projekat Arhive | Page 2 of 3

SSŠ „Miloš Crnjanski“ i ove godine u projektu „Superškole“

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“ i treću godinu zaredom, biće deo programa „Superškole“ koji sprovodi Regionalna kancelarija za saradnju mladih. Tema projekta je „Izgradnja mira i jačanje mira na Balkanu“.

-Nakon što smo dve godine sarađivali sa učenicima i zaposlenima iz Gimnazije „Hidajet Lježa“, upoznali se sa kulturom, istorijskim znamenitostima, načinom života i školskim programom u Lješu, ove godine promenili smo partnera – saznajemo od direktora Milorada Karanovića. – Projekat ćemo realizovati sa školom iz središnje Albanije iz mesta Bereta. Naših 15 učenika posetiće Albaniju, nakon čega ćemo im i mi biti domaćini.

Osnovna ideja projekta je da mladi iz regiona upoznaju jedni druge i uče o drugim lokalnim zajednicama. Program su podržale vlade Albanije, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Ciljevi projekta su pomirenje, razbijanje predrasuda i zbližavanje naroda na zapadnom Balkanu. Tokom razmena organizuje se mnoštvo aktivnosti, radionica, poseta.

Program „Superškola“ podržavaju lokalna samouprava i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine, a finansiraju ga Evropska unija i Nemačka.

A.Đ.

Projekat „Opasulji se“ u kikindskim vrtićima: U „Mendi“ i „Bambiju“ realizovan projekat građanske nauke

Aleksandra Djuran October 19, 2025

Vrtić „Mendo“ i „Bambi“ učestvovali su u projektu građanske nauke Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu. Projekat je imao naziv „Opasulji se“ i mališani su zajedno sa vaspitačima imali zadatak da uzgajaju pasulj od semena do ploda.

Dr Uroš Stanković i dr Mirko Đorđević posetili su pomenute vrtiće kako bi se uverili u to kako je projekat napredovao tokom prethodnih meseci.

-Naša ideja je da ispitamo genetičku raznovrsnost pasulja i pasuljevog žiška. Želeli smo da se na licu mesta uverimo koje rezultate su postigla deca iz Kikinde i koliko su naučili – rekao je dr Stanković. – Cilj je da se uvidi raznovrsnost što pasulja tako i pasuljevog žiška u čemu su nam dosta pomogla deca iz „Mende“ i „Bambija“. Ovo je način na koji deca mogu da postanu naučnici. Drago mi je što su mališani, i vaspitači bili uspešni u onome što su radili.

Projekat je obuhvatio autohtone sorte pasulja, dodao je dr Mirko Đorđević, takođe sa beogradskog sa Instituta za biološka istraživanja .

-Sakupljamo stare sorte pasulja i žiška iz čitave Srbije i radimo na populacionoj genetici. Zadovoljni smo koliko su se kikindski mališani posvetili uzgoju pasulja i šta sve znaju. Doneli smo i zanimljive društvene igre koje prate projekat i siguran sam da ćemo sarađivati i u narednom periodu. Sva naša istraživanja nalaze se na sajtu opasuljise.rs – istakao je dr Đorđević.

Sve je počelo na razmeni sa ostalim koleginicama, otkrila nam je vaspitačica u vrtiću „Mendo“ Olivera Ivanović.

-Dopao mi se naziv „Opasulji se“, ali i ekološka poruka koju on nosi. U današnje vreme ovo je zaista važno, kao i da naši mališani stiču znanja od naučnika sa fakulteta i stručnjaka u svojim oblastima. Semena su stigla sa beogradskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Zasadili smo ih sa decom u jednom delu dvorišta u vrtiću i ubrzo smo uključili i roditelje koji su odneli semena kući i tamo ih uzgajali. Uspeli smo da ga proširimo na širu zajednicu – precizirala je Olivera Ivanović.

Pasulj je svakodnevno negovan, deca su ga zalivala, plevila i pratila njegov rast.

-I ove školske godine takođe ćemo se priključiti ovom projektu. Sada imamo iskustvo više i sigurna sam da će rezultati koje ćemo postići biti bolji – zaključila je vaspitačica Olivera.

Deca su svojim gostima uručila crteže na kojima je naslikan čitav proces uzgoja pasulja od sadnje do berbe.

Rezultati ovog projekta unaprediće poljoprivrednu proizvodnju razvojem metoda bio kontrole štetnih insekata i značajno doprineti zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi od štetnih uticaja pesticida. Navedeni poduhvat moguć je isključivo uz aktivno uključivanje građana u sakupljanje žižaka velikog broja populacija sa različitih lokacija. Uključivanjem javnosti u sakupljanje i slanje materijala unaprediće se populaciono-genetička istraživanja pasuljevog žiška i detektovati rasprostranjenost ove štetne vrste u Srbiji.

Projekat je finansirao Centar za promociju nauke uz inicijativu da se što više građana uključi u njega.

A.Đ.

Prekogranična saradnja Novog Kneževca i Valkanja: Za bezbedniji Banat

Jelena Trifunović August 18, 2025

Dve opštine pokrenule su prekogranični projekat „Borimo se zajedno – Prekogranična saradnja u oblasti prevencije i upravljanja rizicima“ koji sufinansira Evropska unija kroz Interreg IPA program Rumunija – Srbija

Ruralne zajednice su često najizloženije prirodnim katastrofama. Smeštene daleko od urbanih centara i sa ograničenim interventnim službama, ovi lokaliteti se suočavaju sa dužim vremenima reagovanja u slučaju vanrednih situacija – kritičnim faktorom kada je svaki minut važan.

U proseku, profesionalne vatrogasne ekipe putuju oko jedan kilometar u minutu do mesta intervencije, ali ovo vreme može značajno da se poveća zbog zastarele putne infrastrukture ili saobraćaja.

Pored toga, poslednje godine su donele zabrinjavajući porast ekstremnih vremenskih pojava: jakih oluja, poplava, šumskih požara i požara oko poljoprivrednog zemljišta koji ozbiljno testiraju lokalne kapacitete za reagovanje.

Zajednički projekat, evropsko finansiranje

Suočene sa ovim izazovima, opština Valkanj (Rumunija) i opština Novi Kneževac pokrenule su prekogranični projekat „Borimo se zajedno – Prekogranična saradnja u oblasti prevencije i upravljanja rizicima“, koji sufinansira Evropska unija kroz Interreg IPA program Rumunija – Srbija. Cilj je jasan: povećati kapacitet za intervenciju u vanrednim situacijama, kako u Rumuniji tako i u Srbiji, kroz modernu opremu, obuku volontera i uspostavljanje zajedničkog mehanizma delovanja. Inicijativa će doneti direktne koristi za preko 10.000 stanovnika iz dve susedne zajednice.

Investicije koje mogu spasiti živote

Projekat podrazumeva modernizaciju sedišta službe za hitne slučajeve u Valkanju, renoviranje zgrade, kao i nabavku opreme u Valkanju i u Novom Kneževcu, koja će biti namenjena upravljanju vanrednim situacijama i ustupljena dobrovoljnim vatrogasnim jedinicama na korišćenje. Opština Valkanj je već nešto ranije kupila terensko vozilo opremljeno pogonom na sva četiri točka i terenskim gumama, pogodno da dosegne mesta do kojih druga vozila ne mogu da prodru kao i modernu opremu za intervenciju i zaštitu vatrogasaca, uključujući neophodni generator električne energije u slučaju nestanka struje ili prirodnih katastrofa. Opština Novi Kneževac je protekle nedelje nabavila specijalno vozilo (Isuzu Dmax Crew Cab Sensei) za brze intervencije, posebno prilagođeno za neravan teren kao i komplet opreme za 10 vatrogasaca uključujući zaštitne uniforme, šlemove, opasače, čizme, rukavice, sekire, dva izolaciona aparata i uređaj za punjenje istih, turbo mlaznice, kao i mobilni razvalni alat na baterije (vrednost investicije 124.470,00 evra).

Još jedan važan element projekta je razvoj zajedničkog protokola intervencije između Valkanja i Novog Kneževca. Ovo će omogućiti koordinisan i efikasan odgovor u slučaju katastrofe, bez obzira na to na kojoj strani granice se događaj dogodi.

Preko granica: model solidarnosti

Ovaj projekat znači više od kupovine i infrastrukture. U suštini, to je promena mentaliteta. Valkanj i Novi Kneževac su odabrali da se zajedno pripremaju, zajedno intervenišu i zajedno grade bezbedniji region. Kada granice više ne razdvajaju, već ih približavaju, saradnja postaje vitalno sredstvo za zaštitu života. Dugoročno gledano, dve zajednice imaju cilj da postanu model regionalne solidarnosti – jasan dokaz da bezbednost ljudi može transformisati granicu u tačku povezivanja, a ne razdvajanja.

Detalji efikasnog partnerstva

„Borimo se zajedno – prekogranična saradnja u oblasti prevencije i upravljanja rizicima“ (Projektni kod: RORS00123) je projekat koji se sprovodi kroz Interreg IPA program Rumunija-Srbija. Ukupna vrednost projekta je 803.863,48 evra, od čega 85% predstavlja nepovratni doprinos Evropske unije, koji iznosi 683.283,95 evra.

Plodnija zemlja uz stručnu podršku: Projekat PSS Kikinda doneo konkretne rezultate

Igor Crnogorac July 25, 2025

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Kikinda predstavljeni su rezultati upravo završenog projekta koji je imao za cilj unapređenje poljoprivredne proizvodnje kroz kontrolu plodnosti zemljišta i praćenje sprovođenja preporuka i saveta stručnjaka.

Kako je objasnio direktor PSS Kikinda, Mladen Đuran, ovaj projekat je realizovan u periodu od aprila prošle do jula ove godine, a sredstva u iznosu od devet miliona dinara obezbeđena su putem konkursa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

– Cilj nam je bio da, kroz agrohemijsku analizu zemljišta i davanje stručnih preporuka, doprinesemo unapređenju biljne poljoprivredne proizvodnje – naveo je Đuran. – Ispitali smo preko 3.100 uzoraka zemljišta i uslužili oko 950 gazdinstava. Savetodavna služba je na osnovu rezultata analiza dala konkretne preporuke za formulacije đubriva i potrebne količine. Nakon toga smo, u direktnom kontaktu sa poljoprivrednicima, pratili u kojoj meri su preporuke sprovedene i kakvo je njihovo mišljenje o projektu.

Prema Đuranovim rečima, analiza zemljišta postaje sve važnija komponenta u bodovanju na konkursima, ali i u očuvanju zemljišta kao dugoročnog resursa.

– Nepravilno đubrenje ne samo da predstavlja nepotreban trošak, već može ozbiljno ugroziti kvalitet zemljišta i dovesti do zagađenja životne sredine. Kada primenite đubrivo koje zemljištu nije potrebno – ne dobijate bolje prinose, već pravite štetu, uništavate zemljište – upozorio je Đuran.

Iako je, kako kaže, veliki broj proizvođača spreman da u potpunosti ili delimično primeni date preporuke, postoji i određen broj onih koji to ne mogu učiniti u potpunosti, zbog visokih troškova specifičnih formulacija đubriva.

– Sa tim proizvođačima radimo na pronalaženju kompromisnih rešenja, jer nam je cilj da zemljište dovedemo u poželjno stanje plodnosti. Ne smemo samo uzimati od zemljišta, moramo mu i vraćati – poručio je Đuran i dodao da je, prvi put, posle mnogo godina, projektom i unapređen rad laboratorije i same Službe.

Pozitivno iskustvo imao je i Damir Radulović, poljoprivrednik iz Novih Kozaraca.

– Analiza zemljišta je veoma bitna na našem gazdinstvu. Ljudi su ranije đubrili napamet. Na našem terenu već decenijama ima viška kalijuma, ali mnogi i dalje koriste klasično đubrivo „tri petnaestice“ (NPK 15:15:15), koje sadrži i 15 kilograma kalijuma na sto kilograma đubriva. To je potpuno nepotrebno – rekao je Radulović.

On je dodao da sa bratom obrađuje oko 200 hektara zemlje. Trenutno gaje pšenicu, suncokret i kukuruz, dok su s proizvodnjom šećerne repe prestali prošle godine zbog neisplativosti. Sada, kaže, više uvode ozime kulture, poput uljane repice.

U okviru projekta sprovedena je i anketa među nasumično odabranim korisnicima, koja je pokazala visok nivo zadovoljstva radom Službe: preko 87 odsto ispitanika dalo je najvišu ocenu saradnji sa PSS. Takođe, 44 odsto korisnika potvrdilo je da je u mogućnosti da primeni dobijene preporuke u potpunosti, oko 48 odsto se izjasnilo da to ne može zbog finansijskih ograničenja, dok će 8,5 odsto njih delimično primeniti predložene agrotehničke mere. Predloženo je, takođe, da se slične aktivnosti ponove i da se omogući apliciranje sa većim brojem uzoraka po jednom gazdinstvu.

S. V. O.

Prenosimo utiske volontera Crvenog krsta po povratku iz Zadra

Aleksandra Djuran July 11, 2025

Volonteri Crvenog krsta Kikinde vratili su se iz Zadra gde su , zajedno sa Udrugom udomitelja za djecu „Osmijeh“ iz Đurđevca, učestvovali u međunarodnom „Erazmus +“ projektu razmene mladih.

Među 18 mladih volontera, uzrasta od 16 do 23 godine, bile su i Milica Admović i Snežana Đuran koje su nam prenele svoje utiske.

-Za mene je rad na projektu bio novo iskustvo. Naučila sam više o uticaju čoveka na klimatske promene, ali i kako se one ispoljavaju na živi svet. Po završetku radionica dobili smo sertifikat, jut pas, o neformalnom obrazovanju koji može da nam stvori nove prilike u budućnosti – kazala je Milica.

Tokom desetodnevnog boravka mladi iz dve zemlje svakog dana imali su edukativne i interaktivne radionice.

-Program je bio dobro osmišljen i pružio nam je nova saznanja. Domaćini su se potrudili da naš boravak bude nezaboravan. Posebno bih izdvojila radionice koje su se odnosile na igru koncentracije, kao i edukaciju o pružanju prve pomoći – saznali smo od Snežane.

Cilj programa je podsticanje mladih da razmišljaju o održivom razvoju, zaštiti životne sredine i očuvanju zdravlja u novim ekološkim uslovima. Pored učenja, imali su priliku i da se druže, razmenjuju iskustva i povežu kroz kreativne aktivnosti. Projekat je realizovan pod okriljem programa koji podržava Evropska unija, sa ciljem jačanja mladih i podsticanja interkulturalne saradnje.

Nezaboravno iskustvo za đake OŠ „Đura Jakšić”: U Portugalu stekli znanja i prijatelje

Aleksandra Djuran May 13, 2025

Učenici Osnovne škole „Đura Jakšić“, njih 12, zajedno sa Dobrislavom Ružić, nastavnicom engleskog jezika, Jelenom Gavrilov, nastavnicom istorije i Biljanom Šimon, direktoricom škole, proveli se sedam nezaboravnih dana u Portugalu.

U okviru Erazmus plus projekta „Let’s DEMO“ partnerska škola bila je iz mesta Lusada. Deca su imala priliku da se upoznaju sa radom ove škole, da steknu nove prijatelje, vide lepote Portugala.

-Ulice, hrana, škola i ljudi, sve je ostavilo odličan utisak na mene – saznajemo od Adrijane Ćurčin, učenica OŠ „Đura Jakšić“ koja je bila deo projekta – Postoje razlike u časovima, ali i u ponašanju. Primera radi u njihovim školama ne postoji kodeks oblačenja, a đaci su prema nastavnicima izuzetno kulturni. Posetili smo i Porto, jedan od većih gradova, ali most na reci Duro, koji je konstruisao Ajfel, za mene je bilo pravo otkriće.

I njen drugar Marko Glamočan podeli je sa nama svoja zapažanja.

-Imali smo priliku da budemo na časovima, biologije, hemije, fizičkog i engleskog jezika tako da smo mogli da vidimo kako izgleda nastava. Na času fizičkog učili smo naše domaćine da igraju Užičko kolo, a oni su nas naučili njihov tradicionalni ples – naveo je Marko Glamočan.

Kikinđani i Portugalci učestvovali su u debatama: „Da li životinje treba da budu u ZOO vrtu?“ i „Da li u školama treba da se nose uniforme?“.

-Projekat je imao za cilj da razvije veštine učenika u društvu na demokratski način, da donose odluke, uvažavaju tuđa mišljenja, vode argumentovanu debatu – dodala je Dobrislava Ružić. – Osim đaka i mi, nastavnici, naučili smo kako se vodi projekat i na koji način se organizuje ovako veliki događaj. Sa druge strane, partnerima iz Portugala bilo je dragoceno naše iskustvo u radu Đačkog parlamenta jer oni nemaju ovakav vid organizovanja učenika.

U razgovoru sa rukovodstvom škole napravljeni su planovi za naredni period.

-Dogovorili smo se da realizujemo još jedan projekat s obzirom na to da su naši domaćini bili oduševljeni našim učenicima i načinom rada našeg Đačkog parlamenta. Zajedno ćemo konkurisati za program koji će Portugalce dovesti u Kikindu, na obostrano zadovoljstvo – napomenula je Biljana Šimon.

Za Dan Evrope, Kikinđani, su u nošnji odigrali Užičko kolo i predstavili su našu kuhinju. Zahvaljujući se roditeljima učenika domaćini su probali ajvar, kajmak, čvarke, štrudlu sa makom, vanilice…

Učenici su posetili i Muzej romanike u Lusadi, a osmislili su priče koja će biti pretočene u audio knjigu na tri jezika – portugalskom, engleskom i srpskom.

A.Đ.

Lep gest tate Bojana čiji sin Nikola ide vrtić „Miki“: Svoj deci u grupi izradio kućice za ptice

Aleksandra Djuran March 14, 2025

U vrtiću „Miki“ organizovana je radionica dece mlađeg uzrasta vaspitača Dragoslava Tanackova i Dragoslave Resanović na kojoj su mališani zajedno sa roditeljima ukrašavali kućice za pticama. Pored toga što su mališani sa vaspitačima i roditeljima, u prethodnim nedeljama, pravili kućice, svih 23 dece iznenadio je Bojan Popović, tata, čiji je sin Nikola deo grupe, koji je za sve izradio istovetne kućice. Za svoj trud dobio je zahvalnicu, a kako ističe bilo mu je zadovoljstvo da svoj deci napravi kućice u kojima će stanovati ptice.

-Roditelji i deca trebali su kod kuće da naprave kućice za ptice i moja želja bila je da Nikola ima pravu kućicu za ptice od drveta koju ću sam napraviti. Kako nisam želeo da stvaram razliku između mog i sve ostale dece u grupi napravio sam istovetne kućice za sve. Zaposlen sam u „Zopasu“, a hobi mi je da izrađujem predmete od drveta. Za izradu kućica trebalo mi je oko mesec dana. Kako su u pitanju deca bilo je potrebno da se sve ivice obrade kako ne bi bile oštre, pa je to oduzelo najviše vremena. Uživao sam u ovom poslu, a Nikola mi je pomogao tako što je bio dobar i poslušan. Siguran sam da bi svaki roditelj postupio kao ja – rekao je Bojan Popović.

Deca su tokom projekta puno naučila, a to nam je potvrdio i Ognjen Kokot.

-Bojimo kućice za ptice koje će u njima sviti gnezdo. Naučio sam da u Kikindi ima puno sova, ali i da je najmanja ptica na svetu kolibri – otkrio nam je Ognjen.

Inicijativu da više saznaju o pticama, dala su sama deca.

-Tokom septembra i oktobra, dok smo šetali sa decom oko vrtića i upoznavali ih sa okolinom, mališane je privukao cvrkut ptica i svi su želeli da saznaju koje ptice postoje. Od tada, pa sve do sada mi smo sa njima izučavali ptičiji svet kroz likovne radove, priče, igru. Veliku podršku tokom svih ovih meseci imali smo od roditelja koji su nam pomogli da dođemo do odgovarajućih materijala i literature. Pošto ukrasimo kućice napravićemo hotel za ptice u dvorištu vrtića, a kućice ćemo rasporediti i u okolini vrtića kako bi što više ptica imalo svoj dom – istakao je Dragoslav Tanackov.

Tokom prethodnih meseci mališani su naučili kako mogu da prepoznaju koju pticu, koje su im osnovne karakteristike, koja je najveća i najmanja ptica na svetu, koja je najpoznatnija kikindska ptica, ko su ptice selice, a ko stanarice, koja je to ptica koja ne leti, ali zna da pliva, kako dolaze na svet i još mnogo toga.

A.Đ.

Kikinda deo projekta za osnaživanje marginalizovanih grupa u okviru „Podrške socijalnom uključivanju u Srbiji“

Aleksandra Djuran September 12, 2024

Kikinda je među lokalnim samoupravama koje će učestvovati u projektu „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“ čiji je cilj saradnja radi unapređenja usluga socijalne zaštite u Srbiji, kao i razmena iskustava. Potpisivanjem „Panoa saradnje“ između gradova i opština, predstavnika Nemačke razvojne saradnje, kao i Ministarstava za rad i ljudska i manjinska prava Srbije saradnja je zvanično počela. Ovom događaju prisustvovali su Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada i Željko Radu, član Gradskog veća.

-U okviru projekta u našem gradu otvoriće se Savetovalište za žrtve nasilja. Za marginalizovane grupe, prvenstveno Romkinje, takođe će biti dostupno savetovalište tokom 18 meseci sa ciljem da se ekonomski osnaže. Realizacija projekta će početi nakon potpisivanja ugovora sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju GIZ-om. Ovim merama će se i socijalno i ekonomski osnažiti sve marginalizovane grupe na teritoriji grada. Za nas je ovaj projekat veoma značajan uzimajući u obzir i samu činjenicu da je svega 20 gradova i opština ispunilo uslove da učestvuju u projektu „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“ – istakao je Željko Radu dodajući da je od aprila prošle godine trajalo procenjivanje lokalnih samouprava za učešće u projektu.

U ime Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, potpis na pano stavio je resorni ministar Tomislav Žigmanov, a Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, posebni savetnik ministra Srđan Barac. Projekat Nemačke razvojne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“ realizuje „Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit“ GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Žigmanov je govoreći na skupu organizovanom povodom početka saradnje na unapređivanju usluga socijalne zaštite u Srbiji rekao da je projekat rezultat opredeljenja Nemačke i Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj za nastavak pružanja podrške Srbiji u procesu pristupanja EU.

-Cilj ovog projekta ogleda se u jačanju socijalnog i ekonomskog uključivanja žena u Srbiji kroz integrativni i rodno transformativni pristup. Ukupan iznos budžeta ovog projekta je 9,5 miliona evra i finansijsku podršku obezbeđuje nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj – rekao je Žigmanov.

Projekat „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“ sastoji se od četiri komponente, a to su jačanje integrisanih usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou, stvaranje podsticajnog okruženja za ekonomsko osnaživanje žena, kao i podizanje svesti o diskriminaciji na osnovu nacionalne pripadnosti i drugih svojstava, ali i podrške normativnom okviru za socijalno i ekonomsko uključivanje i njegovu primenu na lokalnom nivou.

A.Đ.

OŠ „1. oktobar“ iz Bašaida počinje novi projekat: Školica sporta za učenike nižih razreda

Aleksandra Djuran August 15, 2024

Osnovna škola „1. oktobar“ iz Bašaida dobila je 250.000 dinara od Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Sredstva su opredeljena za kupovinu opreme za školicu sporta, saznajemo od direktora Mirka Vlajkova.

-Novac koji smo dobili utrošićemo za kupovinu strunjača, lopti, čunjeva i druge sportske opreme i rekvizita koji su nam potrebni. Školicu sporta realizovaćemo u okviru istoimenog projekta koji nam je odobren od strane Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Odvijaće se kao van nastavna aktivnost i počeće u septembru. Uključićemo učenike od prvog do četvrtog razreda sa kojima će raditi nastavnik fizičkog vaspitanja. Cilj je da kod dece nižeg školskog uzrasta razvijamo motoriku i utičemo na zdrav fizički razvoj – istakao je Vlajkov.

U ovoj obrazovnoj ustanovi u toku je priprema za početak nove školske godine.

-Krečimo učionice i sređujemo ih za dolazak učenika. Okrečićemo četiri učionice u okviru redovnog održavanja. U školu je u prethodnom periodu dosta uloženo, a ono što je potrebno uraditi je rekonstrukcija betonskog platoa u dvorištu i uređenje hidrantske mreže – dodao je naš sagovornik.

Bašaidska škola u novoj školskoj godini imaće dva odeljenja prvog razreda jer je upisano 40 prvaka. Ukupno je u školi 250 učenika.

A.Đ.

Predstavljen projekat „Kikinda – prestonica kulture 2027.“ : Razvojna šansa za unapređenje svih kapaciteta

Aleksandra Djuran May 29, 2024

Projekat „Kikinda – prestonica kulture 2027.“ predstavljen je na sastanku kom su prisustvovali Nikola Lukač, gradonačelnik, Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika, Valentina Mickovski, članica Gradskog veća i direktori ustanova kulture. Na skupu je bio i Nemanja Milenković, direktor Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ koji je ukazao na to kako kultura, kada bude u središtu pažnje grada ili opštine, može da bude pokretač razvoja tog mesta.

-Sa titulom za koju se konkuriše i pristupom koji je odabran, u godini kada je Srbija domaćin „Ekspo“ izložbe u Beogradu, i decentralizacijom kulture na sever Banata, Kikinda sebe stavlja u središte. Na ovaj način obogatiće se kulturna scena, institucije kulture, nevladin sektor i praktično sve što postoji u lokalnoj zajednici, a nije iz domena kulture. Ozbiljno se pristupilo konkurisanju, prateći Strategiju kulture kroz aplikacioni dokument, kako bi se na ovim principima grad nadalje gradio. I manji gradovi u Srbiji imaju potencijal i to je ono što Kikinda može da pokaže – rekao je Milenković.

Prateći razvoj Srbije i Pokrajine i naš grad pokazaće sve svoje potencijale, naveo je gradonačelnik Lukač.

-Na nama je da iskoristimo ono što imamo i da vizije i realizujemo. Kikinda je prepoznata po kulturi, institucijama, manifestacijama, događajima zbog kojih vredi doći u naš grad. Velika je razvojna šansa u okviru projekta „Kikinda – prestonica kulture 2027.“ i na nama je da pripremimo sve kako bi brendirali našu sredinu i dobili titulu Nacionalne prestonice kulture. Ona će nam pomoći da unapredimo kulturne, turističke, privredne, razvojne, ali i sve druge kapacitete – precizirao je prvi čovek grada.

Proglašenje Narodnog muzeja za Muzej godine, dobra je osnova da dobijemo titulu prestonice kulture. Lidija Milašinović, direktorica, napominje da je dragoceno što je nagrada stigla od kolega.

-Kikinđani su dobro reagovali na ovo priznanje i doživljavaju Narodni muzej kao svoj. U znak zahvalnosti za podršku, do kraja juna, ulazak u našu ustanovu biće besplatan za sve sugrađane. Osim toga u subotu, 1. juna, od 20 do 23 sata organizujemo druženje sa našim saradnicima i građanima i pozivam ih sve da dođu – rekla je Lidija Milašinović.

A.Đ.