ravni topolovac

Никола Васиц ТОПОЛОВАЦКИ

У организацији Културног центра Кикинда, на дан рођења Николе Васића Тополовачког, 7. новембра, и ове године ће бити додељене повеље с његовим именом. Подсетимо, реч је о признању које се додељује по једном уметнику из Кикинде и једном са подручја Зрењанина, односно Житишта. Ове године признање ће бити додељено у Васићевом родном Равном Тополовцу.

– Ово је већ трећа година како одајемо почаст нашем колеги, песнику и сликару Николи Васићу Тополовачком, који је последње године радног века провео у кикиндском Културном центу. Непрестано осмишљавајући нова решења у ентеријеру Културног центра, као и нове програме, ми смо радећи с њим за све то време имали једног изузетног и неуморног креативца. Драго нам је што и ове године настављамо традицију чувања успомене на нашег Николу – навела је Тања Ножица, заменица директора Културног центра.

– Не само због тога што је наш Културни центар тренутно у фази реновирања, него и стога што је Равни Тополовац родно место Николе Васића, одлучили смо да се убудуће ово вече посвећено чувању успомене на њега, одржава наизменично – једне године у Кикинди, а једне године у Равном Тополовцу или Житишту- додала је Ножица.

Добитници ове престижне плакете за ову годину су кикиндска књижевница Весна (Иветић) Балабан и Предраг Радаковић из Житишта. Подсетимо, Весна Балабан је на кикиндској књижевној сцени присутна већ око две деценије, најпре као афористичар, а у последње време и као песникиња. Активна је од самог почетка деловања Књижевног клуба „Душко Трифуновић”, чији је Васић био оснивач и први председник.

Други добитник, Предраг Радаковић, житиштански песник и председник тамошњег Клуба књиге, такође је врло интензивно сарађивао с кикиндским Клубом, и веома често је на тамошње конкурсе и књижевне маратоне позивао Кикинђане, а посебно је близак био с Васићем.

Песник и сликар Никола Васић Тополовачки (1956-2013) за живота је објавио десетак књига поезије за децу и одрасле. Био је оснивач и први председник Клуба књижевника „Душко Трифуновић” из Кикинде, покренуо је књижевно гласило „Наша реч”, а као сликар је имао више десетина самосталних и колективних изложби.

 

Н. Савић

 

347745-миљан-прљета
„Кикиндско лето” доноси нам у суботу 24. августа још једну представу. Реч је о лакој комедији „Љубав на сеоски начин” коју ће извести глумци позоришта „Славија”, по тексту и у режији Радета Вукотића.
Ради се о комаду из такозваног „булеварског” миљеа. У глумачкој подели видећемо и многа позната лица са малих и великих екрана, међу којима је и Миљан Прљета, познат и као успешан ТВ водитељ, најпре квизова на РТС-у, а у последње време и јутарњег програма на Блиц телевизији.
Он се можда и највише радује доласку у Кикинду, јер је за Банат посебно везан.
-Ја сам генерација која је ’92. године избегла из Мостара. Стицајем околности и одређених родбинских веза које је моја породица имала, ми смо 1992. године дошли у село Равни Тополовац код Зрењанина и ту почиње једна друга фаза мог детињства. У почетку је све било шокантно. Шокантан је рат сам по себи, шокантно је бежање од тога ратног сукоба и долазак из брдовите Херцеговине у плодну и племениту равницу Војводину. На страну све околности које су у том периоду биле, та средина ме је дочекала божанствено- прича глумац.
Принтскрин јутјуб
– Ја као дете памтим ту равницу као нешто што је тако широко као и срца тих људи који су нас дочекали тамо у Равном Тополовцу. Ту сам наставио и завршио пети разред основне школе, упознао неку дивну децу која су ми много помогла у тим тренуцима, као и њихове родитеље, наставнике, као и све људе у Равном Тополовцу који су нам помагали несебично. Тако да Тополовац памтим као једну прву базу неког другог, другачијег одрастања и неке борбе за живот у који сам касније ушао. Војводина од тог тренутка постаје заиста велики део мога срца. Војводина, као и људи који живе у њој су ми несебично пружили себе без обзира на нацију, веру, религију, на било какво политичко или неко друго опредељење. Тако да ме и дан данас Војводина прати, а пратим и ја Војводину, ту равницу и ту ширину коју она пружа – наводи овај рођени Мостарац, додајући да има срећу и задовољство да у свом раду обухвата и позориште и телевизију.
– Школовао сам се за позориште. Академија уметности у Новом Саду (ето, опет Војводина, од које не могу и не желим да побегнем; прим. М.П.) је Академија која нас је у то време највише школовала за позориште. Позориште памтим од почетка, надам се да ћу га памтити и на крају свог живота као нешто чему сам се увек враћао и са највећом могућом страшћу уживао и доживљавао га. Добио сам неке лепе награде као потврду за добро урађен посао, али најлепша ствар за мене је што имам ту част да радим и у позоришту и на телевизији- сумира овај глумац.
Иначе, у комаду “Љубав на сеоски начин” радња је заснована на мештанину Илији који сазнаје да га жена вара са локалним ветеринаром. Одлучује да јој се реваншира и да нађе љубавницу, како би је направио љубоморном. Заплет се догађа кад се у причу укључи и комшиница Брана која признаје да је већ имала кратку везу са Илијом, али и са ветеринаром. Кад то дозна Бранин муж Милоје, доћи ће до велеобрта.
Представа це игра у суботу у 2о сати у дворишту Курије, а улазак је бесплатан.
Н. Савић