rod

ludaje-krnic-2025-(1)

Никола Крнић из Кикинде, производи банатску краљицу и узгојем лудаја бави се већ 15 годинa. Ова једногодишња биљка није захтевна за узгој и јулска киша допринела је да стање пред бербу буде солидно.

-Током јуна сам наводњавао парцелу од пола јутра на којој су лудаје. То је био и први топлотни талас ове године, а засад је био у развоју. На њиви имамо систем кап по кап који је помогао да се лоза развије, а киша је била пресудна код опрашивања – каже Никола Крнић.

Лудаја је заснована почетком маја и сетва је обављена у правом тренутку. Крнић је производњу наследио од оца који је тикву почео да узгаја на мањој парцели да би је са годинама повећавао и улагао у њу.

-Ове године имам тамбурице и украсне лудаје и задовољан сам родом. Лоза је још увек зелена, у доброј је кондицији и уколико буде кише може да настави да цвета и да у септембру и октобру избаци још неки плод. Берба ће почети ускоро, крајем августа, тада ће бити и најлепша за јело – појашњава наш саговорник.

Осим за колаче, последњих година бундева се тражи и за производњу крафт пива.

-На мојој парцели првенствено је песак и то тикви савршено одговара, наравно када су температуре просечне, а њих дуго година уназад нисмо имали – каже Никола Крнић.

Ове године су 40. јубиларни „Дани лудаје“, а наш саговорник председник је председник удружења „Кикиндска лудаја“ које окупља произвођаче такмичарских бундева.

-Првог дана манифестације планирамо предавање на ком ће учествовати еминентни стручњаци са Института за ратарство и повртарство. Тема ће бити савремени начин узгоја лудаје. Трећи пут бираће се најслађа кикиндска лудаја. Такмичиће се мускатне тикве и тамбурице, а уз помоћ аутоматског  рефлектометра одредићемо сласт.  Наши чланови учествоваће и као судије на мерењу најтежег и најдужег плода лудаје – истакао је Крнић.

А.Ђ.

KUKURUZ-NASLOVNA-(1)

Суша и високе температуре које нас прате читаво лето, а које су данима биле и 40 степени, довели су да усеви на северу Баната подбаце трећу годину заредом. Ратари увелико скидају сунцокрет и кукуруз са парцела на којима су засновани. Овај посао започет је две недеље раније.

-Жетва сунцокрета завршена је на 40 одсто парцела на којима је посејана ова уљарица. Принос је нижи око 25 одсто од вишегодишњег просека. На бољим парцелама род је око две тоне по хектару, а на лошијим је од 600, 700 килограма до 1,5 тона. Високе температуре скратиле су вегетацију, кише није било, а ове године значајан је био и одабир сорте. Ипак, временске (не) прилике биле су кључне када говоримо о роду – истакао је Зоран Симић, саветодавац ПСС.

Кише су заобилазиле нашу средину малтене читаво лето, тако да код кукуруза није било наливања зрна у мери у којој је то потребно.

-Код кукуруза очекујем значајније смањење приноса. Прошле године род је подбацио на њивама северно од Кикинде, али ове године погођен је комплетан атар. На незнатном броју њива кукуруза ће бити пет, шест тона по хектару, али на већини парцела биће за око 60 процената „златног зрна“ мање у односу на вишегодишњи просек – додаје наш саговорник.

Кукуруз и сунцокрет су најраспрострањеније културе у кикиндском атару.

-Малтене је подједнако кукуруза и сунцокрета. Сунцокрет је одговор пољопривредника на катастрофалан род кукуруза у протеклих неколико година, јер боље подноси недостатак падавина. Прошле године лоше приносе имао је северни део атара Иђош, Мокрин, као и део кикиндских њива. Сада је стање свугде исто – каже Симић.

Шећерна репа је такође у лошем стању. „Краљица ратарства“ има проблема и са болестима са којима се боре пољопривредници. Још крајем маја је почела заштита ове биљке, али није могло пуно да се уради.

-Да је било кише почетком августа шећерна репа пребродила би високе температуре. Како до тога није дошло, она је значајно пропала. На жалост сада се ништа не може учинити до почетка кампање вађења. Тада очекујем да ће шећеране бирати парцеле које су у бољем стању, како би се извукао какав такав род – закључио је Зоран Симић.

На подручју Пољопривредне стручне службе кукуруза је засновано на око 35.000, а сунцокрета на више од 20.000 хектара. У време када је ранијих година почињало скидање усева, око 15. септембра, у атару неће бити шта да се бере или жање.

А.Ђ.

 

 

 

jabuke

Пијаце су пуне сезонског воћа, а воћари напомињу да ће ове године бити значајног дефицита због ранијег цветања и мразева у марту. Мањак рода условиће и вишу цену која неће падати. Јелена Кљајић, саветодавац ПСС истиче да је стање у воћњацима шаренолико и приноси су неуједначени.

-Проблем су представљали мразеви у марту, тако да су кајсије измрзле у 90 одсто воћњака. Након тога у марту смо имали високе температуре, неуобичајене за ово доба године, тако да је оплодња била лоша, што је довело до одбацивања плодова. То се посебно одразило на крушку, јабуку, шљиву – каже наша саговорница.

Управо због поменутог кајсија малтене да неће ни бити, а принос јабука, крушака и шљива ће бити лошији. Трешње су већ обране, а у при крају је и берба вишња и код овог воћа род је био задовољавајући.

-Киша је добро дошла с обзиром на то да значајнијих падавина није било током зиме и доброг дела пролећа. Она пуно значи и воћарима који имају системе за наводњавање јер је увек бољи ефекат када имамо падавине које су такође неуједначене од места до места – напоменула је Јелена Кљајић.

Савет за виноградаре је да ураде третман против племењаче, управо због падавина, док они који имају јабуку треба да је третирају против вентурије.

А.Ђ.

 

error: Content is protected !!