Овога викенда стартовала је Супер Б лига за даме, наш други рукометни разред, а ЖОРК Кикинда претрпила је тежак пораз 23:13, у Београду, од Радничког. На одмору је било 11:9 за домаће, у наставку Кикинђанке су постигле свега четири поготка од којих два са црте седмерца, а последњи пут затресле су мрежу осам минута пре краја.
Прву утакмицу у „Језеру” Кикинђанке ће играти 24. септембра, од 15 сати, тада ће дочекати тим Бора.
ЖОРК Кикинда: Матић, А. Чубрило, Ковачић 7(3), Ник. Чибрило, Берта 4, Степановић 1(1), Жак, Пантовић, Латиновић 1, Стевановић, Вукобрат, Нин. Чубрило, Попадић, Бјелић.
– Част нам је што је репрезентација глувих и наглувих Србије у нашем граду, а част нам је и што је међу њима наш Владимир Тепевац, ветеран у овом спорту. Захваљујући њему, овај тим Србије други пут је у нашем граду, а захваљујући људима у СЦ „Језеро” они имају овде одличне услове за рад и смештај у хостелу за њих је бесплатан.
Кикинђанин, голман Владимир Тепавац захвалио је челницима градске управе:
Селектор Жељко Кукић, иначе Лозничанин, истакао је да у његовој екипи наступају рукометаши трећелигашких тимова из Србије, овде их је 14, а укупан број глувих и наглувих играча у нашем рукомету је 30:
– Ово је најбољи тим Србије у последње време, идемо у Копенхаген по медаљу. Додатни подстрек нам је и велико гостопримство на које смо наишли у Кикинди, а захваљујумо се, пре свега, градоначелнику Лукачу и градском већнику Пецарском што је све на врхунском нивоу.
Златко Матић, генерални секретар Спортског савеза глувих и наглувих Србије, нагласио је да осим рукометаша, Србија има и селекције глувих и наглувих у фудбалу и шаху, али да највише успеха има ова рукометна:
– Први пут смо из Кикинде отишли на Олимпијаду глувих и наглувих у Бразил и тамо узели бронзу, нека нам Кикинда и овога пута буде срећна полазна лука. Захваљујући вашим руководиоцима, пошто смо добили бесплатан смештај, били смо у могућнсоти да позовемо још двојицу играча у изабрани тим и тако појачамо конкуренцију.
Светско првенство у Данској на распореду је од 3. до 16. јула, а, према речима гостију нашега града, први фаворити за освајање медаља су Хрватска и Немачка, а онда и наша репрезентација.
Синоћ пак, у Дому омладине у Мокрину, окупили су се шампиони из највећег села некадашње бивше државе, управа, пријатељи и гости клуба. Иван Мандић, из Рукометног савеза Војводине, уручио им је победнички пехар и медаље и, одавши им признање и у спортском и у моралном погледу, поручио:
Иначе, присутнима су се, осим Мандића, бираним речима обратили и Јелена Чуданов, председница Спортског савеза Кикинде, у име градске управе, те Радослав Прибиш, члан Савета МЗ Мокрин.
Јасно, осим вербалне подршке, најавили су и финансијску, јер у трећем рангу Мокринчани, као клуб и као место, не смеју се обрукати и тај степен надметања најмање је што ова варош, како они своје место карактеришу и доживљавају, заслужује.
Увек су оваква окупљања прилика и да се још једанпут, обавезно у опуштеној и веселој атмосфери, начини осврт на сезону која је окончана. А такмичарска 2022/23. година за Црвену звезду била је изванредна. Пре свега, импресивна је била серија Мокринчана који су у сада већ минулој сезони најпре одиграли 21. утакмицу без пораза, остваривши 20 тријумфа и реми, а тек у 22. колу забележили су први неуспех. На крају, када се подвукла црта, имали су ученици тренера Михајла Векића, биланс од 22 победе уз по два ремија и пораза.
– Да бисмо ми стигли до овог успеха и вратили мокрински Рукометни клуб на неке старе стазе, било је потребно доста труда и рада играча, али и одрицања и помоћи мноштва људи у и око клуба. Кључ успеха био је наше брзо прилагођавање ситуацијама у којима смо се налазили и испоставило се одлично сналазили. Врло је битно нагласити и да овај тим Црвене звезде може бити конкурентан и у Првој лиги Војводине, а уз неколико појачања, иако о томе још увек клуб није заузео став, сигурно бисмо могли представљати и изненађење у наредној сезони – рекао нам је Векић, који и као играч забележио шест наступа.
– Истакли смо прошлог лета јасне амбиције, да се вратимо у Прву лигу Војводине где нам је и место по свему што је наш клуб представљао у ближој историји рукомета у овој садашњој нашој држави, а да не говоримо о даљој прошлости у неким претходним државама. Сада ваља покушати да у наредној сезони будемо, у најгорем случају, стабилан лигаш у трећем степену, а онда ћемо за даље видети.
– Пре свега, захвалио бих се Рукометном савезу Војводине који је изашао у сусрет нашем клубу и омогућио нам да се радујемо уручењу пехара у нашем месту и на овакав начин. Ово је велики дан за Мокрин, место са дугом и богатом рукометном традицијом. Не само рукомет, већ и спорт у целини вратио се на велика врата у нашу варош. 
Укупно 29 рукометаша било је у протеклој сезони лиценцирано за наступе у „црвено-белом” дресу Мокринчана, а њих 25, уз већу или мању минутажу, вратили су Звезду у трећи ранг рукомета Србије, у нашу војвођанску групу. Ево имена: Немања Дукатаров (24 утакмице/100 погодака), Живојин Миливојевић (24/27), Љубомир Голић (23/44), Лука Домазет (23/36), Никола Алмаши (22/104), Миодраг Трнић (22/88), Бошко Крстић (22/1), Александар Малуцков (21/0), Стеван Ладичорбић (20/63), Никола Маркуш (20/28), Мићо Мајкић (19/20), Марко Кокот (16/16), Филип Ковач (15/74), Немања Блажић (14/63), Марко Дражић (13/104), Милан Малуцков (13/29), Милан Челекетић (12/7), Игор Скубан (10/45), Александар Иветић (10/8), Јован Гаврилов (7/2), Михајло Векић (6/9), Никола Блажић (6/8), Владен Симић (3/0), Миленко Радујко (1/2) и Марко Марковић (1/0). Наступе нису забележили: Мирко Челекетић, Димитрије Дражић, Ђорђе Путник и Вујадин Думитров. 
У претпоследњем колу Друге лиге Војводине, рукометаши мокринске Црвене звезде, новог члана првог покрајинског а трећег ранга у Србији, савладали су 35:29 (20:12) на свом терену екипу Руме. Првопласираним Мокринчанима преостала је још утакмица последње рунде у сезони, играће у Долову против истоименог тима.
ЖОРК Кикинда заузела је 10, претпоследње место на табели с девет бодова из 20 утакмица. МРК Кикинда пак одиграће још једну, практично ревијалну, утакмицу, у среду 3. маја, у Лесковцу против Дубочице, а коло пре краја „Гриндексовци” су четврти одоздо односно први испод црте испадања, с четири бода мање од два најслабија тима, Пролетера и Југовића, које су ипак опстанак осигурали пре последњих 60 минута.
Додајмо још, капитен мушке екипе Станимир Комарек опростио се као активни рукометаш.
У наставку тек нешто блажа „клиничка слика” српског клупског рукомета. И док су наши рукометаши на крају завршили меч, рекли смо већ, с очекиваним минусом, остало је нејасно, нарочито малобројним симпатизерима Партизана на Бањици, како су њихови љубимци, који ће се с још три наша најбоља тима борити у доигравању за наслов првака Србије, од екипе која, скоро је сигурно, испада, примили на свом паркету безмало 40 голова…