rak grlića materice

ginekolog-4

Европска недеља превенције рака грлића материце подсећа да се ова болест у великој мери може спречити редовним гинеколошким прегледима и вакцинацијом против хуманог папилома вируса (ХПВ). Према подацима Завода за јавно здравље, у Севернобанатском округу до сада је више од 1.100 деце примило прву дозу ХПВ вакцине.

Рак грлића материце најчешће се јавља код жена након 35. године, док је највећа учесталост забележена у узрасту од 55 до 59 година. Стопа смртности износи око 12 одсто, што овај малигнитет сврстава међу значајне јавно-здравствене проблеме.

Начелница Одељења за контролу и превенцију болести др Татјана Пецарски истиче да су превентивни прегледи и рано откривање кључни за очување здравља жена.

-Рак грлића материце може се спречити редовним одласцима код гинеколога и правовременом дијагностиком. На тај начин може се спасити живот – наглашава др Пецарски.

У Србији се од јуна 2022. године спроводи бесплатна препоручена вакцинација деветовалентном ХПВ вакцином, као мера примарне превенције. Вакцина је намењена деци и младима узраста од 9 до 19 година, примењује се у две до три дозе, а могу се вакцинисати и дечаци и девојчице.

Према подацима од 12. јануара, у Севернобанатском округу прву дозу вакцине примило је 637 деце узраста од 9 до 14 година и 456 младих од 15 до 19 година, што је укупно око 1.100 вакцинисаних. Комплетну вакцинацију до сада је завршило 912 деце, од чега је 306 дечака.

-Позивам родитеље да заједно са децом донесу одлуку о вакцинацији. Осим што штити од рака грлића материце, вакцина штити и од других обољења изазваних хуманим папилома вирусима, укључујући и бенигне промене као што су кондиломи, чије лечење може бити дуготрајно и упорно – наводи др Пецарски.

Она додаје да је вакцина у употреби већ око двадесет година и да земље које су рано увеле системску вакцинацију, попут Канаде, данас бележе изузетно низак број оболелих и смртних исхода од овог карцинома.

Као мера секундарне превенције, препоручује се редовно обављање Папаниколау теста, једноставног и неинвазивног прегледа који омогућава рано откривање премалигних и малигних промена на грлићу материце.

Т. Д.

pink-ribbon-3715346-1280-(1)

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ саопштио је да ће се и ове године у Србији од 19. до 25. јануара обележити Европска недеља превенције рака грлића материце и то под слоганом „Сачувајте своје здравље“.

Наводе да је циљ те недеље да се унапреди информисаност и свест грађана о значају превенције, а основна порука је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов свуда у свету.

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1.133 новооболеле жене, а живот изгуби 440 жена. Батут наводи да се рак грлића материце чешће јавља након 35. године живота. Највећи број оболелих региструје се код жена узраста од 55 до 59 година.

Према доступним подацима, ризик од смртног исхода расте после 50. године, а највећи је код жена старијих од 70 година, међутим охрабрује податак да је у последњој деценији забележен пад морталитета од преко 12 одсто, као резултат превентивних мера, унапређене дијагностике и правовременог лечења.

Подсећају да се у Србији од јуна 2022. године спроводи бесплатна препоручена вакцинација деветовалентном ХПВ вакцином за децу и младе узраста од девет до 19 година, а од априла 2024. године и за студенте узраста од 19 до 26 година у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.

Закључно са 31. децембром 2025. године против ХПВ-а је у потпуности вакцинисано 26.854 деце узраста од девет до 14 година, као и 18.760 адолесцената узраста од 15 до 19 година и 4.666 студената узраста од 19 до 26 година.

Организовани скрининг рака грлића материце у Србији се спроводи од 2012. године и подразумева редовне гинеколошке прегледе са ПАП тестом за жене узраста од 25 до 64 године. У 2024. години резултати из 52 дома здравља показују да је прегледано 62.455 жена, од којих је 3.389 са позитивним налазом упућено на даљу дијагностику. У току је друга година петог циклуса организованог скрининга рака грлића материце.

Поред тога, све већу улогу има и ХПВ тестирање, као осетљивија метода раног откривања инфекције.

POSTER-GRLIC-MATERICE-2024

Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 20. до 26. јануара са циљем унапређења ставова и информисања о раку грлића материце и о начинима превенције. Основна порука је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити, са чим се слаже и начелница Диспанзера за жене Дома здравља др Драгана Миладинов.

-Карцином грлића материце може да се превенира. У Кикинди имамо доступне све нивое превенције. Ту је ХПВ вакцина којом вакцинишемо и женску и мушку децу од 9 до 19 година, ту су Папа тестови и ја позивам све жене да бар једном годишње дођу на гинеколошки преглед и да им се узме Папа брис. Уколико је неопходно у могућности смо да узмемо и брис на ХПВ који се углавном ради када Папа тест није добар и када постоји индикација због којег узимамо овај брис. Постоје могућност даље дијагностике када се у Општој болници узимају даљи узорци и ако постоји проблем радимо додатне интервенције којима уклањaмо све промене који нису добре и на тај начин спречимо карцином грлића материце – истакла је наша саговорница.

Свест жена је знатно боља у односу на пре само деценију.

-Прошле године имали смо шест карцинома рака грлића материце што је дупло мање него 2023. У Болници је дијагностификовано и уклоњено 57 преканцероза грлића тако да су успешно уклоњене промене које нису малигне, а могле би бити. На добром смо путу, али то није разлог за опуштање. Жене које су одговорне долазе бар једном годишње, али оне које не долазе у Диспанзер за жене, нема их и нама је да их анимирамо да бар једанпут годишње дођу на контролни преглед – додаје наша саговорница.

Свако неуредно вагинално крварење је знак да се посети гинеколог, појачан секрет, болови. Жене са оваквим проблемима примају се и без заказивања. У Диспанзеру за жене тренутно је два гинеколога с обзиром на то да је једна докторка на породиљском одсуству. У просеку се дневно прегледа 40 жена по једном доктору и годишње се узме око три хиљаде Папа тестова.

Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавно здравствени изазов у Србији. На основу процењених стопа оболевања и умирања од рака грлића материце, Европског информационог система (ЕЦИС), Србија се и даље налази у групи земаља са високим стопама оболевања и умирања у Европи. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1.163 новооболеле жене, а живот изгуби 459 жена. Последњи подаци говоре да се карцином грлића чешће јавља у узрасту од 35. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су од 50. до 59. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су од 70 до 75 и више година.

А.Ђ.

 

error: Content is protected !!