selimir radulović

D_Vasiljev 14

На пригодној свечаности у свечаној сали Градске куће данас је, овогодишњем лауреату Селимиру Радуловићу, уручена Награда „Душан Васиљев“. Радуловић је признање добио за књигу „У царству ветрова арамејских“.

На конкурс за Награду коју, од 1997. године, локална самоуправа додељује за најбољу књигу написану на српском језику у претходној години, стигла су 124 рукописа свих жанрова.

Највећи број била су прозна дела, од којих су, у ужи избор, уврштена два романа : „Папир“, Горана Петровића и дело Саше Радојчића, „Дечак са Фанара“, рекао је потпредседник жирија, књижевник др Зоран Ђерић.

– Од песничких дела, одмах се издвојила књига Селимира Радуловића, по свему друкчија од текуће продукције јер је религиозна, у правом смислу. Ослоњена је на Библију и на литературу која је везана за историју књижевности и за велика имена на која се позива, цитира их парафразира. Притом, Радуловић је, последњих двадесетак година стекао изузетну репутацију као песник дугих песама које га одвајају од текуће продукције. С друге стране, блискост коју смо уочили са поезиојом Душана Васиљева је у томе што су посвећене човеку и Богу, то је мисао која је стално између неба и земље, сумња за све око нас и вера која све оправдава и награђује. Радуловићева књига је, истовремено, и стара и нова: враћа се вечитим темама и има сасвим друкчији приступ ономе што смо учили кроз хиљаду година цивилизације – истакао је Ђерић.

Лауреат се, у својој беседи, такође осврнуо на дело песника Душана Васиљева.

– Васиљев је био дете које је нестало са 24 године. То време је било невреме и личи ми на прва два десетлећа 21. века . Он је певао као зрели песник, а његове кључне песме градиле су неколико генерација српске поезије – подсетио је Радуловић. – Иако за живота није имао књигу поезије, већ је био афирмисан у значајним часописима. Захвалан сам жирију на награди, она ми причињава радост; човек, макар за тренутак, зна да му снага још увек није одузета.

Награда „Душан Васиљев“ додељује се на дан његове смрти, овога пута и на дан када кикиндска Гимназија, која са поносом носи име овог песника, обележава 165 година трајања, истакла је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Важно је да се са његовим делима упознају младе генерације, да виде шта све човек може да учини са 24 године, какав траг у времену може да остави. Нажалост, све песме Васиљева биле су прожете и трагиком његовог живота и трагиком времена која се, на неки начин, циклично понавља, можда и у наше време. Награда је одавно превазишла локални карактер, а о њеном значају говори и то што су је понела многа значајна имена наше књижевности: Светислав Басара, Давид Албахари, Милорад Павић.

Свечаности су присуствовали и овогодишњи чланови жирија: Радован Влаховић, председник, и Ђорђе Писарев.

Локалну самоуправу представљали су чланови Градског већа – Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Љубан Средић, задужен за пољопривреду и месне заједнице.

У публици су били и ђаци Гимназије „Душан Васиљев“. У уметничком делу програма наступили су наставник Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, Стеван Средић и ученица Анреа Берењи. Стихове Васиљева говорили су Соња Дамјановић, глумица Српског народног позоришта и Владимир Максимовић, глумац кикиндског позоришта.

Положени венци на гроб песника

У преподневним сатима, на гроб Душана Васиљева на Мелином гробљу, венце су положили представници Града и кикиндске гимназије – Валентина Мицковски и директорица Мирјана Дражић.

DUSAN-VASILJEV-2023

Жири за награду „Душан Васиљев” у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан, већином гласова донео је одлуку да ово књижевно признање добије песник Селимир Радуловић за књигу „У царству ветрова арамејских” (Лагуна, 2022).

Као и за претходне, и за ову Радуловићеву књигу нам је потребно познавање библијског контекста, препознавање библијских прича, ликова и догађаја из древне историје, наводи се, између осталог, у образложењу жирија.

-На корицама је индикативан текст епископа бачког др Иринеја, који сведочи да је Радуловић међу српским писцима најбољи познавалац монашке и аскетске литературе, а као песник, он је једини који види невидљиво, кроз копрену видљивог (уз духовнике и богослове)…Вођени кроз нову књигу Селимира Радуловића, „У царству ветрова арамејских”, правим путоказима и тумачима, стижемо до краја овог кратког записа радосни, као да смо и сами прошли светогорским стазама, одслушали монашке песме. Ове стихове, „одевене у реч, Очеву”, као да је испевао стари монах, седећи испред своје испосничке колибе, пре него што је нестао, јер је „створен за небо!”- наведено је у образложењу жирија.

Град Кикинда традиционално додељује награду „Душан Васиљев” за најбољу књигу на српском језику у протеклој години. На конкурс је пристигло укупно 124 наслова.

Награда ће лауреату бити уручена у понедељак 27. марта у свечаној сали Градске куће.

О лауреату

Селимир Радуловић (1953, Цетиње) објавио је бројне песничке књиге: Последњи, дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012), О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016); књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996,1997), Књига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010), Дах мале молитве (2017), Дванаест (2018), О дукату са ликом старца (2020), У царству ветрова арамејских (2022).

За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремско-карловачке, Кочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Вукову награду, Награду Миодраг Ђукић, Награду Симо Матавуљ, Повељу Мораве, Награду Књига године Друштва књижевника Војводине, Награду Ђура Јакшић, Награду Деспотица Ангелина Бранковић, Награду Кондир косовке девојке, Змајеву награду, Награду Лаза Костић, Награду Стеван Пешић, Награду Милан Богдановић, Повељу Удружења књижевника Србије за животно дело и друге награде.

Био је секретар Покрајинског фонда културе (1990-1992), директор Културног центра Новог Сада (1992-1997), председник Друштва књижевника Војводине (1997-2000), главни и одговорни уредник издавачке куће Орфеус (2001-2012), директор Стеријиног позорја (2012-2014). Сада је управник Библиотеке Матице српске. Живи у Новом Саду.

error: Content is protected !!