седница

sednica-onkolog-(1)

Одборници Скупштине града једногласно су усвојили су Одлуку о обезбеђивању и исплати финансијских средстава за ангажовање специјалисте онкологије у Општој болници Кикинда, чиме је обезбеђен наставак лечења 225 онколошких пацијената који терапију примају у овој здравственој установи.

Градоначелник Младен Богдан и чланица Градског већа задужена за социјалну заштиту Тамара Радловић позвали су све одборнике да подрже одлуку важну за онколошке пацијенте и здравствену заштиту што су они и учинили.

– Кикиндска Општа болница тренутно нема стално запосленог онколога, јер се лекар који је на специјализацији из интернистичке онкологије у установу враћа 2027. године. Због тога је специјалиста из Сенте, ангажован по основу допунског рада. За обезбеђивање неопходних средстава, из Болнице су се обратили Покрајинском секретаријату за здравство, који их је усмерио на Град, те смо дошли смо до правног и финансијског решења како више од 225 пацијената не би остало без лекара- истакао је Богдан.

Ступањем на снагу новог Правилника о уговарању здравствене заштите за 2026. годину, ограничен је износ који Републички фонд за здравствено осигурање може да издваја за лекаре ангажоване по основу допунског рада. То је довело у питање наставак рада онколошке службе у Кикинди, па је Општа болница затражила додатну финансијску подршку.

За ову намену првобитно је било планирано 1,64 милиона динара, али је накнадно процењено да ће бити потребно нешто више од два милиона динара. Коначну висину средстава утврдиће Градско веће.

sednica-zavrsni-racun

У току је 17. седнице Скупштине града Кикинда, а на дневном реду 88 тачка, међу којима су усвајање завршног рачуна буџета за 2025. годину, разматрање извештаја о раду месних заједница и јавних установа, као и више кадровских и организационих решења.

Као једна од најзначајнијих тачака издваја се доношење Одлуке о консолидованом завршном рачуну буџета града Кикинде за 2025. годину, којом ће одборници разматрати реализацију градског буџета у протеклој години. Пред локалним парламентом наћи ће се и извештаји о раду и пословању свих месних заједница на територији града, као и извештаји установа из области образовања, културе и социјалне заштите. Одборници ће одлучивати о усвајању извештаја ПУ „Драгољуб Удицки“, Народне библиотеке „Јован Поповић“, Културног центра, Народног музеја, Народног позоришта, Историјског архива, Центра за стручно усавршавање, Туристичке организације града Кикинде, Центра за социјални рад и других установа.

Посебну пажњу могла би да привуче Одлука о обезбеђивању и исплати финансијских средстава за ангажовање специјалисте онкологије на територији града Кикинде, чиме би се унапредила доступност здравствених услуга пацијентима.

На дневном реду је и расписивање јавног конкурса за избор директора Јавног предузећа „Топлана“ Кикинда, одлука о преузимању запослених Културно-спортског центра „Језеро“ у ликвидацији, као и више решења која се односе на изборе, именовања и разрешења у градским комисијама, саветима и одборима.

Ј. Ц.

 

BOLNICA

Чак 225 онколошких пацијената који се лече у Општој болници Кикинда и убудуће ће примати терапију у свом граду, јер ће се пред одборницима Скупштине града наћи одлука о обезбеђивању средстава за ангажовање специјалисте онкологије.

На овај начин Град настоји да превазиђе проблем недостатка онколога и обезбеди континуитет лечења до повратка лекара са специјализације почетком 2027. године.

Наиме, одборници Скупштине града на наредној седници заказаној за 30. јун разматраће Одлуку о обезбеђивању и исплати финансијских средстава за ангажовање специјалисте онкологије у Општој болници Кикинда, чиме би требало да буде обезбеђен континуитет лечења онколошких пацијената.

Општа болница Кикинда тренутно нема запосленог онколога, док се лекар који је на специјализацији из интернистичке онкологије у установу враћа тек у јануару 2027. године. Због тога здравствене услуге онколошким пацијентима пружа специјалиста из Сенте на основу уговора о допунском раду.

У болници 225 онколошких пацијената прима терапију, а руководство установе упозорило је да без наставка ангажовања онколога не би било могуће обезбедити адекватно збрињавање пацијената.

Проблем је настао након ступања на снагу новог Правилника о уговарању здравствене заштите за 2026. годину, којим је ограничен износ који Републички фонд за здравствено осигурање може да издваја за лекаре ангажоване по основу допунског рада. Због тога је кикиндска болница затражила додатна средства како би се обезбедило даљe ангажовање онколога који долази из Сенте.

Болница се претходно обратила и Покрајинском секретаријату за здравство за финансијску подршку, али је добила одговор да не постоји могућност обезбеђивања тражених средстава. Након тога Савет за здравље града Кикинде предложио је да се проблем реши средствима из градског буџета.

Према образложењу предложене одлуке, Општа болница је првобитно затражила 1,64 милиона динара, док је касније потребан износ коригован на нешто више од два милиона динара. Коначну висину средстава утврдиће Градско веће након усвајања одлуке.

У образложењу се истиче да је ангажовање и финансирање специјалисте онкологије од изузетног значаја за грађане Кикинде и да предложена мера има за циљ очување доступности здравствене заштите и стабилности онколошке службе до повратка лекара са специјализације наредне године.

sednica-tera-(14)

Председник Скупштине града Дејан Пудар заказао је 17. седницу локалног парламента за уторак 30. јун, а на дневном реду наћи ће се чак 61 тачка.

Као једна од најзначајнијих издваја се доношење Одлуке о консолидованом завршном рачуну буџета града Кикинде за 2025. годину, којом ће одборници разматрати реализацију градског буџета у протеклој години.

Пред локалним парламентом наћи ће се и извештаји о раду и пословању свих месних заједница на територији града, као и извештаји установа из области образовања, културе и социјалне заштите. Одборници ће одлучивати о усвајању извештаја ПУ „Драгољуб Удицки“, Народне библиотеке „Јован Поповић“, Културног центра, Народног музеја, Народног позоришта, Историјског архива, Центра за стручно усавршавање, Туристичке организације града Кикинде, Центра за социјални рад и других установа.

Посебну пажњу могла би да привуче Одлука о обезбеђивању и исплати финансијских средстава за ангажовање специјалисте онкологије на територији града Кикинде, чиме би се унапредила доступност здравствених услуга пацијентима.

На дневном реду је и расписивање јавног конкурса за избор директора Јавног предузећа „Топлана“ Кикинда, одлука о преузимању запослених Културно-спортског центра „Језеро“ у ликвидацији, као и више решења која се односе на изборе, именовања и разрешења у градским комисијама, саветима и одборима.

vanja-dir-bolnice

Одлуком Покрајинске владе, на седници одржаној 3. јуна, за вршиоца дужности директора Опште болнице Кикинда именован је дипломирани економиста Вања Радојков, који је до сада био запослен у Градској управи.

На челу Болнице Радојков је наследио др Весну Томин, специјалисту педијатрије, која је функцију в.д. директора обављала од јуна 2021. године.Током њеног мандата успешно је настављена капитална инвестиција-реконструкција Болнице, уведене су нове процедуре и технике лечења, набављена савремена медицинска опрема, а много тога је урађено и у области унутрашње организације рада служби и вођења медицинске документације, са циљем унапређења квалитета стручног рада и безбедности пацијената.Резултате свог рада др Томин је представила на Колегијуму начелника и главних сестара одржаном 9. јуна у болничкој библиотеци.

На истој седници Покрајинске владе, за в.д. заменика директора Болнице именован је др Вукосав Тркуља, специјалиста радиологије.

smart

У присуству директорице Директората за парламенте привредника Тамаре Љубовић одржана је проширена седница Парламента привредника Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа , на којој је представљена нова дигитална платформа Привредне коморе Србије.

„Маркет  Плус“ је иновативна дигитална B2B платформа направљена са циљем да модернизује пословање домаће привреде и олакша повезивање компанија. Она функционише као централни дигитални екосистем који омогућава предузећима да повећају свој видљивост, пронађу нове партнере и ефикасније управљају набавком и продајом. Платформа нуди неколико битних алата за унапређење пословања као што су претрага уз помоћ вештачке интелигенције, дигитални продајни канал, ефикаснија набавка и пласирање захтева за давање понуда…Чланство у платформи „Маркет Плус“ доноси додатну сигурност у пословању што олакша промоцију на домаћем и међународном тржишту.

На седници је било речи и о перспективама и изазовима тржишта дигиталне имовине,
како унапредити пословање уз њену помоћ и о примени дигиталних платформи као бизнис
модела. О томе су говорили мр Жељко Стевановић, координатор Сектора услуга Привредне
коморе Београда, Богдан Вујовић – директор „Digital Assets Consulting“ и заменик председника
Савета за дигиталну имовину, Александар Бонџулић из ,,ЕЦД“ и Милош Станчић.

 

Дигитална имовина представља дигитални запис вредности који се може електронски
куповати, продавати, размењивати или преносити. Она се користи као средство размене или у
сврху инвестирања, а њено издавање и промет у Србији су регулисани Законом о дигиталној
имовини. То су виртуелне валуте (криптовалуте) попут Bitcoinа и Ethereumа, затим дигитални
токени – врста нематеријалног имовинског права (нпр. право на коришћење неке услуге или удео у добити пројекта), као и јединствени дигитални записи који доказују власништво над дигиталним уметничким делом, музиком или предметима у видео-играма NFT (Non-Fungible Tokens).

sednica-jp-jezero-(1)

На 15. седници Скупштине града већином гласова укинут је Културно – спортски центар „Језеро“, а основано је Јавно предузећа за спорт „Језеро“. Ову одлуку критиковали су одборници опозиције, а тачку на расправу ставио је градоначелник Младен Богдан:

-Са радницима ће бити потписани нови уговори, запослени ће наставити да раде свој посао и неће бити отпуштања, како инсинуирате. Ми се боримо за боље коефицијенте и веће плате свих који су радници „Језера“.  Сматрам да смо требали и раније да укинемо установу, а оснујемо Јавно предузеће управо због бројних бенефита јер ће функционисати лакше и другачије, а радници ће имати бољи статус. Ми нисмо ти који стављају катанце и затварају фирме. Удара на градски буџет неће бити јер се оснива ново јавно предузеће и неће бити ребаланса због тога. Ребаланса ће бити, али због 200 милиона динара који ће ускоро бити уплаћени од Управе за капитална улагања за реконструкцију Основне школе „Фејеш Клара“.

На питање о реконструкцији „Језера“ први човек града је рекао:

– Реконструкција крова, коју је покренула локална самоуправа, изнад затвореног базена биће брзо завршена након чега ће бити у потпуности функционалан и безбедан за коришћење. Након тога сешћемо сви заједно и договорити се о томе где и како треба уложити средства добијена од продаје одмаралишта у Прчњу. Као што смо обећали тај новац биће утрошен како бисмо побољшали садржаје намењене деци и омладини. Осим овог и крајем године потписали смо уговор са Покрајинским секретаријатом за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу  о финансирању израде пројектне документације за изградњу новог затвореног и отвореног базена за коју је планирано да се ради у две фазе.

У образложењу стоји да је дошло до проширења обима делатности Културно-спортског центра„Језеро“ које  установа у постојећем правном облику није била у могућности да испуни. Оснивањем Јавног предузећа за спорт„Језеро“ пословање ће бити рационалније и економичније. Циљеви оснивања су развој и унапређење спорта и културе, окупљања и свестрано и активно учествовање у спорту деце, омладине и одраслих, рекреација деце и одраслих, спортско образовање, стварање материјалних и стручних услова за омасовљење и унапређење спорта, обезбеђивање наменског и целисходног коришћења пословног простора у јавној својини, као и развој и унапређење обављања делатности од општег интереса. За вршиоца дужности директора именован је Драган Пецарски, који је и у КСЦ „Језеро“ био на истој функцији.

Како је в.д. директору Културног центра Марку Марковљеву истекао мандат, на ову функцију именована је Долорес Немет, дипломирани туризмолог, запослена у Туристичкој организацији града.

Одборници су већином гласова подржали измене и допуне Статута ПУ „Драгољуб Удицки“ и Центра за социјални рад, као и одлуке о организацији Градске управе, о главном урбанисти.

Гласано је и за покретање поступка израде и доношења „Плана развоја културе града Кикинде за период од 2026. до 2029. године и Акционог плана за његово спровођење“.

A.Ђ.

IMG-20260320-122931

Седницом Скупштине града Кикинде председавала је Милица Трипиновић Попов, као најстарија одборница с обзиром на то да је Душан Попесков, досадашњи председник локалног парламента, поднео оставку, а заменица Гордана Трнић Иличић није присуствовала.

На предлог градоначелника Младена Богдана на место заменице градоначелника именована је Биљана Кикић, која ће како је истекао предлагач допринети развоју града. Ову функцију обављао је Дејан Пудар, који је поднео оставку. На место чланице Градског већа за социјалну политику, пошто је Жељко Раду, који је био на овој функцији, поднео оставку 22. децембра прошле године, именована је Тамара Радловић, дипломирана правница. Након положене заклетве ступиле су на функцију.

За новог председника Скупштине тајним гласањем изабран је Дејан Пудар којег су предложили одборници владајуће већине и који је након полагања заклетве преузео ову функцију и наставио да води седницу. Од 34 присутних одборника за је гласало 28.

sednica-toza-konverzija-(4)

Председник Скупштине града Душан Попесков за понедељак, 22. децембар, заказао је 14. седницу локалног парламента. На дневном реду је 17 тачака, а најважнија је доношење одлуке о буџету града за 2026. са пројекцијама на 2027.и 2028. годину.

У наредној години буџет је планиран на три милијарде 850 милиона динара, што је више у односу на почетни планирани буџет за 2025.годину.

-Почетно стање је велико с обзиром на то да на рачуну имамо средства од продаје некадашњег одмаралишта у Прчњу у износу од 130 милиона динара и она ће бити строго наменски утрошена. Ту је и 67 милиона динара који су нам пребачени од Покрајине  – сазнајемо од помоћнице градоначелника Дијане Јакшић Киурски. – Када је реч о инвестицијама у 2026. години акценат је на селима. Осим средстава за редовно функционисање и за путну инфраструктуру планирана су и друга улагања. У Башаиду ће бити изграђено дечије игралиште, у Сајану гасни котао у Дому културе, у Руском Селу урадиће се фасада на Омладинском дому, у Мокрину су планирани реконструкција крова на Дому културе и завршетак летње сцене и фонтане на Варошком тргу, у Банатској Тополи завршиће се енергетска санација и адаптација Дома културе. У наредној години биће започета и реконструкција Основне школе „Фејеш Клара“, наставиће се радови на Гимназији „Душан Васиљев“, планирано је и учешће града за проширење капацитета Геронтолошког центра које се реализује у оквиру ИПА пројекта Србија – Румунија, за завршетак нове зграде Центра за социјални рад.

Субвенције из градске касе јавним предузећима планиране су на 97 милиона динара од којих је 17 опредељено „Аутопревозу“ и 80 милиона ЈП „Кикинди“, где је највећи део за улагање у путну инфраструктуру.

Одборници ће разматрати програме пословања јавних предузећа „Кикинда“, „Аутопревоз“ и „Топлана“, одлуке о приступању изради програма за унапређење социјалне заштите од 2026. до 2030. године, о одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији града, о усвајању програма контроле и смањења популације напуштених паса и мачака, измени и допуни ценовника израде водоводних прикључака, контролисања, оверавања и поправке водомера.

Гласаће се и о захтевима за изменама и допунама ценовника изношења ретких фекалија ЈП „Кикинда“ где се цене повећавају за 12,3 процената, као и за захтев компаније „FCC“ да се за 3,2 одсто увећају цене одлагања, изношења и транспорта комуналног отпада осим цене за социјалне случајеве, које остају непромењене.

nasilje-okrug-(1)

Седница Савета управног округа организована је у оквиру Међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама“. Састанак је окупио представнике Полицијске управе, Основног суда, Основног јавног тужилаштва, Опште болнице, Дома здравља, Центра за социјални рад и локалних самоуправа из читавог Севернобанатског округа који су, свако из свог домена, имали прилику да истакну проблеме са којима се сусрећу и на који начин их решити.

Прошле године у Основном суду било је 320 предмета у којима су изрицане хитне мере услед насиља у породици, а до 1. децембра ове тај број је 319.

-Реч је поступцима у којима се изриче продужење хитних мера потенцијалним починиоцима насиља у породици – рекла је Милена Трајковски, секретарка Основног суда у Кикинди. – Највише су изрицане две мере исељење и забрана контактирања са самом жртвом. У 80 одсто предмета починиоци су мушкарци, а у 20 процената појављују се и жене као потенцијални починиоци насиља у породици. Жртве су различитог старосног доба од годину до преко 60 година које најчешће трпе психичко и физичко насиље. Економског насиља над женама скоро да и нема што је показатељ да су се жене оснажиле и да пријављују сваки вид насиља над њима.

У Општој болници већ десетак година функционише Центар за жртве сексуалног насиља, а на пријемно-тријажном и гинеколошком одељењу медицински кадар обучен је за рад са жртвама насиља, навела је Светлана Ромаков, главна сестра .

-Од почетка године имали смо 20 особа код којих је потврђено да су жртве насиља. Са таквим пацијентима поступамо у складу са законским протоколима и процедурама. Прошле недеље имали смо посету представника Министарства здравља који су истакли да  добро и професионално радимо у овом домену. Сарадња са Полицијском управом, Центром за социјални рад и Центром за подршку женама је веома добра – додала је Ромаков.

Седници је присуствовао градоначелник Младен Богдан који је напоменуо да на територији нашег града постоји одлична међусекторска и институционална координација које одмах реагују на сваку пријаву.

 

-Ургентно збрињавање жртава насиља је изузетно важно. Стога се разговара о Сигурној кући коју није једноставно отворити и опремити. Приликом отварања оваквих објеката гледа се да их буде у местима са повећаним обимом насиља, а наша средина није препозната као таква. Запослени у Полицијској управи и Центру за социјални рад, ипак напомињу да је неопходан овакав вид збрињавања жртава с обзиром на то да нам је најближа Сигурна кућа у Зрењанину. Умрежавање институција које се баве насиљем над женама из године у годину је све боља. На свима нама је да урадимо све да смањимо обим насиља, али и да још боље реагујемо када је реч о заштити жртве – прецизирао је градоначелник Богдан.

Сарадња институција је најважнија када је реч о насиљу у породици, додао је Небојша Јованов, начелник Севернобанатског управног округа:

-И ово је начин да упутимо подршку свим женама које живе у породицама у којима трпе насиље. Желимо да их охрабримо да пријаве насиље јер систем може да им помогне. Апелујем и на све грађане и институције да се укључе као би ових случајева било све мање.

Кампања „16 дана активизма против насиља над женама“ почела је 25. новембра на Међународни дан борбе против насиља над женама, а завршава се 10. децембра на Међународни дан људских права.

А.Ђ.

error: Content is protected !!