SSS

macak-crnjanski-1

У дворишту Средње стручне школе „Милош Црњански“ већ годинама живи један необичан „становник“ – мачка коју сви знају под именом Црњански. Иако формално није део наставног кадра, ова црна лепотица постала је нешто много више – права школска маскота и тихи сведок свакодневице ученика.

Како прича Миња Балинт, ученица друге године смера архитектонски техничар, име је настало спонтано, али сасвим логично.

– Наш разредни старешина Вања Томашев се досетио имена. Мачка је црне боје, а школа носи име Милоша Црњанског, па је то некако било савршено. То је мачка, али у улози мачора – кроз осмех објашњава Миња.

Иако нико са сигурношћу не зна када се тачно појавила, једно је извесно – Црњански је ту већ годинама.

– Кад сам ја дошла у први разред, она ме је већ „дочекала“. Сада сам друга година и она је сваког дана ту. Сигурно је већ три-четири године у школи – каже ученица.

Њено присуство ученици су брзо прихватили, а временом су је и заволели. Иако није претерано наклоњена мажењу и углавном „гледа своја посла“, Црњански зна када је време за дружење.

– Најчешће нам прилази за време великог одмора, кад жели да јој дамо нешто да једе – прича Миња.

Дане проводи у школском дворишту, не напуштајући свој „терен“. Ретко улази унутра, и то углавном на позив ученика. Један такав тренутак остао је посебно упамћен.

– Унели смо је једном на новогодишњу радионицу. Сви су је мазили, хранили, правили смо јој машнице… било је баш лепо – присећа се Миња.

Брига о овој необичној „ученици“ подељена је међу свима. Нема једног задуженог, али зато има много добрих намера.

– Понекад јој дајемо грануле, а често делимо са њом и ужину – додаје она.

Временом, Црњански је постао више од случајног госта – данас је, како ученици кажу, и незванично маскота школе. Њено присуство уноси посебну топлину у школске дане и подсећа на важност бриге и емпатије.

– Мени је јако драга јер је стално ту. Обрадује ме кад је видим. Драго ми је што су је сви прихватили – искрено каже Миња.

Судећи по свему, Црњански ће још дуго остати део школског живота, тихи сапутник генерација које долазе. Јер, не уче се све лекције из уџбеника – неке се науче управо у школском дворишту, уз једну црну мачку која је пронашла свој дом.

Т. Д.

 

ucenici-iz-albanije-3

Ученици и професори из Берата у Албанији боравили су почетком месеца у Кикинди, у оквиру међународног пројекта размене „Superschools“, који реализује Регионална канцеларија за сарадњу младих уз подршку Европске уније и Владе Немачке. Гости су у Кикинду стигли 30. марта увече, а након пет дана испуњених активностима, вратили су се кући.

Како истиче Вања Томашев, професор стручних предмета у ССШ „Милош Црњански“, ово је трећи пут да школа учествује у „Superschools“ пројекту, а сарадња са школама из Албаније наставља се из године у годину.

– У овом циклусу били смо партнери са гимназијом из Берата. У децембру је 15 наших ученика са двоје професора боравило код њих, а сада су они узвратили посету. Током боравка у Кикинди имали су радионице на тему мултикултуралности, мира и упознавања различитих култура, као и обилазак града – Народног музеја, „Тера“, „Мокрин хауса“ – уз време за дружење и забаву – наводи Томашев.

Посебан утисак на госте оставила је радионица у „Тера“ атељеу, где су имали прилику да израђују фигуре од глине, док су у Народном музеју са пажњом слушали причу о мамутици Кики.

Иако временске прилике нису биле наклоњене, размена је, како истичу организатори, протекла веома успешно.

– Ученици су били одушевљени. Кикинда је прилично другачија од Берата, који је приморски град, али су се веома брзо уклопили. Растанак је био емотиван, било им је жао што одлазе – додаје Томашев.

Посебна вредност овог пројекта је што је у потпуности бесплатан за ученике, што омогућава да и они који иначе не би имали прилику да путују стекну овакво искуство.

Да су разлике мање него што се чини, потврђују и сами ученици. Миња Балинт, ученица друге године смера архитектонски техничар, која је у децембру боравила у Албанији, сада је била у улози домаћина.

– Приметили смо да другачије гледамо на школу и живот од наших другара из Албаније, да нам се разликују навике и храна, али смо се упркос томе лепо уклопили и заиста уживали – каже она.

Ученици су, додаје, већ током претходне посете остали у контакту преко друштвених мрежа, па је овај сусрет био наставак започетих пријатељстава.

– И тамо и овде смо имали опроштајне журке које су биле и веселе и емотивне. Сигурно ћу остати у контакту са новим пријатељима – истиче Миња, уз поруку да би свима препоручила да се пријаве за овакву размену.

Пројекат је овим циклусом завршен, а завршна конференција биће одржана у мају на Златибору, где ће представници школе изнети утиске. У ССШ „Милош Црњански“ већ планирају пријаву за нови круг, са надом да ће ученици поново добити прилику да кроз путовања, дружење и заједнички рад граде мостове међу младима региона.

Т. Д.

drljic

Представници Већа Савеза самосталног синдиката за Кикинду, Нови Кнежевац, Чоку и Нову Црњу  заједно са руководством компаније „Тиса Аутомотив“ неколико месеци уназад преговарали су о повећању зарада. Са генералним директором Акошем Барном постигнут је договор о повећању зараду, истакао је Илија Дрљић, председник синдиката.

 

-Од 1. октобра зараде су увећане за 18,2 одсто односно за 7.832 динара у нето износу. Сваки радник добиће поменуто повећање на основну зараду што ће се пренети на бонусе и друга давања. Већ у фебруару следеће године поново ћемо разговарати о још једном повећању. Ова фирма има и допунско пензионо осигурање за све своје запослене које се редовно уплаћује и увек је спремна на социјални дијалог. Колективни уговор није само на папиру него се поштује – каже Дрљић.

Радни сат са 230 увећан је на 272 динара, тако да ће најнижа зарада бити око 61.000 динара. Уколико има једна или две радне суботе може да се заради и до 80.000 динара. У компанији „Тиса Аутомотив“ запослено је 2.500 радника у Кикинди, Сенти и Бечеју, од којих је више од 1.100 у нашем граду.

 

 

-Коректне односе имамо и са компанијама Ливница „Цимос“ и „Ле Белиер“, али има и фирми са којима до сада нисмо успели да постигнемо договор. На путу смо да у „Калцедонији“ утврдимо репрезентативност заједно са колегама из Суботице након чега ћемо започети преговоре око колективног уговора и очекујем да ће на пролеће 2024. године они бити завршени, у корист запослених – напоменуо је наш саговорник и прецизирао да је добро што у Кикинди постоји тржиште рада и што добар део фирми тражи раднике.

Дрљић је прецизирао да је задовољан јер се поштују потписани колективни уговори у јавном сектору где је оснивач Град.

-Упутство за израду буџета које је упутило Министарство финансија забранило је исплате било каквих социјалних давања и бонуса, те је важно да видимо како ћемо да превазиђемо насталу ситуацију. У јуну је запосленима у јавном сектоу исплаћено 15.000 динара, половина суме договорене за ову годину. Упутство поменутог Министарства довео нас је у непријатну ситуацију и на нама је да је заједнички превазиђемо – напоменуо је Дрљић.

Примењивање платних разреда одлажу се из године у годину и синдикат ће инсистирати да се то промени. Коефецијенти по којима се обрачунавају зараде су застарели тако да се изгубио распон плата и на томе ради врх синдиката. Најмања плата треба да буде минимална зарада, тако да се долази у ситуацију да се делу радника она доплаћује како би била минималац.

error: Content is protected !!