SANU

nenin-2

Књижевни историчар, критичар и есејиста проф. др. Миливој Ненин, дописни члан САНУ, овогодишњи је двоструки лауреат манифестације Дани Теодора Павловића, коју организује Банатски културни центар у сарадњи са Матицом српском. Ненину су припале награда „Теодор Павловић“ за животно дело и награда за најбољу књигу, за дело „С обе обале: огледи, прикази и цртице“ (СКД, „Просвјета“, Загреб, 2024).

Свечана додела биће одржава 22. новембра у 12 часова у Банатском културном центру у Новом Милошеву, у склопу отварања 26. Дана Теодора Павловића. Управо овакав јубилеј и двоструко признање Ненина сврстава међу ретке ауторе који су током историје манифестације понели оба признања, уз имена каква су Владета Јеротић, Василије Крестић, Јован Зивлак, Селимир Радуловић и Драган Станић.

Овогодишњи Дани Теодора Павловића, под покровитељством Општине Нови Бечеј, доносе богат и разноврстан програм током новембра и децембра. Након свечаног отварања, од 24. до 27. новембра у ОШ „Др Ђорђе Јоановић“ биће приказиван филм „Кајмакчалан“ Драгана Гавриловића и Бориса Трбића, намењен ученицима школског узраста.

У Банатском културном центру ће 6. децембра бити представљање нових књига Радована Влаховића – „Прид дућаном оде век“, „Како сам се светио женама“ и „Водичи златног телета“, уз пратећу документарну изложбу посвећену његових педесет година стваралаштва.

Програм се завршава 22. децембра предавањем проф. др. Драгана Станића, председника Матице српске, о Теодору Павловићу као уреднику летописа Матице српске, намењеним ученицима и грађанима.

Миливој Ненин (Лок, 1956) аутор је 26 књига и приређивач 43 издања, чиме је оставио дубок траг у савременој српској књижевној науци. Писао је о кључним именима српске књижевности  – Црњанском, Андрићу, Павићу – али је у књижевни живот вратио и ауторе који су деценијама били потиснути или заборављени, међу којима су Светислав Стефановић, Даница Марковић и Милета Јакшић.

Његови радови обухватају широк распон тема: од историје српске књижевне периодике (Крфски Забавник, Књижевни Југ, Идеје), преко приређивања преписке српских писаца, до оштрих и аналитичних књижевнокритичких текстова. Према оцени стручног жирија, Ненино стваралаштво одликују истраживачка страст, „неуморно трагање за чињеницама“ и ретка способност да и најсложеније књижевне феномене представи јасно, поуздано и привлачно широком кругу читалаца.

Његова дела, како се истиче у предлогу за награду, подстичу читаоце да преиспитају утврђене судове и сагледају српску књижевност из нових перспектива, што га сврстава међу најзначајније савремене проучаваоце књижевне историје.

sanu

Традиционални пријем за младе таленте – ученике средњих школа који су на међународним такмичењима освојили једно од прва три места, приређен је, у Свечаној сали Српске академије наука и уметности. Пријему је присуствовао Андреј Поповић који је освојио сребрну медаљу на Стемко олимпијади из математике. У име Милице Томић која је освојила је златну медаљу за научни рад из физике у Турској у Измиру и која се тренутно налази у Америци, пријему је присуствовала њена менторка професорица Марија Поповић. Освајачима награда обратио се председник САНУ академик Зоран Кнежевић.

– Српска академија наука и уметности, као кровна научна и уметничка институција у нашој земљи, с великом пажњом прати све што наши млади нараштаји раде и са радошћу бележи успехе које постижу, јер нам је добро знано колико сте труда, рада и талента ви и ваши наставници морали да уложите да бисте те успехе остварили. Сваки ваш индивидуални успех видимо и као успех свих нас, као још један беочуг у ланцу појединачних и колективних постигнућа наших људи и друштва у целини. Зато и сматрамо да је дужност Академије да та ваша постигнућа поздрави и афирмише у јавности и да вам на њима, овом малом свечаношћу и скромним поклоном, срдачно и искрено честита – рекао је академик Кнежевић.

Овом приликом награђено је 123 ученика који су се истакли постигнутим изузетним резултатима на такмичењима широм света. Као и годинама уназад, младим талентима су уручени вредносни ваучери и пригодне публикације САНУ.

А.Ђ.

 

vojvodic-sanuu

На Изборној скупштини Српске академије наука и уметности изабрано је 17 нових редовних чланова. Међу њима је и Кикинђанин, доктор историје уметности, Драган Војводић. Такође су изабрана и 22 нова дописна члана и пет кандидата за иностране чланове. Овај наш некадашњи суграђанин се путем тајног гласања у седишту САНУ, нашао међу 17 одабраних редовних чланова, у конкуренцији 55 кандидата.

Драган Војводић (1959) је историчар уметности и редовни професор на Филозофском факултету у Београду. У статусу дописног члана САНУ био је од 2018, а од прошлог четвртка је добио и највишу титулу -статус редовног члана ове угледне институције.

– Чињеница да у Српској академији наука и уметности, као кровној националној стваралачкој инситуцији, постоје два степена чланства, односно дописни и редовни чланови, указује на кретање у њој као израз сталног прегнућа и напредовања у научној и уметничкој делатности – каже Војводић и додаје: – Зато избор за њеног редовног члана доживљавам не само као велику част, него и призив да наставим с тим кретањем у свом научном раду.

Војводић је основно и средње образовање стекао у нашем граду. У Београд су га одвеле студије, а у нашем главном граду је наставио каријеру, као и постдипломско усавршавање.

–Пошто сам рођен и одрастао у Кикинди, увек се с поносом сетим да је врата Академије отворио и међу њене чланове ушао још пре Другог светског рата, један Кикинђанин, византолог Филарет Гранић, и то у области историјских наука, којима и мој рад припада.

Кад је реч о доласцима наш град, академик Војводић констатује:

– Свој родни град, у којем живи моја сестра, многи рођаци и драги пријатељи, нажалост, ретко стигнем да посетим, али успомене, искуства и нарав с којима сам пошао из њега, увек ме прате и чине неизбрисив део мог идентитета.

Војводић је својевремено био члан Комисије за историју византијске уметности при Међународном удружењу византијских студија, потом управник Института за историју уметности у Београду. Објавио је мноштво стручних и научних радова, а врло је популарна и његова књига „Византијско наслеђе“ коју је издао Службени гласник.

Драган Војводић- Фото (Приватна архива)

Велики је познавалац и проучавалац српске сакралне уметности и средњовековног културног наслеђа, нарочито на Косову и Метохији и његов научни и јавни рад препознат је од институција као дело високе научне вредности. Био је својевремено и уредник часописа за средњовековну уметност „Зограф“, као и вршилац многих других истакнутих научних функција.

На истој седници на којој је Кикинђанин Драган Војводић проглашен редовним чланом Српске академије наука и уметности, међу дописним члановима нашла су се и нека од познатих имена културног, научног и јавног живота наше земље – Вида Огњеновић, Драго Кекановић, Желимир Жилник…

Н. Савић

error: Content is protected !!