protojerej boban petrović

Boban Petrović 1

За православне вернике сутра је велики празник, Ускрс, који се обележава на крају Велике недеље. О догађајима који су претходили Христовом васкрсењу и о значају овог празника за вернике, за „Кикиндски портал“ говори протојер Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди.

– Ниједан празник у календару Цркве не назива се великим. Сваки дан у току Велике недеље има своју симболику, подсећа нас на последње дане Христовог живота на земљи. Једно од значења је да треба да учимо на туђим грешкама, оним што су учинили људи који у Христу нису препознали обећаног Месију. Његово страдање има и тужан и радостан тренутак. Радостан, јер је тада страдао и сав прародитељски грех. Бог човека није створио да умире, него му је дао и могућност да буде смртан. Да ли ће и када постати смртан, зависило је искључиво од човека, односно од његовог поштовања Божијих заповести. Христос је, својом жртвом, понудио могућност људима, верујућима и неверујућима, да буду део заједнице Божије. Остала је дилема шта ће бити са онима који не верују. То ће Бог, по својој љубави, по својој сили Божанској, одлучити – каже протојереј Петровић.

Он додаје да је Велики петак испуњен тугом због начина на који је Христос страдао, због понижења које је доживео и због његове смрти. Велики петак, Велика субота и недеља рано ујутро проводе се у тиховању. Црква нас учи да је Христос провео три дана телом у гробу, душом у аду. Својим мировањем тела у гробу показао је да је био реалан човек.

– Како стоји у јеванђељу, трећег дана рано изјутра, жене мироносице су прве дошле на гроб, да помажу тело Христово, као што је био обичај код Јевреја. Када су виделе да је гроб празан, помислиле су да је неко украо његово тело. У врт где је Христос био сахрањен долази и Марија Магдалина и види силуету једног човека. Помисливши да је то чувар врта, обраћа му се: „Господине, да ниси ти можда узео тело Господа и Бога мога, ако јеси, кажи ми где си га склонио, ја ћу га узети и сахранити“. Тада ју је Христос позвао по имену, она је препознала његов глас и тако почиње спознаја о његовом васкрсењу. На позив жена мироносица долазе апостоли Петар и Јован, да се увере да је Христос васкрсао. Затичу Архангела који им то потврђује и каже да иду да кажу браћи, другим апостолима и народу да је Христос васкрсао и да се не разилазе из Јерусалима све док се поново не буду видели.

О Христовом страдању говори се на богослужењима у току Велике недеље и веома је важно за верујуће да им присуствују, истиче Петровић, као и да, сваки слободан тренутак проведу у читању Светог писма.

Он је позвао је вернике да дођу на ускршње литургије, поноћну и, посебно, јутарњу, на сам дан Ускрса.

– Нека дођу у цркву у којој им је срце. Најважније је да присуствују сви крштени, нарочито ми који смо се припремали да се причестимо, и да уживамо у радости која је и највећи смисао и циљ целог васкршњег поста и остварење наших надања. Позивамо све, верујуће и неверујуће, наравно и наше пријатеље римокатоличке вероисповести.

Васкршње литургије служе се у свим српским православним храмовима. Поноћне литургије у Кикинди ће бити служене у Храму Светог Николе, Храму Светих Козме и Дамјана и у Манастиру Свете Тројице.

Radionica u hramu 1

У Храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди и ове године су, на Велики петак, организовали традиционалну радионицу за најмлађе Кикинђане. Много креативности и посвећености било је јутрос у Храму у којем су обезбедили све што је потребно за фарбање и украшавање ускршњих јаја. Упркос киши, на радионицу је дошло готово 200 малишана.

– Пресрећни смо што су нам деца дошла на радионицу у толиком броју – каже протојереј Бобан Петровић, старешина Храма. – Они су, такође, имали прилику да чују од свештеника који је смисао овог обичаја, зашто се фарбају јаја, наравно, прилагођено њиховом узрасту. Нека су деца донела јаја, али смо и ми припремили  велику количину куваних јаја која су деца фарбала и украшавала онако како су осећала да треба. Овакви догађаји дају нам наду. Када је нешто лепо и корисно за децу, не постоје препреке.

У Храму су, у знак захвалности, припремили пакетиће са слаткишима за сву децу која су учествовала на радионици. Како је Велики петак један од дана у којима се тихује због Христовог страдања, из Храма позивају децу да дођу по своје пакетиће у недељу, на Ускрс. Поклони ће им бити подељени после јутарње литургије.

– Желим да се захвалим нашој браћи, једној групи наших Срба у Америци који нас подржавају у свакој нашој хуманитарној акцији – каже протојереј Петровић.

Božić 1

Готово сваки хришћански празник има своје обичаје. Највише обичаја везано је за Божић који је, у хришћанском свету, најрадоснији празник јер се тога дана родило дете Божије. О обичајима за божићне празнике говорио је протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди.

– Бадњак је симбол дрвета које је старац Јосиф наложио у пећини где се родио Богомладенац Исус. Зато је важно, на овај дан, да наши домови, наше трпезе, буду украшене бадњацима, заједно са сламом, симболом јасала у које је био  положен Христос. Ми хришћани се, постом, припремамо за дочек рођења Христовог. Пост је подвиг, жртва и труд, све оно што нам помаже да, савладавамо себе, своје мисли, и јачамо своју вољу. Када једемо превише јаке хране, она нам даје снагу и бес. Пост, међутим, подразумева скромност, стрпљење, смирење и  борбу против самог себе. Већина од нас у томе успева и свако ће успети ако буде хтео – каже протојереј Петровић.

Он је подсетио да ће у свим храмовима бити припремљени освештани бадњачићи које верници уносе у своје домове.

– Када се данас на вашим капијама и вратима појаве деца, бар им дајте лепу реч ако немате нешто друго јер су коринђаши симбол анђела, оних који су, изнад пећине где се родио Христос, пастирима у пољу најављивали његово рођење божанским речима: Слава Богу на висини, а на земљи мир међу људима и добра воља.

На дан Божића, као и за крсну славу, после литургије се запали свећа у кући, а у нашим крајевима обичај је и да се ставља зелено жито и упали кандило. Први гост у кући тога дана је положајник. Верници су често за положајника бирали дете које је добро и послушно, да донесе радост и наду, објашњава протојереј Петровић.

– У нашој вери наши преци су управо светитељи које славимо у својим домовима и храмовима. Велика већина њих своју вољу је посведочила својим животом. Хришћани су одувек трпели неко страдање. И ми данас трпимо страдање и не можемо се ни надати да страдања неће бити. Страдање је и када се човек преједе, када претера у било чему, макар то било и нешто добро, то јесте његово страдање.

Протојереј Петровић подсећа да морамо бити одговорни у томе како славимо јер, како је рекао, у славу Божића имамо много лепих песама које се не смеју злоупотребити непримереним изразима.

– За верске празнике немојмо претеривати ни у јелу ни у пићу, јер ту нас ђаво највише куша. За крсне славе, за Ускрс и за Божић морамо имати веру, јер ће нас ђаво искушати да обешчастимо и оскрнавимо светињу празника – рекао је Петровић, обраћајући се верницима у Храму Светих Козме и Дамјана уочи Бадњег дана.

И ове године бадњаци из цркава ће пролазити улицама града како би верници могли да их поздраве јер, како је рекао протојереј Петровић, то је радост и благослов. У три сата, код оба кикиндска храма, бадњаци ће бити освештани и запаљени, а затим се улази у храмове и, у смирењу и стрпљењу, чека благослов.

error: Content is protected !!