Španija Архиве | Кикиндски портал

Нова несрећа на шинама у Шпанији: У Каталонији најмање 20 повређених

Redakcija Kikindski January 21, 2026

Путнички воз приградске мреже Родалиес (линија Р4) излетео је са шина у уторак увече 20. јануара 2026. године, између станица Сант Садурни д’Аноиа и Гелида, недалеко од Барселоне, након што се на пругу урушио потпорни (контенциони) зид. Према првим информацијама у несрећи нема погинулих, али је повређено најмање 15 особа, међу којима и машиновођа, док поједини извори наводе да је број повређених нешто већи.

Инцидент се догодио око 21 час по локалном времену, у тренутку када је воз саобраћао у правцу унутрашњости (Манреса). Претпоставља се да је урушавање зида повезано са јаким падавинама и непогодама које су претходних дана погодиле Каталонију, али ће тачан узрок бити познат тек након увиђаја и техничке истраге.

На терен су одмах изашле екипе хитне помоћи, ватрогасци и полиција, а активиран је и план за ванредне ситуације у железничком саобраћају. Путници су евакуисани, а на појединим местима било је краткотрајног застоја и панике због задржавања у вагонима док се није обезбедио приступ и организовао излазак. Саобраћај на деоници је у потпуности обустављен, што је изазвало озбиљне поремећаје на једној од најпрометнијих приградских линија у региону.

Ово није био једини проблем тог дана на каталонској железници. На линији Р1, на подручју између Бланеса и Маћанета, још један воз је искочио са шина након што је налетео на камење на прузи, срећом без повређених.

Посебну тежину овој вести даје чињеница да несрећа у Каталонији долази само неколико дана након велике железничке катастрофе у Шпанији, када су се 18. јануара 2026. године код Адамуза (провинција Кордоба) сударила два воза, а живот изгубиле најмање 42 особе. Иако су околности другачије, временски размак између трагедије и новог искакања из шина поново је отворио питање безбедности, надзора и одржавања железничке мреже.

Стручњаци упозоравају да екстремне падавине и ерозија тла, све чешће повезане са климатским променама, могу убрзати пропадање потпорних конструкција, косина и зидова дуж пруга, али наглашавају да време не сме бити изговор за пропусте у одржавању.

Поглед редакције портала Српски Угао

Када се у једној европској земљи у размаку од неколико дана догоде две железничке несреће – једна са много страдалих, друга са повређенима на приградској мрежи – то престаје да буде „изолован инцидент“ и постаје упозорење на могуће пропусте у обнављању инфраструктуре.

Извор: Српски Угао

Судaр брзих возова у Шпанији: 39 погинулих на недавно обновљеној прузи

Redakcija Kikindski January 19, 2026

На железничкој линији код Адамуза у јужној Шпанији сударила су се 18. јануара два брза воза на делу пруге који је мање од годину дана раније реновиран за 700 милиона евра. У удесу је најмање 39 људи погинуло, а више од 150 је повређено, док шпанске власти покрећу истрагу уз напомену да су услови на траси били у складу са модерним стандардима.

На месту судара у Шпанији, воз „Iryo“ са око 300 путника исклизнуо је са шина и ударио у други воз „Renfe Alvia“ који је долазио из супротног правца, што је изазвало велика оштећења, укључујући преврнуте вагоне и отежано извлачење путника. Шпански министар саобраћаја је оцијенио да је сам инцидент „неуобичајен“ с обзиром на исправност и модерност пруге и најавио да ће истрага покушати да разјасни узрок.

Подсећамо да се подједнако трагичан инцидент скоро догодио и у још једној западноевропској земљи — у ноћном клубу у Швајцарској – који је однео десетине живота изазвао је јавну и експертску дебату о безбедносним пропустима и реакцији кантоналних и општинских органа.

У Србији, пад надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024. године и даље није у потпуности расветљен. У јавности је као значајна чињеница истакнуто да је Небојша Бојовић, бивши декан Саобраћајног факултета и председник Скупштине „Инфраструктуре железнице Србије“, потписао извештај о завршетку радова 5. јула 2024. године, иако је накнадно утврђено да су постојали озбиљни, фатални пропусти у изведеним радовима.

Додатну пажњу јавности изазвала је фотографија на којој се Бојовић налази у друштву Младена Ненадића, тужиоца за организовани криминал, ректора Владана Ђокића и некадашњег спортисте, а данас опозиционог активисте Дејана Бодироге. Овај призор отворио је питања о улози и поступању надлежних институција, посебно у контексту очекивања да се одговорни за евентуалну корупцију и пропусте у инфраструктурним пројектима процесуирају, а не да се појављују у неформалним контактима са лицима која су предмет јавних полемика.

Извор: Српски угао

Слика: принтскрин Српски угао

Познати кикиндски фризер на Гран Канарију: Живот у Шпанији, срце у Србији

Aleksandra Djuran September 28, 2025

Роналд Барна, суграђанима, а посебно суграђанкама познатији као Рони фризер, живи на популарном шпанском острву Гран Канарија. Пре 13 година одселио се из Кикинде, иако је имао свој фризерски салон и улепшавао пола града.

-Стицај животних околности одвео ме је у Немачку. Тамо сам живео тачно четири године и осам месеци. Радио сам као фризер, био сам у Каселу и фино сам се уклопио. Желео са већ тада да отворим свој салон, међутим, процедура је била компликована јер је било неопходно да положим мајсторски испит за који је потребно доста новца. За Немце могу да кажем да су релативно хладни и да је код њих неприкосновено правило да је време новац. – каже Рони.

По доласку у Немачку Роналд је био убеђен да га очекују веће могућности када је реч о самом послу:

-Био сам убеђен да ћу моћи да будем знатно креативнији. Разочарао сам се јер су крути. Покушао сам да предложим другачији начин рада, међутим, нисам успео у томе.

Гран Канарију зову острво вечитог пролећа. Та му клима, каже, савршено одговара, а да се пресели одлучио је још 2016.

-Након што сам пет године радио за газдарицу, по њеном одласку у пензију , фирму смо преузели колегиница и ја. Постао сам сам поново приватник и мој фризерски салон зове се „Ronny“, исто као што се звао и у Кикинди. И даље сам и мушки и женски фризер и имам сталне муштерије. Претежно код мене долазе Скандинавци, Немци, Ирци, Аустријанци, Швајцарци, Енглези који имају своје некретнине на острву. Реч је добростојећим људима, тако да је и могућност наплате услуге већа – сазнајемо од нашег саговорника.

У Кикинди је Рони био приватник 17 година, а ове године 1. септембра је тридесета годишњица како је постао фризер.

-У Кикинди сам радио и до 70 сати недељно, а сада радим од понедељка до петка и то осам сати дневно. Путујем педесетак километара од куће до посла, али ми то не смета јер је превоз за становнике острва бесплатан. Живот је другачији и мораш му се прилагодити. Староседеоци на Гран Канарију су прилично гласни, односно како они кажу, живахни. Весели су и по менталитету су слични нама. Наше људе као муштерије и као пријатеље не бих мењао ни за шта на свету јер нашег менталитета нема ни у једној држави на свету – закључио је некада познати кикиндски фризер.

Особе које шиша у Шпанији цене његове савете.

-Цене предлоге и време које им се посвети. Више пута су ми муштерије рекле да док нису дошле код мене, нису имале такав третман. Наш менталитет је такав да са особом која долази стално у салон, на неки начин, постанеш пријатељ. Тако сам и научио да заједно са клијентом дођемо до решења која год да је услуга у питању, шишање, фарбање, фризура – наводи Рони.

На Гран Канарију упознао је свега једну Кикинђанку. На суседном острву, Тенерифима, има их пуно више.

-Нема пуно Срба, али је зато велики број људи из Босне и Херцеговине и Хрватске. Врло често чујем наш језик и обрадујем се. Овде је живот пуно опуштенији јер су такви и људи. Прву реч коју сам научио је мањана, сутра. Увек је нешто што треба да се уради код мајстора и слично сутра – истакао је Роналд.

Кикинду посећује најмање два пута годишње. Ту су му деца, родитељи, породица.

– Кикинда је мој родни град и недостају ми комшијска дружења и пријатељи. Овде не можеш да се оде до града у шетњу, да сретнеш неког познатог и срдачно се испричаш. То фали – закључио је Роналд Барна.

НЕ ТРЕБА ИЋИ ИЗ СРБИЈЕ

Роналд Барна наводи да су га животне околности натерале да оде из Србије и за кратко време промени две државе. Ипак, његов савет је следећи:

-Ко може пристојно да живи од онога што заради не треба да иде у иностранство и тамо се пуно ради и ништа боље није, а увек си странац. Није овде ни мало лоше. Сви кафићи су пуни, сви возе добре аутомобиле. Да се није живот наместио, не бих отишао из Кикинде. Овај менталитет, односи међу људима, начин живота, нигде на свету не постоје.

НЕГОВАНА КОСА

Ронијеве муштерије сећају се да никада није желео да ради било какав третман који ће оштети косу.

-И даље сам такав. Одбијам да радим било шта што знам да ће на крају бити лоше за косу. Имам могућности да надограђујем косу и да дођем до квалитетних материјала, али не прихватам да радим било шта у шта сам убеђен да ће уништити косу. Мој посао је нега косе.

А.Ђ.