stručni skup Архиве | Кикиндски портал

У Центру за стручно усавршавање: Скуп о примени СПИРИ информационог система

Aleksandra Djuran January 25, 2025

У Центру за стручно усавршавање организован је скуп о примени Система за припрему, извршење, рачуноводство и извештавање. СПИРИ је информациони систем који на јединствен начин подржава све активности Министарства финансија и Управе за трезор у вези са буџетом Републике Србије, чиме се поједностављује начин рада корисника и омогућава ефикаснији начин управљања системом јавних финансија.

-Овај систем значајан је за све локалне самоуправе које обављају финансијске трансфере ка школама и, пре свега, односи се на увођење програмског буџета у односу на ранији, линијски. Програмске активности су важне и увођењем СПИРИ система само књижење и планирање засновано је управо на програмским активностима – рекао је овом приликом Дејан Симоновића из сектора за финансије Министарства просвете. – Основа успешног примењивања система заснована је на добром планирању.

У систем су укључени директни корисници буџетских средстава Републике Србије, као и индиректни корисници: Министарства културе, Управе за извршење кривичних санкција, правосудни органи, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства спорта, Министарства привреде, Министарства унутрашњих послова и Министарства просвете.

Припремни период трајаће до 30. јуна 2025. године, како би од 1. јула 2025. године почела његова примена.

А.Ђ.

Подизање нових шума, ветрозаштитних и пољозаштитних појасева, тема су стручног скупа у Кикинди

Aleksandra Djuran December 10, 2024

У оквиру пројекта „Подршка подизању зелене инфраструктуре на подручју Кикинде“, која се одржава у склопу пројекта који организација Уједињених нација за пољопривреду и храну (УН ФАО) спроводи у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, Покретом горана Кикинде и Покретом горана Димитровграда, у Културном центру је организован стручни скуп. У присуству пољопривредника, ловаца, пчелара, власника приватних шума, али и стручњака истакнута је важност шума.

-У протеклих 150 година, последњих девет година су најтоплије, од када се обављања мерење. Климатске промене су велики изазов за друштво, а огромне за пољопривреду и шумарство. Кикинда је град са најмањим процентом пошумљености у нашој земљи, тако да је значај овог пројекта за вашу средину велик. Градоначелник Младен Богдан и његови сарадници су најактивнији када говоримо о пошумљавању Војводине која је угрожена недостатком шума. Стога је неопходно да у пољопривреди буде што више агро система који ће помаћи смањењу ерозије и повећању приноса. Када додамо шуме у агрикултурна подручја допринећемо квалитету живота – истакао је Дејан Стојановић, помоћник директора и научни саветник Института за низијско шумарство и животну средину у Новом Саду.

Стварање услова за обнову шумских предела подразумева могућност подизања нових шума, ветрозаштитних и пољозаштитних појасева и агро шумарских еко система на територији града. Земљиште на територији Кикинде је деградирано, а подизањем шума оно ће имати своју намену.

-Проблеми који се јављају нису јединствени само за наш град, а наш циљ је да будемо прва средина која добија студију која ће указати на конкретне проблеме и могућности за њихово решавање. Ми смо изразито пољопривредно подручје и према доступним подацима око 91 одсто земљишта се користи као обрадиво. Када се на то додају урбане површине, грађевински рејон, путеве и канале, скоро да не остаје доступног простора. Студија је показала да мора да се промени регулатива, како би државно земљиште лошијег квалитета искористили за пошумљавање. Исто тако на територији града има око 60 одсто потенцијалног простора за пошумљавање које се налази у приватном власништву – Миодраг Радовановић из Покрета горана Кикинде.

Пројекат има за циљ да докаже пољопривредницима да, уколико определе земљиште лошијег квалитета за пошумљавање, то доноси бољитак.

А.Ђ.

Стручни скуп у Општој болници: новe терапије и њихова боља доступност оболелима од псоријазе

Igor Crnogorac December 6, 2024

Као део пројекта „За живот без псоријазе“, у кикиндској Општој болници данас је одржан стручни скуп. Пројекат чији је носилац Српско лекарско друштво, подразумева и скриниг на псоријазу, системску болест за коју постоје нови, савремени лекови помоћу којих пацијенти могу да буду залечени и да побољшају квалитет живота.

Циљ је едукација популације о самој болести и њена дестигматизација, упознавање пацијената о лечењу, као и побољшање сарадње дерматолога на примарном, секундарном и терцијарном нивоу, рекла је др Бранислава Гајић, дерматовенеролог и онколог у Универзитетском клиничком центру Војводине (УКЦВ), професор на Медицинском факултету у Новом Саду, и председница Секције дерматовенеролога Српског лекарског друштва.

– Оболели могу да живе и без псоријазе, али је потребно да се то стање одржава. Постоје бројне терапијске опције, међутим, наши пацијенти, када једном добију дијагнозу псоријазе као неизлечиве болести, одустају од лечења. Псоријаза носи и ризик од других обољевања и често је удружена са другим болестима – метаболичким дисбалансима – навела је професорка Гајић и објаснила зашто је неопходно побољшање сарадње лекара на различитим нивоима здравствене заштите.

– Када пацијент дође на преглед због псоријазе, потребно је да се тачно зна смер којим се даље тај пацијент лечи, да се направи добра класификација – који пацијенти могу да се лече у тој здравственој установи, који морају да се шаљу даље, у установе у којима постоје услови за ефикаснију фототерапију, који су кандидати за системску терапију и, потом, за биолошке лекове. Та комуникација и пут који пацијент треба да прође треба да буде са што мање потешкоћа како би му се обезбедили бољи услови и олакшао приступ свим могућностима за лечење и контролу ове болести.

Псоријаза је једна од најчешћих кожних болести – има је око два одсто популације, од тога 10 до 20 одсто болују од најтежих облика који захтевају врло специфично и компликовано лечење, истакла је др Зорица Гајинов, дерматолог на Клиници за кожно-венеричне болести УКЦВ и професор на Медицинском факултету.

– Већина, ипак, има блаже облике који адекватно могу да се лече локалном терапијом без великих системских ризика. Сви ти различити модуси терапије код псоријазе треба добро да се искомбинују да бисмо постигли оптималну ефикасност, уз што мање нуспојава. Други проблем је у томе што су пацијенти доста инертни јер је псоријаза дуго сматрана неизлечивом, доживотном болешћу. Зато их треба мотивисати да побољшају своје здравствено стање. Наша жеља је да се олакша пацијенту, да се промени начин преписивања лекова, да неки, који се сада преписују само на терцијарном нивоу, буду доступни и у болницама – рекла је професорка Гајинов.

Ова болест може да се појави у свакој животној доби, али се, најчешће, испољава код младих одраслих особа. У 30 одсто случајева је наследна, али не мора да се испољи генерацијама. Најчешћи окидач за њено појављивање је стрес, речено је на скупу.

Др Синиша Јолић, специјалиста дерматовенерологије и ангиологије, начелник Одељења за дерматовенерологију Опште болнице у Кикинди био је домаћин скупа који је, како је истакао, само почетак сарадње.

– Надам се да ћемо, овим побољшањима, нашим пацијентима који имају једно од најтежих хроничних обољења у дерматологији, омогућити да добију најадекватније лекове, најбоље лечење, и да се сам поступак убрза и поједностави. То је и промотивна кампања, па ће они који су на различитим врстама терапије имати прилику да се информишу и да се укључе у најбоље терапијске модалитете које, од пре неколико година, можемо да спроводимо и у Србији – навео је др Јолић. – Све више пацијената је свесно да, и са овим обољењем, могу да уђу у ремисију и да побољшају квалитет живота. Наша мисија је да им то преносимо јер је веома важан и психолошки фактор – оболели су склони самоизолацији из друштва и зато је битно да их едукујемо и подржавамо и у том смислу.

Професорке из Новог Сада су, са доктором Јолићем, данас и прегледали пацијенте који су се јавили да учествују у овом пројекту и за сваког од њих су разматране најбоље терапијске опције.

Пројекат „За живот без псоријазе“ Српског лекарског друштва, како је најављено, биће настављен средином марта следеће године.

С. В. О.

Стручни скуп намењен кикиндским лекарима: Предавање о тироидном карциному

Aleksandra Djuran November 5, 2024

Друштво лекара Војводине српског лекарског друштва, Секција за нуклеарну медицину, организовало је стручно предавање на тему „Диферентовани тироидни карцином“. Кикиндским лекарима о поменутој теми говорила је професорка др Јасна Михаиловић, док је професор др Милан Убавић, власник „Медлаб“ лабораторије указао на значај припреме пацијената за лабораторијске анализе.

Ова болест јавља се три пута чешће код жена, него код мушкараца, а уколико се карцином штитне жлезде што пре дијагностикује шансе за излечење су велике.

-Задњих година тироидни карцином је учестао и према подацима регистра за рак за 2021. у тој години имали смо око 400 новооткривених карцинома. Важно је говорити о учесталости нодусне струме штитасте жлезде из које може да дође до карцинома. Важна је дијагностика и да се пацијенти, уколико примете отеклину на врату, јаве лекару. Након прегледа лекар ће одредити да ли је неопходна детаљна дијагностика у којој се користи ултразвук. Патохистолошки налаз, након пункције нодуса, је тај који ће нам рећи да ли има сумње на малигнитет. Уколико она постоји тада се обавља операција. Пацијенти који се на време јаве и постави им се права дијагноза на време, у 90 одсто случајева се и излече. Мој савет је да жене једном годишње обаве ултразвук штитне жлезде – истакла је др Јасна Михаиловић и додала да је досадашње искуство показало да ако се болест јави у добу преко 55 година обично има лошији ток, а када млађи оболе имају бољу прогнозу.

Др Душан Лујанов, неуропсихијатар и председник Друштва лекара Војводине српског лекарског друштва подружнице у Кикинди, напомиње да су чланови сви лекари и да је основни циљ друштва едукација доктора што је и законска обавеза. Без усавршавања и квалитетних предавања не могу се обновити лиценце.

– Епидемија је поремећај рада штитне жлезде и пре само десетак година била је ретка појава. Болест се све чешће јавља и неретко се дијагностикује код младих испод 30 година – напоменуо је др Лујанов.

А.Ђ.

Фирме ће имати обавезу да прате и смање емисију штетних гасова током производње

Aleksandra Djuran January 18, 2024

Због великог интересовања привредника и приближавања датума подношења првог извештаја, у сарадњи са Министарством заштите животне средине и уз подршку швајцарског Програма за јачање капацитета за трговинске политике Регионална привредна комора вила је домаћин саветовања на тему „Припрема индустрије у вези са применом Уредбе о прекограничном прилагођавању цене угљеника: ЦБАМ за алуминијум, гвожђе/челик – Како припремити извештај и које су обавезе?’’

-Европска комисија је у мају ове године усвојила ЦБАМ уредбу, Уредбу о механизму прекограничног прилагођавања цене угљеника, која се односи на одређену робу из следећих индустрија: гвожђе односно челик, алуминијум, цемент, вештачка ђубрива, електрична енергија и водоник. Прелазни период за примену започео је 1. октобра прошле и траје до 31. децембра 2025. године, а пуна примена се очекује од 1. јануара 2026. Преласком на нове технологије учиниће се све да се декарбонизује економија и да се знатно смањи потрошња енергије која је у нашој земљи четири пута већа, по јединици производа, у односу на земље Европе. Сада ће се строго пратити емисија угљен диоксида и фирме ће добити квоте колико карбоната могу да испусте у ваздух – рекао је Синиша Митровић, директор Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије.

Тибор Хорват, директор РПК рекао је да су привредна друштва из Европске уније добиле квоте о томе колико могу да загађују околину и колико енергената могу да користе у својој производњи и све фирме који су добављачи или произвођачи делова за таква друштва морају редовно да извештавају своје партнере о емисији штетних гасова.

-Извештаји ће се подносити квартално и врло је важно да показују стварно стање и да буду комплетни, тако да не чуди заинтересованост привредних друштава за ову тему. Нашим привредницима жеља је да буду конкурентни, а то ће успети само уколико се повинују овој уредби и поступају у складу са прописима. Први извештај подноси се до краја овог месеца и оно што видимо је да је део кикиндских фирми спреман да пређе на зелену транзицију. Све ово утицаће да се фирме све више одлучују на коришћење алтернативних односно обновљивих извора енергије – напоменуо је Тибор Хорват.

Зелена транзиција довешће до поскупљења производње, навео је Митровић и додао да ће свако привредно друштво морати да има додатне анализе, мерења, запослене који ће да прате емисију штетних гасова. У супротном може да дође до отказа куповине од стране фирме из Европске уније јер ће се пронаћи повољнији услови.

368360000_806306541254606_6072185773922956960_n

Стручни скуп окупио пчеларе из читаве Војводине

Aleksandra Djuran November 18, 2023

Кикиндско удружење пчелара домаћин је стручном скупу који се бави актуелним дешавањима у пчеларству. Наш Град и удружење посетили су гости из читаве Војводине, а добра сарадња и размена искустава важна је за даљи напредак ове пољопривредне гране, казао је Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине.

– Наш циљ је да упутимо наше госте на који начин да успоставе што бољу сарадњу са својим локалним самоуправама везано за конкурсе с обзиром на то да кикиндски пчелари имају изузетну сарадњу са Градом. Разменићемо искуства са терена, а организована су и стручна предавања која су нам потребна да се изборимо, пре свега са болестима. Откупна цена сунцокретовог меда је веома мала, 1,8 евра за килограм, међутим не можемо за то да кривимо никог јер је ситуација у читавој Европи иста. Примера ради цена истог меда у Мађарској је 1,6 евра – рекао је Чолак.

Госте, али и домаћине овог скупа поздравио је градоначелник Никола Лукач, са својим сарадницима који је истакао да пчеларима треба помоћи.

-Домаћи, квалитетан мед волим да пробам и то је производ који нас издваја. Град, Покрајина и Република максимално се труде да помогну удружењима пчелара. Удружења су важна јер само тако, уједињени, пчелари могу да се изборе за што боље услове. Локална самоуправа има пуно разумевања за пчеларе и добри смо им партнери у остварењу њихових циљева, али и решавању проблема – прецизирао је Лукач.

Председник кикиндског Удружења пчелара Милош Јанчић напоменуо је да је производња година за пчеларе била солидна са просечним приносима.

-Највећи проблем у овом моменту нам је продаја меда, тачније то што нема продаје на велико, а ако је има откупна цена је ниска. То је разлог што имамо пуно меда на залихама, а почињу припреме за наредну сезону. Од куће се прода врло мало меда, свега пет до 10 одсто од укупне производње, и цена је од 600 до 700 динара. То је довело до тога да сви смањују број кошница, а млади нам се не прикључују. Субвенције нам значе, међутим, са овом ценом меда то је недовољно за опстанак – рекао је Јанчић.

Болести пчела увек су актуелне и важна је размена искуства за лечење и третмане, али и скренути пажњу на злоупотребу антибиотика у пчеларству. Велико тровање пчела на територији нашег Града било је 2019. године и четири године касније ситуација се умногоме поправила јер су, пре свега, пољопривредници ти који су престали да третирају своје усеве препаратима погубним за пчеле.

Стручни скуп у Привредној комори – да што већи број домаћих привредника буду „чуваркуће“

Igor Crnogorac April 5, 2023

Како доћи до жига „чуваркућа“, како пронаћи партнера у иностранству и користити портал „Е-услуге“, биле су неке од тема данашњег стручног скупа у Регионалној привредној комори у Кикинди. На петом стручном скупу под називом „Привредна комора Србије – ваш пословни партнер“, привредницима из региона говорили су стручњаци из Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Коморе.

– Главна тема је пројекат „Стварано у Србији“ који је покренула ПКС како би што већем броју домаћих произвођача дала могућност коришћења жига „чуваркућа“. Осмишљен је ради унапређења домаће производње и односи се на све гране привреде. Средства из пројекта остају у нашој земљи, улажу се у образовање и привреду. За ове произвођаче радимо и кампању – све „чуваркуће“ су део нашег маркетинга – рекла је Тијана Поповић из ПКС.

Пројекат и жиг представљени су у јуну 2020. године. До сада је аплицирало 86 привредних субјеката, а Савет Коморе доделио је право коришћења жига за 905 производа.

У нашем округу, знак „чуваркућа“ имају само две фирме из Кањиже: произвођач опеке и црепа „Wienerberger“ и „Тисамед“. За сада, овај знак не користи ниједна фирма из Кикинде, каже Поповић.

– „Тоза Марковић“ може бити потенцијални „чуваркућа“, а позивамо и све остале фирме да нам се пријаве, свима ћемо радо изаћи у сусрет и помоћи им у аплицирању.

Члан Савета за одлучивање о праву коришћења колективног жига „Чуваркућа“ ПКС, председник удружења потрошача Кикинда, Дарко Цвијан, сматра да Кикинда има дугу традицију у прехрамбеној индустрији и да је то правац у којем би требало да се иде.

– Према подацима којима располажемо, произвођачи су, по добијању жига „чуваркућа“ забележили раст продаје за 20 одсто. ПКС је направила добру кампању и протежирала такве производе. На свим сајмовима жиг „чуваркуће“ се истиче међу осталим производима. За овај знак аплицирала је и фабрика „Jaffa“, али има доста привредника који су незапажени, иако успешно раде. Уколико би се одлучили да аплицирају, сигурно је да би побољшали пословање. За мале индивидуалне произвођаче овај знак је добра одскочна даска. Они су и привилеговани у односу на веће компаније, имају бенефите за добијање жига. Посебно се то односи на произвођаче ракије и вина – каже Цвијан.

На данашњем скупу у Кикинди, привредницима су представљене и Дигитална академија ПКС, као и смернице како постати део највеће SME мреже (Европске мреже предузетништва) у којој смо, по броју издатих сертификата, лидери у региону.

Теме су биле и повезивање са привредницима из дијаспоре и коришћење портала „е-услуге“. На скупу су учествовали и партнери ПКС из компаније „Cofase Srbija“ који су представили алате за проналажење пословних партнера ради унапређења пословања.