истог имена прославља се као Света Петка Трнова.

Култ Свете Петке изузетно је развијен у Србији, Грчкој и другим православним балканским земљама.

У народу се верује да на данашњи дан жене не би требало да месе, кувају, шију, перу веш или да раде било који кућни посао, како не би на себе навукле гнев светитељке.

У неким крајевима обичај је да девојке поједу парче славског колача и сачувају мрвице, како би у току ноћи могле да виде своју судбину, односно будућег мужа.

Још неки обичаји су да младе девојке треба да беру свеће и њиме украсе свој дом, како би у њему целе године владали слога и мир. Девојчице треба да обуку нове хаљинице да би их пратила срећа у наредној години.

Верује се и да ко једном позове Свету Петку у заштиту, да ће се она опет јавити у његовом дому, чак и непозвана, и то углавном пред велике недаће. Најчешће се верницима јавља кроз снове.

Света Петка, заштитница жена, деце и старих

Igor Crnogorac Оцтобер 26, 2022

Православни верници 27. октобра обележавају сећање на Свету Петку, Преподобну мати Параскеву. Петковдан је и шеста слава по броју свечара у Србији.

Света мати Параскева живела је крајем 10. и почетком 11. века, пре поделе хришћанства. Рођена је у Епивату, у Малој Азији, а према записима владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња. На иконама је представљена у монашкој одећи, са крстом у руци, јер је водила строг испоснички живот.

Много година провела је у пустињи, где јој се јавио анђео и усмерио је да шири Христову веру. У доба позне старости послушала је глас анђела, оставила пустињу и вратила се у Епиват. Ту је поживела још две године у непрестаном посту и молитви.

Дан њене смрти обележен је подебљаним црним словом. Многи верници сматрају је својом заштитницом. Посебно жене, деца и стари обраћају јој се молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде за коју се верује да лечи ране и штити од болести.

Преподобну мати Параскеву прославила су и многобројна чуда која је, како се верује, учинила после упокојења, а чини их и данас. Њене мошти налазе се у румунском граду Јашију. Уз Петковдан, култ преподобне Параскеве обележава се и 8. августа, на дан преноса њених моштију из Бугарске у Србију.

Ова светитељка се, како се верује, јавља и упозорава своје вернике углавном кроз снове. Иако није црвено слово, Света Петка Трнова је веома поштована у православној вери. Због тога на тај данас не ваља радити тешке кућне послове, месити хлеб, прати веш или се бавити ручним радовима.

Фото: Аутор: Оригинал уплоадер wас Свик ат бг.wикипедиа – Трансферред фром бг.wикипедиа, јавно власништво,