stradanje

veliki-petak-raspece-isusovo

Данас је Велики петак, један од најтужнијих и најзначајнијих дана у хришћанском календару. У оквиру Велики петак, верници се сећају страдања и распећа Исус Христ на Голготи – догађаја који представља темељ хришћанске вере и симбол највеће жртве за спас човечанства.

Према учењу Српска православна црква, Велики петак је дан најстрожег поста, туге и молитвене тишине. Не служи се литургија, већ се у храмовима износи плаштаница – платно које симболично представља тело Христово положено у гроб. Верници јој прилазе са дубоким поштовањем, целивајући је и тихо се молећи.

Овај дан обележава се без радости и славља. Звона не звоне, а богослужења протичу у тишини и достојанству. У народној традицији, Велики петак се сматра даном када треба застати, утихнути и окренути се себи – преиспитати мисли, поступке и односе са другима.

Посебно место у обележавању овог дана заузимају и народни обичаји, међу којима је најпознатије фарбање васкршњих јаја. Према традицији, јаја се најчешће фарбају у црвену боју, која симболизује проливену крв Исусa Христa, али и нови живот и васкрсење. Прво обојено јаје, познато као „чуваркућа“, чува се током целе године као симбол заштите дома и породице. У многим крајевима Србије верује се да на Велики петак не треба радити тешке послове, прати веш или обрађивати земљу, већ дан провести у миру, посту и молитви.

Иако је обојен тугом, Велики петак носи снажну поруку љубави, праштања и наде. Жртва Исус Христ, како учи хришћанство, није крај, већ почетак – увод у Васкрсење и победу живота над смрћу.

За многе вернике, управо овај дан представља најдубљи духовни тренутак у години – тренутак када се, у тишини, најјасније чује оно што је заиста важно.

 

pexels-introspectivedsgn-4839255

Током претходног дана на путевима у Републици Србији догодила се 81 саобраћајна незгода у којима није било погинулих лица, а повређено је 26 учесника у саобраћају. На подручју Полицијске управе у Кикинди није било саобраћајних незгода.

У МУП-у подсећају да је поштовање ограничења брзине основни предуслов за безбедно учешће у саобраћају, јер неприлагођена и непрописна брзина ван насеља најчешће доводе до губитка контроле над возилом, слетања са коловоза и најтежих последица по возача и путнике у возилу. Неприлагођена брзина у насељу најчешће има за последицу страдање пешака, возача
двоточкаша или тешка страдања у раскрсницама.

Нажалост, сваке године у саобраћајним незгодама у Републици Србији живот изгуби више од 60, а тешке повреде задобије више од 400 младих возача. Приближно две трећине страда у путничком возилу, а једна трећина на мотоциклу и мопеду.

krvavi-januar

Поводом 84 године од страдања недужних грађана у такозваном Крвавом јануару, у Кикинди су данас положени венци и служен парастос на месту сећања. Окупљању су присуствовали представници града, борачких организација, свештенство и потомци страдалих.

Комеморативни скуп одржан је уз присуство већег броја суграђана, упркос хладном времену, а након верског обреда присутнима су се обратили представници организатора и званичници. Парастос су служили свештеници Српске православне цркве Бобан Петровић и Мирослав Бубало.

Потресно сведочанство изнела је Анђелија Ранков, потомак страдалог Жарка Трећаковог, која је подсетила на личну и породичну трагедију.

-Имала сам девет година када су ми убили оца. Сваког деветог јануара ми је тешко. Нас троје деце је остало без оца. Имао је само 44 године – рекла је Ранков.

У име организатора, председник СУБНОР-а Саво Орељ подсетио је на историјски значај догађаја и околности у којима су грађани страдали.

-Окупили смо се да обележимо један од најтрагичнијих догађаја у историји нашег града. Недужни грађани Кикинде и околине страдали су без кривице и суђења од стране окупатора – изјавио је Орељ, додајући да су њихова страдања „уграђена у темеље слободе коју данас живимо“.

Председник СУБНОР-а АП Војводине Јово Барошевчић нагласио је да је сећање на страдале део шире борбе против заборава.

-На свиреп начин непријатељ је побио младе људе само зато што су били Срби и родољуби. Историју морамо да учимо и да не заборавимо њихову жртву – нагласио је Барошевчић.

Свештеник Бобан Петровић је у обраћању истакао значај личне и заједничке одговорности у очувању успомене на жртве.

-Ако ми не будемо поштовали друге, ни нас неће поштовати. Морамо показати нашој деци да се вечне вредности не смеју заборавити – поручио је он.

Градоначелник Кикинде Младен Богдан истакао је да је обавеза заједнице да негује културу сећања и да жртве фашистичке окупације не смеју бити заборављене.

-Овај зид плача треба да буде светилник и споменик нашег страдања. Прошло је 84 године, а ми се овде окупљамо сваке године да овај трагичан догађај не би био заборављен – рекао је Богдан, захваливши се потомцима страдалих и представницима борачких удружења на очувању сећања.

Комеморација поводом Крвавог јануара у Кикинди организује се сваке године и има за циљ да подсети јавност на страдање цивила током Другог светског рата, као и на значај очувања историјског памћења у локалној заједници.

error: Content is protected !!