Španija Arhive | Kikindski portal

Nova nesreća na šinama u Španiji: U Kataloniji najmanje 20 povređenih

Redakcija Kikindski January 21, 2026

Putnički voz prigradske mreže Rodalies (linija R4) izleteo je sa šina u utorak uveče 20. januara 2026. godine, između stanica Sant Sadurni d’Anoia i Gelida, nedaleko od Barselone, nakon što se na prugu urušio potporni (kontencioni) zid. Prema prvim informacijama u nesreći nema poginulih, ali je povređeno najmanje 15 osoba, među kojima i mašinovođa, dok pojedini izvori navode da je broj povređenih nešto veći.

Incident se dogodio oko 21 čas po lokalnom vremenu, u trenutku kada je voz saobraćao u pravcu unutrašnjosti (Manresa). Pretpostavlja se da je urušavanje zida povezano sa jakim padavinama i nepogodama koje su prethodnih dana pogodile Kataloniju, ali će tačan uzrok biti poznat tek nakon uviđaja i tehničke istrage.

Na teren su odmah izašle ekipe hitne pomoći, vatrogasci i policija, a aktiviran je i plan za vanredne situacije u železničkom saobraćaju. Putnici su evakuisani, a na pojedinim mestima bilo je kratkotrajnog zastoja i panike zbog zadržavanja u vagonima dok se nije obezbedio pristup i organizovao izlazak. Saobraćaj na deonici je u potpunosti obustavljen, što je izazvalo ozbiljne poremećaje na jednoj od najprometnijih prigradskih linija u regionu.

Ovo nije bio jedini problem tog dana na katalonskoj železnici. Na liniji R1, na području između Blanesa i Maćaneta, još jedan voz je iskočio sa šina nakon što je naleteo na kamenje na pruzi, srećom bez povređenih.

Posebnu težinu ovoj vesti daje činjenica da nesreća u Kataloniji dolazi samo nekoliko dana nakon velike železničke katastrofe u Španiji, kada su se 18. januara 2026. godine kod Adamuza (provincija Kordoba) sudarila dva voza, a život izgubile najmanje 42 osobe. Iako su okolnosti drugačije, vremenski razmak između tragedije i novog iskakanja iz šina ponovo je otvorio pitanje bezbednosti, nadzora i održavanja železničke mreže.

Stručnjaci upozoravaju da ekstremne padavine i erozija tla, sve češće povezane sa klimatskim promenama, mogu ubrzati propadanje potpornih konstrukcija, kosina i zidova duž pruga, ali naglašavaju da vreme ne sme biti izgovor za propuste u održavanju.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Kada se u jednoj evropskoj zemlji u razmaku od nekoliko dana dogode dve železničke nesreće – jedna sa mnogo stradalih, druga sa povređenima na prigradskoj mreži – to prestaje da bude „izolovan incident“ i postaje upozorenje na moguće propuste u obnavljanju infrastrukture.

Izvor: Srpski Ugao

Sudar brzih vozova u Španiji: 39 poginulih na nedavno obnovljenoj pruzi

Redakcija Kikindski January 19, 2026

Na železničkoj liniji kod Adamuza u južnoj Španiji sudarila su se 18. januara dva brza voza na delu pruge koji je manje od godinu dana ranije renoviran za 700 miliona evra. U udesu je najmanje 39 ljudi poginulo, a više od 150 je povređeno, dok španske vlasti pokreću istragu uz napomenu da su uslovi na trasi bili u skladu sa modernim standardima.

Na mestu sudara u Španiji, voz „Iryo“ sa oko 300 putnika iskliznuo je sa šina i udario u drugi voz „Renfe Alvia“ koji je dolazio iz suprotnog pravca, što je izazvalo velika oštećenja, uključujući prevrnute vagone i otežano izvlačenje putnika. Španski ministar saobraćaja je ocijenio da je sam incident „neuobičajen“ s obzirom na ispravnost i modernost pruge i najavio da će istraga pokušati da razjasni uzrok.

Podsećamo da se podjednako tragičan incident skoro dogodio i u još jednoj zapadnoevropskoj zemlji — u noćnom klubu u Švajcarskoj – koji je odneo desetine života izazvao je javnu i ekspertsku debatu o bezbednosnim propustima i reakciji kantonalnih i opštinskih organa.

U Srbiji, pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine i dalje nije u potpunosti rasvetljen. U javnosti je kao značajna činjenica istaknuto da je Nebojša Bojović, bivši dekan Saobraćajnog fakulteta i predsednik Skupštine „Infrastrukture železnice Srbije“, potpisao izveštaj o završetku radova 5. jula 2024. godine, iako je naknadno utvrđeno da su postojali ozbiljni, fatalni propusti u izvedenim radovima.

Dodatnu pažnju javnosti izazvala je fotografija na kojoj se Bojović nalazi u društvu Mladena Nenadića, tužioca za organizovani kriminal, rektora Vladana Đokića i nekadašnjeg sportiste, a danas opozicionog aktiviste Dejana Bodiroge. Ovaj prizor otvorio je pitanja o ulozi i postupanju nadležnih institucija, posebno u kontekstu očekivanja da se odgovorni za eventualnu korupciju i propuste u infrastrukturnim projektima procesuiraju, a ne da se pojavljuju u neformalnim kontaktima sa licima koja su predmet javnih polemika.

Izvor: Srpski ugao

Slika: printskrin Srpski ugao

Poznati kikindski frizer na Gran Kanariju: Život u Španiji, srce u Srbiji

Aleksandra Djuran September 28, 2025

Ronald Barna, sugrađanima, a posebno sugrađankama poznatiji kao Roni frizer, živi na popularnom španskom ostrvu Gran Kanarija. Pre 13 godina odselio se iz Kikinde, iako je imao svoj frizerski salon i ulepšavao pola grada.

-Sticaj životnih okolnosti odveo me je u Nemačku. Tamo sam živeo tačno četiri godine i osam meseci. Radio sam kao frizer, bio sam u Kaselu i fino sam se uklopio. Želeo sa već tada da otvorim svoj salon, međutim, procedura je bila komplikovana jer je bilo neophodno da položim majstorski ispit za koji je potrebno dosta novca. Za Nemce mogu da kažem da su relativno hladni i da je kod njih neprikosnoveno pravilo da je vreme novac. – kaže Roni.

Po dolasku u Nemačku Ronald je bio ubeđen da ga očekuju veće mogućnosti kada je reč o samom poslu:

-Bio sam ubeđen da ću moći da budem znatno kreativniji. Razočarao sam se jer su kruti. Pokušao sam da predložim drugačiji način rada, međutim, nisam uspeo u tome.

Gran Kanariju zovu ostrvo večitog proleća. Ta mu klima, kaže, savršeno odgovara, a da se preseli odlučio je još 2016.

-Nakon što sam pet godine radio za gazdaricu, po njenom odlasku u penziju , firmu smo preuzeli koleginica i ja. Postao sam sam ponovo privatnik i moj frizerski salon zove se „Ronny“, isto kao što se zvao i u Kikindi. I dalje sam i muški i ženski frizer i imam stalne mušterije. Pretežno kod mene dolaze Skandinavci, Nemci, Irci, Austrijanci, Švajcarci, Englezi koji imaju svoje nekretnine na ostrvu. Reč je dobrostojećim ljudima, tako da je i mogućnost naplate usluge veća – saznajemo od našeg sagovornika.

U Kikindi je Roni bio privatnik 17 godina, a ove godine 1. septembra je trideseta godišnjica kako je postao frizer.

-U Kikindi sam radio i do 70 sati nedeljno, a sada radim od ponedeljka do petka i to osam sati dnevno. Putujem pedesetak kilometara od kuće do posla, ali mi to ne smeta jer je prevoz za stanovnike ostrva besplatan. Život je drugačiji i moraš mu se prilagoditi. Starosedeoci na Gran Kanariju su prilično glasni, odnosno kako oni kažu, živahni. Veseli su i po mentalitetu su slični nama. Naše ljude kao mušterije i kao prijatelje ne bih menjao ni za šta na svetu jer našeg mentaliteta nema ni u jednoj državi na svetu – zaključio je nekada poznati kikindski frizer.

Osobe koje šiša u Španiji cene njegove savete.

-Cene predloge i vreme koje im se posveti. Više puta su mi mušterije rekle da dok nisu došle kod mene, nisu imale takav tretman. Naš mentalitet je takav da sa osobom koja dolazi stalno u salon, na neki način, postaneš prijatelj. Tako sam i naučio da zajedno sa klijentom dođemo do rešenja koja god da je usluga u pitanju, šišanje, farbanje, frizura – navodi Roni.

Na Gran Kanariju upoznao je svega jednu Kikinđanku. Na susednom ostrvu, Tenerifima, ima ih puno više.

-Nema puno Srba, ali je zato veliki broj ljudi iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Vrlo često čujem naš jezik i obradujem se. Ovde je život puno opušteniji jer su takvi i ljudi. Prvu reč koju sam naučio je manjana, sutra. Uvek je nešto što treba da se uradi kod majstora i slično sutra – istakao je Ronald.

Kikindu posećuje najmanje dva puta godišnje. Tu su mu deca, roditelji, porodica.

– Kikinda je moj rodni grad i nedostaju mi komšijska druženja i prijatelji. Ovde ne možeš da se ode do grada u šetnju, da sretneš nekog poznatog i srdačno se ispričaš. To fali – zaključio je Ronald Barna.

NE TREBA IĆI IZ SRBIJE

Ronald Barna navodi da su ga životne okolnosti naterale da ode iz Srbije i za kratko vreme promeni dve države. Ipak, njegov savet je sledeći:

-Ko može pristojno da živi od onoga što zaradi ne treba da ide u inostranstvo i tamo se puno radi i ništa bolje nije, a uvek si stranac. Nije ovde ni malo loše. Svi kafići su puni, svi voze dobre automobile. Da se nije život namestio, ne bih otišao iz Kikinde. Ovaj mentalitet, odnosi među ljudima, način života, nigde na svetu ne postoje.

NEGOVANA KOSA

Ronijeve mušterije sećaju se da nikada nije želeo da radi bilo kakav tretman koji će ošteti kosu.

-I dalje sam takav. Odbijam da radim bilo šta što znam da će na kraju biti loše za kosu. Imam mogućnosti da nadograđujem kosu i da dođem do kvalitetnih materijala, ali ne prihvatam da radim bilo šta u šta sam ubeđen da će uništiti kosu. Moj posao je nega kose.

A.Đ.