рпк Архиве | Кикиндски портал

Нова дигитална платформа Привредне коморе Србије представљена у кикиндској комори

Aleksandra Djuran March 25, 2026

У присуству директорице Директората за парламенте привредника Тамаре Љубовић одржана је проширена седница Парламента привредника Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа , на којој је представљена нова дигитална платформа Привредне коморе Србије.

„Маркет Плус“ је иновативна дигитална B2B платформа направљена са циљем да модернизује пословање домаће привреде и олакша повезивање компанија. Она функционише као централни дигитални екосистем који омогућава предузећима да повећају свој видљивост, пронађу нове партнере и ефикасније управљају набавком и продајом. Платформа нуди неколико битних алата за унапређење пословања као што су претрага уз помоћ вештачке интелигенције, дигитални продајни канал, ефикаснија набавка и пласирање захтева за давање понуда…Чланство у платформи „Маркет Плус“ доноси додатну сигурност у пословању што олакша промоцију на домаћем и међународном тржишту.

На седници је било речи и о перспективама и изазовима тржишта дигиталне имовине,
како унапредити пословање уз њену помоћ и о примени дигиталних платформи као бизнис
модела. О томе су говорили мр Жељко Стевановић, координатор Сектора услуга Привредне
коморе Београда, Богдан Вујовић – директор „Digital Assets Consulting“ и заменик председника
Савета за дигиталну имовину, Александар Бонџулић из ,,ЕЦД“ и Милош Станчић.

Дигитална имовина представља дигитални запис вредности који се може електронски
куповати, продавати, размењивати или преносити. Она се користи као средство размене или у
сврху инвестирања, а њено издавање и промет у Србији су регулисани Законом о дигиталној
имовини. То су виртуелне валуте (криптовалуте) попут Bitcoinа и Ethereumа, затим дигитални
токени – врста нематеријалног имовинског права (нпр. право на коришћење неке услуге или удео у добити пројекта), као и јединствени дигитални записи који доказују власништво над дигиталним уметничким делом, музиком или предметима у видео-играма NFT (Non-Fungible Tokens).

Солидно пословање привреде: У прошлој години најуспешнија примарна пољопривредна производња

Aleksandra Djuran February 16, 2026

Привредним друштвима у Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу од јануара до краја новембра 2025. извоз је био 180,4, а увоз 120,6 милиона евра, подаци су Регионалне привредне коморе у Кикинди. Спољнотрговинско пословање било је у плусу за 142 милиона евра.

-Кикинда је и даље носилац. Спољнотрговинско пословање у нашем граду било је 236 милиона евра. Извоз је био 172,2 милиона евра, а увоз 112, 9 милиона евра. Наш град је у суфициту, односно плусу 53,9 милиона евра и поред тога што је извоз благо опао – истакао је Тибор Хорват, директор Регионалне привредне коморе.

Фирма „Банини Јафа“ је добро пословала, у прошлој години повећала је број радника за десетак одсто, а у плану им је да то ураде и у овој години. И даље су доминанти извозници они који се баве металском индустријом попут „Мекафора“, „Ле Белиера“, „Ливнице“, „Зопаса“.

-Најзначајније тржиште привредницима у Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу је Европска унија. Од првих десет држава, седам је из Европске уније, а преостале три су Босна и Херцеговина, Турска и Кина где је извоз порастао за 75,4 процента. Највише извозимо у Мађарску где је за 11 месеци извезено добара у износу од 51,7 милиона евра што је 30 одсто укупног извоза. Највише се извозе делови за аутомобилску индустрију – прецизира наш саговорник.

И када је реч о увозу привредна друштва окренута су ка Европској унији, Великој Британији, Кини.

У Кикинди, Чоки и Новом Кнежевцу ради и послује 1.267 привредних друштава, а 2024. било их је осам више. У Кикинди је највише – 450.

-Неколико година уназад расте број предузетника и сваке године имамо их пет одсто више у односу на претходну. У Кикинди је тренутно 1.703 предузетничке радње, а заједно са Чоком и Новим Кнежевцем има их 3.764. Највећим делом оне су оријентисане на услуге – закључио је Хорват.

Најуспешније су пословале фирме које се баве примарном пољопривредном производњом, посебно оне које су фокусиране на обновљиве изворе енергије, соларне панеле и биогас, као и оне које су уложиле средства на система за наводњавање и одводњавање.

У читавом округу 31. децембра 2025. било 4.768, од којих је у Кикинди 1.858 што је слично у односу на 2024. Највише је неквалификоване радне снаге. Чак 45 одсто људи без посла у нашем граду је без или само са основном школом. У округу их је 63 процента.

-Запосленост је у благом опадању. У Севернобанатском округу прошлу годину завршили смо са 37.144 запослена, од којих је највећи број у Кикинди 17.394. Запослених у привредним друштвима има највише – сазнајемо од Тибора Хорвата.

Зараде у Севернобанатском округу за 11 месеци 2025, веће су у односу на исти период прошле године, подаци су Регионалне привредне коморе. У округу је за поменути период она износила у 93.471, а у Кикинди су плате биле 90.555. У Сенти су примања била 92.259, док је у Чоки са 85.620 динара и даље најнижа зарада.

-У Севернобанатском округу зарада је од јануара до краја новембра прошле, у односу на исти период претпрошле године,већа за 11,5, а у Кикинди за 11, 6 процената. Просечна зарада у Кикинди већа је 3.200 динара у односу на Сомбор, али је за исти износ мања у односу на Суботицу и Сремску Митровицу – напомиње Хорват.

А.Ђ.

Уручене награде Регионалне привредне коморе за остварене пословне резултате

Aleksandra Djuran November 20, 2025

На јесењој седници Парламента привредника Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа у Кикинди додељене су награде појединцима и привредним друштвима који су својим пословним резултатима обележили прошлу и ову годину.

Награду за регионалног лидера добио је Жива Бајшански, директор и власник „Бајша Аграра“ из Кикинде.

За посебан допринос развоју привреде региона у сектору пољопривреде награђена је фирма „Нинков“ доо из Башаида, док је исто признање у сектору услуга припало предузећу за информатички инжењеринг „BUS Computers“ из Кикинде.

Као и сваке године додељене су и јубиларне награде Привредне коморе, а овогодишњи лауерати су кикиндско приватно трговинско предузеће „Royal Trade“ за три деценије рада, док су поводом 20 година постојања награде припале „Лабинпрогресу“ из Новог Кнежевца, кикиндском „Роломонту“, привредном друштву „Војвођанин“ из Мокрина и башаидском „Ћорић аграру“.

Нови прописи за млечне производе: У РПК угоститељи и трговци упознати са Уредбом

Igor Crnogorac September 9, 2025

У Регионалној привредној комори Севернобанатског округа данас је одржан стручни скуп на тему примене нове Уредбе о додатним захтевима за стављање на тржиште производа који садрже палмино уље, палмину маст и друга биљна уља и масти. Она је на снази од 1. августа и предвиђа да се млечни производи морају физички одвајати од оних који садрже биљне масти. Највећа измена за купце је та што ће на сваком млечном производу морати да стоји јасна ознака да није сто одсто млечни производ, односно да садржи палмино уље или друга биљна уља. Та информација ће морати да се нађе на самој етикети производа.

Уредба се односи на правна лица и предузетнике који послују у области велепродаје и малопродаје, увоза, продаје на даљину, продаје у аутоматима за храну, као и на угоститељске објекте – ресторане, пекаре, пицерије, објекте брзе хране и све оне у којима се храна припрема и испоручује крајњем потрошачу.

Скупу је присуствовао и Јожеф Тобијаш, заменик председника Одбора за пољопривреду Народне скупштине Србије. Он је подсетио да је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић најавио да ће Уредба представљати једну од кључних мера заштите потрошача.

– Производ који садржи палмино или друго биљно уље не може се називати сиром. То мора бити јасно назначено, а декларација видљиво истакнута. Инспекције већ контролишу примену уредбе. Робу која је била на полицама пре 1. августа трговци могу да продају до 1. децембра. Очекујемо да ће резултати бити видљиви већ до краја године. Ово је тек први корак, али грађани ће бити сигурнији јер знају шта купују – истакао је Тобијаш.

Да је циљ да се на време упознају сви субјекти, нагласио је и градоначелник Кикинде Младен Богдан.

– Важно је да угоститељи буду информисани и да се предупреде могуће казне. Сви заједно, и Ветеринарска инспекција, Привредна комора Србије и Регионална привредна комора – треба да радимо у интересу потрошача, али и послодаваца – поручио је Богдан.

Саша Танацков, координатор за пољопривреду РПК, додао је да је улога стручних скупова да чланови Привредне коморе добију јасна тумачења нових прописа.

– За истим столом имамо севернобанатске привреднике, представнике државних тела која доносе законе, као и институције које контролишу њихово спровођење. Уредба је значајна и за грађане и за привреду: грађани добијају јасну информацију о ономе што конзумирају, а привреда добија равноправне услове, без нелојалне конкуренције, уз подршку домаћим произвођачима млека – објаснио је Танацков.

Да су овакви скупови корисни, сматра и Јелена Петровић, менаџерка ресторана „Твенти“ у Кикинди.

– Доживљавам их као превенцију. Трудићемо се да испоштујемо све што закон налаже, у сарадњи са Ветеринарском инспекцијом. Најчешће користимо палмино уље, док млечне производе набављамо у много мањем обиму. Сви производи стижу са декларацијама, али је важно да знамо шта још треба учинити како би били задовољни и гости и ми – рекла је Петровић.

Скупу је присуствовао велики број привредника из Севернобанатског округа. Како је наглашено, казне за привредни преступ по овој уредби могу бити и до три милиона динара за правна лица, док су из Уредбе изузети посластичарнице и сладолеџије.

Семинар у Регионалној привредној комори: О стандардима коропоративних политика

Aleksandra Djuran April 23, 2025

Семинар на тему „RBH ESG школа“ одржан је у Регионалног привредној комори Севернобанатског управног округа. Организатори су Привредна комора Србије у сарадњи са Центром за зелену економију Универзитета у Крагујевцу, а разговарано је о стандардима који усмеравају корпоративне политике како би биле у складу са концептима одрживог развоја у областима животне средине, друштвене одговорности и корпоративног управљања.

-Окупљеним представницима компанија пружили смо практичан увид у почетак прикупљања података како би на што бољи начин урадили извештај који је у складу са стандардима – појаснила је Тања Линдер, пројект менаџер Responsible Busniess Hub (RBH) Привредне коморе Србије. – Наша идеја је да појаснимо како да на најбољи начин креирају документ који обухвата сет стандарда о одговорном и одрживом пословању. Извештаје представља праву слику компаније, свих њених активности током године. Он треба да има три компоненте однос према заштити животне средине, запосленима, каква је управљачка структура, пословање, али и утицај на пословну и локалну заједницу. Овим документом свака фирма представља за какав начин пословања се одлучила.

Најзначајнији елементи заштите животне средине су: коришћење природних ресурса, енергетска ефикасност, емисија штетних супстанци у воду и ваздух, емисија угљен диоксида, генерисање отпада, иницијативе одрживости. У друштвену одговорности спадају безбедност и здравље на радном месту, људска права, заштита података о личности и приватности, обуке запослених, политике различитости и могућности, програми за заједницу. Елементи управљања су: пословна етика, права власника, комуникација са заинтересованим странама, посвећеност менаџмента.

А.Ђ.

Скуп у РПК: Од закона до праксе ради остварења енергетског пасоша

Aleksandra Djuran March 25, 2025

Семинар „Енергетски пасош зграде – од закона до праксе“ организован је у просторијама Регионалне привредна комора Севернобанатског управног округа, у сарадњи са Центром за циркуларну економију Привредне коморе Србије и Фондацијом “Хајнрих Бел” организују
Циљ је благовремено информисање привредника и осталих заинтересованих за наступајуће обавезе у вези са енергетском ефикасношћу зграде. Енергетски пасош је сертификат о енергетским својствима зграде који даје енергетску оцену зграде. Његова намена је да корисницима пружају информације о енергетским карактеристикама зграде и потребним будућим улагањима.

Скупу је присуствовала и Ана Марија Угринов, професионални управник стамбених заједница.

-Зграде у нашем граду немају добру енергетску ефикасност, док је у самим становима ситуација нешто другачија с обзиром на то да се доста домаћинстава одлучује на замену столарије за шта конкуришу код локалне самоуправе. Оваква едукација за све нас који се бавимо послом професионалног управника је важна пошто све што чујемо можемо да пренесемо станарима у стамбеним заједницама. Постоје и банке које кредитирају стамбене заједнице за ову врсту посла, међутим још увек не знамо какав модел финансирања се нуди. Градови Ниш, Нови Сад и Београд били су део пилот пројеката везаних за енергетску ефикасност стамбених зграда што је уродило плодом јер је приметна штедња енергетских ресурса. Инвестиција је значајна, али за неколико година она ће се исплатити – сазнајемо од Ана Марије Угринов.

Координатор у Фондацији „Хајнрих Бел“ Тибор Молдваи навео је да се подржавају пројекти из такозване зелене агенде и зелене транзиције.

-У Србији велики број стамбених зграда не задовољава стандарде Европске уније у погледу енергетске ефикасности. Тренутно се највећи број објеката рангира у категоријама Е и Ф, а требало би да достигне Ц или Б. Објекти саграђени после 2012. године требало би да имају енергетске пасоше. Уређење фасада и кровова предуслов је за бољу енергетску ефикасност. Наша Фондација има два пројекта на основу којих локалне самоуправе, а међу њима и Кикинда, добијају око 50 одсто субвенција које ће упутити грађанима како би се побољшала енергетска ефикасност у кућама и становима. Искуство које имамо говори нам да су капацитети највећи изазов, односно енергетски менаџери немају довољно људства да организују све конкурсе – навео је Молдваи.

Пасош је обавезан приликом добијања употребне дозволе за нове зграде и обимних реновирања постојећих још од 2009. године. Најновијим изменама Закона о планирању и изградњи, предвиђено је да наредних година све зграде, без обзира на старост и име, имају овај документ. Осим енергетског пасоша, обухваћено је и представљање услова учења локалне самоуправе у програму и примера добре праксе.

А.Ђ.

Представљени програми намењени почетницима у пословању и привредним субјектима не старијим од 24 месеца

Aleksandra Djuran February 13, 2025

Регионална привредна комора организовала је презентацију „Програма промоције предузетништва и самозапошљавања“, који Привредна комора Србије спроводи у партнерству са Министарством за јавна улагања, Министарством привреде и Фондом за развој Републике Србије, уз стручну подршку Немачке развојне банке (KFW). Јавни позив намењен је почетницима у пословању и привредним субјектима не старијим од 24 месеца.

Међу онима који су заинтересовани за могућност конкурисања су и суграђани Марко Петровић и Роберт Ружа.

Моја жеља је да оснујем компанију која ће се бавити дигитализацијом пољопривредних активности – рекао је Марко Петровић. – Радим за страну компанију у области дигиталног маркетинга и убеђен сам да моје вештине могу да искористим пољопривреди, првенствено сточарству. Финансије су увек добродошле, али овог момента је најважније да ли има заинтересованих за ову област јер је за многе она иновативна.

Роберт Ружа пре непуне годину дана отворио је фирму.

-Бавим се дубинским прањем и полирањем аутомобила. Оно што ми је неопходно су средства за куповину доброг осветљења и вентилације. Најинтересантнији ми је бесповратни кредит који се додељује у износу од 360.000 динара. Посао иде добро и задовољан сам – навео је Ружа.

Циљ је подстицај развоја предузетништва кроз обједињену подршку за оснивање нових привредних субјеката, као и самозапошљавање младих у одговарајућем сегменту и допринесе одрживом развоју и стварању нових радних места у Србији.

Маријана Панић из Центра за подршку привреди, микро, малим и средњим привредним друштвима Привредне коморе Србије.

-Почетници у пословању су група привредника који нису тржишно препознати, тако да је програм конципиран као свеобухватна подршка поменутој групи младих. Састоји од петодневних обука (on line) за израду пословно-инвестиционог плана који организује Привредна комора Србије, гаранција за кредите које ће одобрити изабране пословне банке који покривају 60 одсто сваког индивидуалног кредита укључујући износ редовне камате. Ту си и повољни банкарски кредита у максималном износу од 3.600.000 динара, као и бесповратних средстава корисницима кредита који испуне услове Програма у износу до 20 процента од укупног инвестиционог улагања које се финансира, док је максималан износ бесповратних средстава 360.000 динара – навела је Маријана Панић.

Делатности су широко заступљене од производних преко услужних. Поменути програм реализује се од 2019. године и расписан је трећи јавни позив. До сада је обухватио око хиљаду полазника и реализована је 101 обука за израду пословно-инвестиционих планова. У оквиру програма, који је у току, већ се пријавило више од 250 полазника.

А.Ђ.

Регионална Привредна комора уручила признања кикиндским фирмама за пословне успехе у 2024. години

Aleksandra Djuran November 22, 2024

У просторијама Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа додељене су награде кикиндске коморе, награде за успех и јубиларнa признања. Награда Привредне коморе за регионалног пословног лидера у 2024. години припала је Николи Кнежевићу, сувласнику „Блик продукта“ који је фирму преузео од свог оца.

-Директор сам фирме која ове године обележава четири деценије рада и морам одати признање свим колегама који све ово верем раде са мном и од којих сам научио све што радим. Драго ми је што смо препознати и што је наш рад и труд вреднован у окружењу у ком је фирма основана. Сигуран сам да у нашем граду има још људи попут мене, младих, који привређују и треба их све истаћи – рекао је Кнежевић.

Награду за посебан допринос региона у области индустрије примио је Јован Булатовић, власник и директор „Гриндекса“ која се бави производњом алатних машина. Основана је 2003. године и од тада унапређује производњу. Пре пет година изградили су нову халу за монтажу машина и ЦНЦ машина за обраду на 4.000 квадрата и сваке године повећавају извоз и производњу.

-Растемо и развијамо се зато што све што зарадимо реинвестирамо у фабрику, људе и опрему. То мора да да резултате. Улагања у сопствену производњу и фирму су нам најважнија и неопходна су како бисмо одржали корак са напретком, међутим све је ишло поступно и у складу са реалним могућностима – додао је Булатовић.

За посебан допринос развоју привреде и пољопривреде региона признање је припало кикиндској фирми „Хартопак “. Признање је примио власник Живојин Стојков, а предузеће постоји петнаестак година и бави се производњом транспортне картонске амбалаже односно производа од дрвета и папира.

-Заслужни за ову награду су сви запослени у „Хартопаку“ који су помогли да дођемо до одличних резултата. Уколико буде онако како планирамо наша фирма постаће лидер у производњи производа од папирне пулпе. Сигуран сам да ћемо следеће године остварити још боље пословне резултате – казао је Стојков.

Фирми „ДНИ“ из Банатске Тополе додељена је награда за посебни допринос развоју привреде региона у области услуга и трговине. Власници су браћа Жељко и Золтан Курунци и фирму су основали 2007. године као заступници немачких фирми „Кош“ и „Раух“ те се баве трговином пољопривредним машинама.

-Иако нас више људи зна по производњи лековитог и осталог биља, ми имамо фирму и њена највећа вредност је што се налази у Банатској Тополи које је и најмање сели на територији нашег града. Свако признање је вредно јер то је показатељ да добро радимо. Ово што смо постигли захтевали је пуно труда и рада и како би напредовали треба нам боља инфраструктура, јер је наша жеља да задржимо младе да остану у селу – навео је Жељко Курунци.

Плакета Привредне коморе Србије за јубиларних 30 година рада додељена је Јавном предузећу „Аутопревоз“.

-Наша фирма и у наредном периоду биће на услузи суграђанима и свим нашим корисницима Циљ нам је унапређење пословања и квалитета наших услуга. Потрудићемо се на купимо још нових возила како би наши корисници, али и запослени били још задовољнији – прецизирао Мирољуб Томић, финансијски директор.

Јован Булатовић добиће и награду Привредне коморе Србије за пословног лидера на нивоу државе. Она ће му бити уручена у децембру у Београду, а разлог повећање извоза, производње, броја запослених, док „Гриндекс“ има и велики допринос у помоћи локалној заједници.

А.Ђ.

Скуп у РПК о запошљавању особа са инвалидитетом и предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију

Aleksandra Djuran October 16, 2024

У организацији Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа одржана је радионица о „Запошљавању особа са инвалидитетом и предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију“.

О наведеним темама присутне представнике привредних друштава: „МСК“, Ливница „Кикинда – аутомобиласка индустрија“, „Лира“, „Mecafor“, „Tisza Automotive“, „Grindex“ и „Le Belier“ упознале су Мирјана Пантелић, директорица „Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Републике Србије“ ( УИПС ), Марија Игњатовић директорица предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом „Novitas Consult“ из Шапца, као и Јелена Митровић, директорица Филијале НСЗ у Кикинди. Привредници су информисани о запошљавању особа са инвалидитетом (ОСИ), законским обавезама, предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију, те о скривеним ефектима уштеде из уговора о пословно-техничкој сарадњи са предузећима за професионалну рехабилитацију.

На евиденцији Филијале НСЗ у Севернобанатском управном округу има 455 незапослених особа са првим и другим степеном инвалидитета, од чега је само у Кикинди њих 337. Највише их је радно у ангажовано највећем у кикиндској „Лири“, њих око 70, а потом у погону фирме „Tisza Automotive“, 42 особе.

У Србији постоји 60 предузећа за професионалну оријентацију рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која ангажују око 1.500 радника, од којих су 1.000 са неким од степена тако верификованог статуса. Послодавци у Србији најчешће у својим редовима имају особе са инвалидитетом из сопствених редова. Привредна друштва која имају од 20 до 49 запослених имају законску обавезу да ангажују минимум једну особа са инвалидитетом, оне са од 50 до 99 две, а потом на сваких 50 радника још по једног таквог додатног радника. Алтернатива томе је плаћање у буџетски фонд Републике Србије, што је за ову годину око 812.000 динара по незапосленом лицу и то је висина учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом. Други модел испуњавања, не само законске, већ друштвено одговорне обавезе, је куповина производа (ФЕР производ) или коришћење услуга предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Тиме привредна друштва и институције стичу могућност да уштеде и до 36 одсто вредности уговореног посла, ако са таквим предузећима закључе уговор о пословно техничкој сарадњи и испуне одређени финасијски оквир. Шаролика је понуда могућности које те фирме нуде, а „Лира“ из Кикинде пружа услуге одржавање хигијене и зелених површина, шивење радне одећа и одела, хемијског чишћења гардеробе, али и производњу механизама за намештај.

Запошљавање особа са инвалидитетом сматра се напретком у међуљудским односима, као вид развоја емпатије према особама које немају потпуну радну способност, али имају жељу да дају допринос друштву у коме живе. Инклузија и тежња за социјалном интеграцијом немогућа је без њиховог радног ангажовања. Сем економских предности, које се тичу омогућавања финансијске самосталности, особама са инвалидитетом на овај начин се додатно развија доживљај личне вредности и припадања друштву.

Дуално образовање у Кикинди: Могућност да фирме добију дефицитаран кадар

Aleksandra Djuran February 9, 2024

Дуално образовање подразумева да се план и програм наставе и учења обавезно спроводи на два места, у школи и у компанији, код послодавца. На тај начин се обезбеђује да ученици стичу знања, способности, вештине и ставове, кроз теоријску наставу и вежбе у школи, као и кроз учење кроз рад у компанији. У Кикинди је у овај начин образовања од 2017. године укључена Техничка школа и то ученици два образовна профила бравар заваривач и оператер машинске обраде, сазнајемо од директорице Миланке Халиловић.

-Сваке године уписујемо једно одељење у којем је по 15 ученика из поменутих образовних профила. Ради се о трогодишњим смеровима и ђаци прву годину проводе у Школској радионици. Од друге године склапа се уговор између фирми и школе, као и уговор између сваког ученика и фирме. Обавеза послодавца је да им обезбеде средства за рад, лиценцираног инструктора за ученике, да им исплаћују месечну надокнаду. Ученик добија опрему за рад, плаћен му је превоз и добија месечну надокнаду која је 70 одсто од минималне цене рада по сату проведеном у фирми – истакла је Миланка Халиловић.

Наставник практичне наставе је координатор дуалног образовања и ученике обилази свакодневно на пракси у фирми.

-У другој години практичан рад обавља се два дана недељно, а у трећој три. Осталим данима ђаци су у школи на редовној настави. У фирмама проводе шест сати. Овај начин образовања пуно значи јер послодавци имају могућност да упознају ученике и све који се добро покажу и на прави начин савладају праксу буду задржани да након завршене школе остану да раде – напомиње Халиловићка.

Техничка школа има уговоре са фирмама „Лабин прогрес“ из Новог Кнежевца која обучава браваре завариваче и „Мекафор“ и „Гриндекс“ из Кикинде за оператере машинске обраде.

-Ђаци су заинтересовани за ову врсту образовања и сваке године попунимо одељење. И у наредној школској години планирамо да упишемо 30 ученика по дуалном образовању – рекла је Миланка Халиловић.

Компаније које се пријављују за дуално образовање морају да буду акредитоване, а овај процес могао је да се обави до 31. јануара, каже Лидија Шебек Петровић, координатор за услуге Регионалне привредне коморе.

-Нова фирма која је исказала интересовање за дуално образовање је „ПС“ и њима требају два трговца. Она је у процесу акредитације. У ранијем периоду и пекара је била акредитована, тако да су ученици школе „Милош Црњански“ који су похађали смер пекар имали могућност да се образују по овом моделу, али ова фирма је одустала од овог начина обнове кадра. У Кикинди четири компаније имају акредитацију и то „Ливница“, „Ле Белиер“, „Гриндекс“ и „Мекафор“ и све четири траже оператере машинске обраде. Почетком јануара држава је донела Уредбу о финансијској подршци дуалном образовању по захтеву компанија. Фирме су тражиле да се препозна њихов труд и залагање у образовању тако да ће имати могућност надокнаде дела зарада за ученике који проводе време у компанијама. На овај начин задржаће се фирме које су већ у дуалном образовању, али и мотивисаће се оне које размишаљају да учествују у овом систему – навела је Лидија Шебек Петровић.

Компаније се једном акредитује и након тога им остаје тај статус. Септембра прошле године ступиле су на снагу измене и допуне Закона којима се овај процес олакшава, тако да су очекивања да ће се више фирми укључити у дуално образовања.