У оквиру изложбе „Уметничка колонија на Старом сајмишту: уметници из збирке Рајка Мамузића“, у Народном музеју током претходне три недеље реализовано је 16 радионица за ученике основних школа. Кроз интерактиван програм, 291 ученик и 19 наставника имали су прилику да упознају уметнике, дела и историјски контекст простора Старог сајмишта.
Радионице су организоване од 27. јануара до 13. фебруара и биле су намењене ученицима од трећег до осмог разреда. Како објашњава др Драган Киурски, музејски саветник, циљ је био да деца на интерактиван начин доживе изложбу и простор о коме она говори.
-Трудили смо се да прилагодимо радионице сваком узрасту – није исто радити са трећим и осмим разредом – каже Киурски.
Радионице су се одвијале у три дела. У уводном сегменту ученици су упознавани са историјским контекстом Старог сајмишта и његовом „троструком функцијом – сајам, логор, атеље“. Након тога, изложбу су обилазили уз радне листове и задатке који су их подстицали да посматрају, закључују и лично доживе уметничка дела.
-Нисмо им причали о делима, већ су кроз задатке имали прилику да на интерактиван начин доживе изложбу – истиче Киурски.
У завршном делу ученици су анализирали одговоре и износили личне утиске – бирали најтишу, најдинамичнију или слику коју би понели кући, као и ону која их подсећа на чланове породице.
Посебну динамику програму дала је драмска интерпретација: ученици су „оживљавали“ слике и скулптуре, дајући им лични печат.
Према речима Киурског, упознавање историје Старог сајмишта кроз уметност даје ширу перспективу од уџбеника.
-Уџбеници пружају само историјски контекст, ону страну која се везује за логор. Ми смо најпре говорили о сајмишту, затим поменули функцију логора, али смо се највише фокусирали на уметнички део – наглашава он.
Он додаје да је култура сећања важна, јер простори могу мењати функцију, али не сме се заборавити њихова прошлост.
Током радионица ученици су показали велико интересовање за уметничке појмове.
-Питали су нас шта је пејзаж, аутопортрет, мртва природа, апстракција, акт – термини из области сликарства – каже Киурски.
Радионице су биле усмерене на интерпретацију уметничког наслеђа и подстицање дијалога.
-Простори који су се у историји везивали за ратне страхоте заслужују да буду претворени у уметничке просторе, јер ће на тај начин живети и чувати сећање – поручује Киурски.
Он наглашава да су послератни уметници имали снагу да стварају и оживе простор, као и да уметност подстиче разговор, критичко мишљење и повезује људе.
-Заволите уметност, јер она нас окрепљује и тера на дијалог – закључује он.
Т. Д.
