skulptura

joca-banacanka-(1)

Пријатељство братских градова, Кикинде и Нарвика, настало током Другог светског рата, биће обогаћено монументалном скулптуром од теракоте. „Банаћанка“ ће своје место пронаћи у парку скулптура у Норвешкој, у којем се налазе дела познатих уметница ове земље.

Скулптуру, која представља наш народ, традицију, нематеријално културно наслеђе овог дела Баната, израдили су суграђанин Јован Блат, мастер вајарства и Биљана Поповић, доктор вајарства, запослена као професор у школи.

-Иницијатива је потекла од в.д. директора Културног центра Марка Марковљева. Током боравка у Нарвику, посетио је парк скулптура и дошао на идеју да би се и скулптура девојке у банатској ношњи одлично уклопила  – сазнајемо од Блата.

Биљана Поповић била је учесница Интернационалног симпозијума у теракоти „Тера“ 2014. године и радо је прихватила да помогне у изради „Банаћанке“.

-Њена специјалност је израда етно мотива, односно девојака у ношњама, тако да је избор пао њу. Скулптуру смо започели током зимског распуста, а ових дана биће потпуно завршена. Остали су ситни детаљи – појашњава наш саговорник.

Рад је у обиму 90 центиметара, колико је и ширина сукње у најширем делу и висине је 2,5 метара.

-Представља девојку стару двадесетак година у банатској ношњи која држи у руци сноп жита. Ношњу смо изучавали путем интернета, а имали смо прилику и да је још боље сагледамо у Народном музеју. Ношња се састоји од црвеног јелека и истој таквој прегачи, са белом блузом и сукњом. На глави има капу „златару“ која је синоним  за народни златовез и која је репродукција оне похрањене у Музеју. Ових дана биће испечене перлице које ће након глазирања красити капу као дукате. Сноп жита симболизује родну банатску црницу, а посебно што је комплетна скулптура израђена од кикиндске глине – појашњава Јован Блат.

Три недеље било је потребно за израду саме скулптуре.

 

-Након тога офарбана је земљаним бојама које су сушиле месец дана. Након тога је скулптура, која је из два дела, испечена. Није било могућности да буде монолитна због транспорта у Норвешку. Након тога поново је офарбана и то бетон бојама које су постојане. Скулптура ће се налазити напољу, а у Норвешкој је хладно и клима је оштра, тако да је важно да и боје буду што дуготрајније – прецизирао је аутор „Банаћанке“.

И гости из Нарвика, који су недавно боравили у Кикинди, видели су вајарско дело.

-Они су одушевљени и једва чекају да скулптуру представе својим сународницима. Част ми је и привилегија што сам, на неки начин, допринео пријатељству два народа које траје већ осам деценија – закључио је Јован Блат.

Наш суграђанин је виши стручни сарадник на катедри за вајарство Академије уметности у Новом Саду и открио нам је да је завршио још један велики пројекат:

-Завршио сам скулптуру инсталације „Добро дрво“, по дечијој причи, која се налази у улазу Културног центра. Реч је о дрвету високом око седам метара која испуњава  део степеништа. Израђена је од челика, а њу ће красе птице од теракоте и то птице које се могу видети у Кикинди и околини.

ЛЕПО ЛИЦЕ

И у ранијем периоду Блат је радио портрете и бисте. Памте се тридесетак рок легенди од теракоте. Поставку су предводили Мик Џегер и Кит Ричардс, а друштво су им правили Иги Поп, Џон Бон Џови, Елвис Присли, Џими Хендрикс, Боб Дилан, Ангус Јанг, Боб Марли и други.

-Први пут сам вајао људску фигуру као велику теракоту. За то је неопходна идеја и модел по ком радиш. Најважније је осмислити да скулптура стоји самостално и када се у томе успе иде зидање. Мало муке имали смо око руку које су од тела приликом израде, једна шака је наслоњена на кук, а у другој је сноп жита. Лице је радила колегиница Биљана у чему је ненадмашна. Двоумили смо између познатих глумица, али на крају је лице продукт вајарске замисли и скуп је неколико лица – навео је Блат.

АМБИЦИОЗНИ ПЛАНОВИ

Припрема две паралелне изложбе од којих ће једна бити апстракција, а друга фигурација птица.

-Једна од две изложбе биће представљена и Кикинђанима и, мислим, да ће то бити она о птицама на води. Планирам да исту изложбу „уТИСАк“ направим и у Културном центру у Бечеју јер се тиче и моје велике љубави, реке Тисе – сазнали смо од Јована Блата.

Додаје и да је природа његова неисцрпна инспирација. Исто тако приликом израде скулптура користи искључиво природне материјале.

А.Ђ.

 

 

novak-1

Више од годину дана требало се дружити с длетом, чекићем, брусилицом и осталим вајарским алатом, да би вајар Борис Стапарац овековечио најбољег тенисера свих времена Новака Ђоковића.

Реч је о скулптури од моделираног бетона, висине око два и по метра, а аутор за КИКИНДСКИ портал наводи и остале податке везане за ово дело чија је израда имала великог одјека у јавности:

-Тежина скулптуре је око једне тоне и направљена да буде у покрету. Значи свако ко буде пришао овој скулптури, не може да је гледа као фотографију, него мора да је обиђе и да себи створи једну слику тог човека у покрету – наводи Стапарац.

-Он је на тај начин направљен због симболике коју носи, вере и љубави према својој земљи за коју се бори као лав. Новак је највећи представник наше земље у свету, пре свега својим понашањем и културом, а не само спортским победама, него и образом и зато је заслужио да оставимо и овај траг о њему-каже овај вајар.

Подсетимо, „Комуна“ је летос објавила репортажу о овом кикиндском уметнику, а у глави овог неуморног вајара, књижевника и музичара од тада се родило сијасет нових идеја. Споменик Ђоковићу је први такве врсте у свету и по томе је ово дело јединствено.

Међутим, има и оних који не желе да валоризују Стапарчеву замисао и замерају уметнику да није довољно верно пренео Ђоковићев лик, успут се питајући зашто се овај вајар одлучио да прави споменик живом човеку.


На све то Стапарац лаконски узвраћа:

-Волео бих да ти који критикују ову моју скулптуру почну и сами да стварају нешто и да не буду само критичари, него и ствараоци. Најлакше је критиковати а много теже је нешто направити и створити. Мени је свеједно да ли неко то критикује или не, ја живим свој живот, стварам своје скулптуре, пишем своје књиге, бавим се музиком… Значи, критикују ме без потребе, јер ја, штавише, ни не намеравам да поставим тај споменик негде у јавном простору, где би неком сметао или неког иритирао. Он ће бити у мом дворишту, у мом амбијенту. Биће, дакле, у поставци будућег музеја који ћу да оставим иза себе –закључује Стапарац.

Н. Савић

error: Content is protected !!