шакали

lisica

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, уз подршку Европске уније, започело је јесењу кампању оралне вакцинације лисица и других дивљих месоједа против беснила.

Вакцинација се спроводи избацивањем вакцина у виду оралних мамаца из авиона на подручју целе земље, осим у насељеним местима, на воденим површинама и великим саобраћајницама, према усвојеном плану вакцинације, и у зависности од временских услова, наводи се у саопштењу из Министарства.

– Ово је редовна вакцинација и њом се штите и лисице и шакали против беснила. Најављена нам је и очекујемо да ће почети и код нас – каже Веселин Веселинов, председник Ловачког удружења Иђоша и Сајана „Стара бара“. – Мамци се бацају по каналима и неприступачним теренима, то је прерађено месо са вакцином, месоједи га конзумирају и то може да се види по флуоресцентној боји која им остаје на зубима. Вакцине и сами мамци безопасни су за људе и за остале животиње, али нису им ни доступни.

Он наводи да беснила нема, последњи пут је на нашем подручју забележено пре 20 година.

– Још увек има много шакала и они истискују лисицу. Лове у чопорима, ноћу, и највише нападају младунце срна. Праве велику штету у ловиштима, популација срнеће дивљачи је у великом опадању због њих. Људи се плаше и не нападају их – тврди Веселинов.

Током спровођења кампање оралне вакцинације планирано је да се дистрибуира 18 мамаца по квадратном километру. Ради што боље информисаности јавности о вакцинацији и начину понашања становништва уколико дође у контакт са мамцем/вакцином, обезбеђен је бесплатан инфо телефон 0800-222-232, преко ког могу да се добију информације о вакцини и о програму вакцинације, додаје се у саопштењу из надлежног министарства.

С. В. О.

 

lovci

Кикиндски ловци у суботу и у недељу, у шуми на Галаду, организовали су хајку на лисице и шакале. Због безбедности, није било дозвољено да се пуца у шуми, већ само када се изађе на чистину.

У Ловачком удружењу „Кикинда” кажу да је било више лисица и шакала, али нису успели да их истерају на чистац. Сигурно руку имао је ловац Рада Немеш који је одстрелио шакала.

Након хајке, дружење је, уз ручак, настављено у ловачком објекту на Млаки. Ловачко удружење „Кикинда” има око 150 чланова.

 

Огромне штете од шакала у ловиштима приметне су свуда, па и на територији Кикинде. Ови предатори примећени су у атарима свих села. Појединачно, убијају ситне животиње, али у чопорима нападају фазане и зечеве, чак и срне, каже председник ловачких друштава у Иђошу и Сајану, Веселин Веселинов.
– Приметно је опадање популација дивљачи, фазана и ланади. Шакала има и по 40, 50 у трскама и коповима. Лове ноћу, у чопорима. То је веома паметна и лукава животиња, он је стрвинар, једе угинуле животиње, чак и убијене јединке своје врсте. До сада нису улазили у села, али су у дворишту једне куће ван насеља појели пса на ланцу – каже Веселинов.
Он објашњава да ових стрвинара, до пре десетак година није било. Од старијих су чули да је популација шакала била врло бројна после Другог рата, али је проблем тада протпуно решен тровањем, које данас законом није дозвољено.
– Ми смо организовали хајке са по 20, 30 људи – прича Веселинов, али то неће решити проблем. Потребно је системско решење јер је ловно привредна основа угрожена, јако је смањен број корисне дивљачи, зечије, фазанске, срнеће.
Шакали се веома брзо размножавају јер имају довољно хране коју налазе и лове, што отежава њихово истребљење. Нове територије освајају у великим миграцијама, тражећи подручја са више хране. Код нас стижу с југа, из Далмације, каже Веселинов. Једина добра вест је да ове животиње беже од људи, веома су плашљиви. Дању се не могу видети и лове искључиво ноћу.
Шакал је опасан и због тога што, као и лисица, може да пренесе беснило и псећу кугу. Припада породици паса и има величину средњег пса. Одрасле јединке достижу дужину од 80 цм до 130 цм и висину 40 цм, тешки су и до 15 килограма. Имају усправне, широко размакнуте уши. Врст која настању наше крајеве је браонкасто-златне боје. Њихово омиљено станиште су густе, непроходне шикаре.
Када крену у лов, испуштају карактеристичан урлик сличан високом, цвилећем крику. Обично завијају у вечерњим сатима, дајући сигнале осталима о томе где се налазе. За њих нису типичне сезонске миграције, задржавају се тамо где имају довољно хране. Зато њихово присуство највише утиче на ловна подручја, какво је и наш крај.
error: Content is protected !!