projekat Архиве | Page 2 of 3 | Кикиндски портал

ССШ „Милош Црњански“ и ове године у пројекту „Супершколе“

Aleksandra Djuran October 21, 2025

Средња стручна школа „Милош Црњански“ и трећу годину заредом, биће део програма „Супершколе“ који спроводи Регионална канцеларија за сарадњу младих. Тема пројекта је „Изградња мира и јачање мира на Балкану“.

-Након што смо две године сарађивали са ученицима и запосленима из Гимназије „Хидајет Љежа“, упознали се са културом, историјским знаменитостима, начином живота и школским програмом у Љешу, ове године променили смо партнера – сазнајемо од директора Милорада Карановића. – Пројекат ћемо реализовати са школом из средишње Албаније из места Берета. Наших 15 ученика посетиће Албанију, након чега ћемо им и ми бити домаћини.

Основна идеја пројекта је да млади из региона упознају једни друге и уче о другим локалним заједницама. Програм су подржале владе Албаније, Србије, Црне Горе, Северне Македоније и Босне и Херцеговине. Циљеви пројекта су помирење, разбијање предрасуда и зближавање народа на западном Балкану. Током размена организује се мноштво активности, радионица, посета.

Програм „Супершкола“ подржавају локална самоуправа и Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине, а финансирају га Европска унија и Немачка.

А.Ђ.

Пројекат „Опасуљи се“ у кикиндским вртићима: У „Менди“ и „Бамбију“ реализован пројекат грађанске науке

Aleksandra Djuran October 19, 2025

Вртић „Мендо“ и „Бамби“ учествовали су у пројекту грађанске науке Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду. Пројекат је имао назив „Опасуљи се“ и малишани су заједно са васпитачима имали задатак да узгајају пасуљ од семена до плода.

Др Урош Станковић и др Мирко Ђорђевић посетили су поменуте вртиће како би се уверили у то како је пројекат напредовао током претходних месеци.

-Наша идеја је да испитамо генетичку разноврсност пасуља и пасуљевог жишка. Желели смо да се на лицу места уверимо које резултате су постигла деца из Кикинде и колико су научили – рекао је др Станковић. – Циљ је да се увиди разноврсност што пасуља тако и пасуљевог жишка у чему су нам доста помогла деца из „Менде“ и „Бамбија“. Ово је начин на који деца могу да постану научници. Драго ми је што су малишани, и васпитачи били успешни у ономе што су радили.

Пројекат је обухватио аутохтоне сорте пасуља, додао је др Мирко Ђорђевић, такође са београдског са Института за биолошка истраживања .

-Сакупљамо старе сорте пасуља и жишка из читаве Србије и радимо на популационој генетици. Задовољни смо колико су се кикиндски малишани посветили узгоју пасуља и шта све знају. Донели смо и занимљиве друштвене игре које прате пројекат и сигуран сам да ћемо сарађивати и у наредном периоду. Сва наша истраживања налазе се на сајту opasuljise.rs – истакао је др Ђорђевић.

Све је почело на размени са осталим колегиницама, открила нам је васпитачица у вртићу „Мендо“ Оливера Ивановић.

-Допао ми се назив „Опасуљи се“, али и еколошка порука коју он носи. У данашње време ово је заиста важно, као и да наши малишани стичу знања од научника са факултета и стручњака у својим областима. Семена су стигла са београдског Института за ратарство и повртарство из Новог Сада. Засадили смо их са децом у једном делу дворишта у вртићу и убрзо смо укључили и родитеље који су однели семена кући и тамо их узгајали. Успели смо да га проширимо на ширу заједницу – прецизирала је Оливера Ивановић.

Пасуљ је свакодневно негован, деца су га заливала, плевила и пратила његов раст.

-И ове школске године такође ћемо се прикључити овом пројекту. Сада имамо искуство више и сигурна сам да ће резултати које ћемо постићи бити бољи – закључила је васпитачица Оливера.

Деца су својим гостима уручила цртеже на којима је насликан читав процес узгоја пасуља од садње до бербе.

Резултати овог пројекта унапредиће пољопривредну производњу развојем метода био контроле штетних инсеката и значајно допринети заштити животне средине и здравља људи од штетних утицаја пестицида. Наведени подухват могућ је искључиво уз активно укључивање грађана у сакупљање жижака великог броја популација са различитих локација. Укључивањем јавности у сакупљање и слање материјала унапредиће се популационо-генетичка истраживања пасуљевог жишка и детектовати распрострањеност ове штетне врсте у Србији.

Пројекат је финансирао Центар за промоцију науке уз иницијативу да се што више грађана укључи у њега.

А.Ђ.

Прекогранична сарадња Новог Кнежевца и Валкања: За безбеднији Банат

Jelena Trifunović August 18, 2025

Две општине покренуле су прекогранични пројекат „Боримо се заједно – Прекогранична сарадња у области превенције и управљања ризицима“ који суфинансира Европска унија кроз Интеррег ИПА програм Румунија – Србија

Руралне заједнице су често најизложеније природним катастрофама. Смештене далеко од урбаних центара и са ограниченим интервентним службама, ови локалитети се суочавају са дужим временима реаговања у случају ванредних ситуација – критичним фактором када је сваки минут важан.

У просеку, професионалне ватрогасне екипе путују око један километар у минуту до места интервенције, али ово време може значајно да се повећа због застареле путне инфраструктуре или саобраћаја.

Поред тога, последње године су донеле забрињавајући пораст екстремних временских појава: јаких олуја, поплава, шумских пожара и пожара око пољопривредног земљишта који озбиљно тестирају локалне капацитете за реаговање.

Заједнички пројекат, европско финансирање

Суочене са овим изазовима, општина Валкањ (Румунија) и општина Нови Кнежевац покренуле су прекогранични пројекат „Боримо се заједно – Прекогранична сарадња у области превенције и управљања ризицима“, који суфинансира Европска унија кроз Интеррег ИПА програм Румунија – Србија. Циљ је јасан: повећати капацитет за интервенцију у ванредним ситуацијама, како у Румунији тако и у Србији, кроз модерну опрему, обуку волонтера и успостављање заједничког механизма деловања. Иницијатива ће донети директне користи за преко 10.000 становника из две суседне заједнице.

Инвестиције које могу спасити животе

Пројекат подразумева модернизацију седишта службе за хитне случајеве у Валкању, реновирање зграде, као и набавку опреме у Валкању и у Новом Кнежевцу, која ће бити намењена управљању ванредним ситуацијама и уступљена добровољним ватрогасним јединицама на коришћење. Општина Валкањ је већ нешто раније купила теренско возило опремљено погоном на сва четири точка и теренским гумама, погодно да досегне места до којих друга возила не могу да продру као и модерну опрему за интервенцију и заштиту ватрогасаца, укључујући неопходни генератор електричне енергије у случају нестанка струје или природних катастрофа. Општина Нови Кнежевац је протекле недеље набавила специјално возило (Isuzu Dmax Crew Cab Sensei) за брзе интервенције, посебно прилагођено за нераван терен као и комплет опреме за 10 ватрогасаца укључујући заштитне униформе, шлемове, опасаче, чизме, рукавице, секире, два изолациона апарата и уређај за пуњење истих, турбо млазнице, као и мобилни развални алат на батерије (вредност инвестиције 124.470,00 евра).

Још један важан елемент пројекта је развој заједничког протокола интервенције између Валкања и Новог Кнежевца. Ово ће омогућити координисан и ефикасан одговор у случају катастрофе, без обзира на то на којој страни границе се догађај догоди.

Преко граница: модел солидарности

Овај пројекат значи више од куповине и инфраструктуре. У суштини, то је промена менталитета. Валкањ и Нови Кнежевац су одабрали да се заједно припремају, заједно интервенишу и заједно граде безбеднији регион. Када границе више не раздвајају, већ их приближавају, сарадња постаје витално средство за заштиту живота. Дугорочно гледано, две заједнице имају циљ да постану модел регионалне солидарности – јасан доказ да безбедност људи може трансформисати границу у тачку повезивања, а не раздвајања.

Детаљи ефикасног партнерства

„Боримо се заједно – прекогранична сарадња у области превенције и управљања ризицима“ (Пројектни код: RORS00123) је пројекат који се спроводи кроз Интеррег ИПА програм Румунија-Србија. Укупна вредност пројекта је 803.863,48 евра, од чега 85% представља неповратни допринос Европске уније, који износи 683.283,95 евра.

Плоднија земља уз стручну подршку: Пројекат ПСС Кикинда донео конкретне резултате

Igor Crnogorac July 25, 2025

У Пољопривредној стручној служби Кикинда представљени су резултати управо завршеног пројекта који је имао за циљ унапређење пољопривредне производње кроз контролу плодности земљишта и праћење спровођења препорука и савета стручњака.

Како је објаснио директор ПСС Кикинда, Младен Ђуран, овај пројекат је реализован у периоду од априла прошле до јула ове године, а средства у износу од девет милиона динара обезбеђена су путем конкурса Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

– Циљ нам је био да, кроз агрохемијску анализу земљишта и давање стручних препорука, допринесемо унапређењу биљне пољопривредне производње – навео је Ђуран. – Испитали смо преко 3.100 узорака земљишта и услужили око 950 газдинстава. Саветодавна служба је на основу резултата анализа дала конкретне препоруке за формулације ђубрива и потребне количине. Након тога смо, у директном контакту са пољопривредницима, пратили у којој мери су препоруке спроведене и какво је њихово мишљење о пројекту.

Према Ђурановим речима, анализа земљишта постаје све важнија компонента у бодовању на конкурсима, али и у очувању земљишта као дугорочног ресурса.

– Неправилно ђубрење не само да представља непотребан трошак, већ може озбиљно угрозити квалитет земљишта и довести до загађења животне средине. Када примените ђубриво које земљишту није потребно – не добијате боље приносе, већ правите штету, уништавате земљиште – упозорио је Ђуран.

Иако је, како каже, велики број произвођача спреман да у потпуности или делимично примени дате препоруке, постоји и одређен број оних који то не могу учинити у потпуности, због високих трошкова специфичних формулација ђубрива.

– Са тим произвођачима радимо на проналажењу компромисних решења, јер нам је циљ да земљиште доведемо у пожељно стање плодности. Не смемо само узимати од земљишта, морамо му и враћати – поручио је Ђуран и додао да је, први пут, после много година, пројектом и унапређен рад лабораторије и саме Службе.

Позитивно искуство имао је и Дамир Радуловић, пољопривредник из Нових Козараца.

– Анализа земљишта је веома битна на нашем газдинству. Људи су раније ђубрили напамет. На нашем терену већ деценијама има вишка калијума, али многи и даље користе класично ђубриво „три петнаестице“ (НПК 15:15:15), које садржи и 15 килограма калијума на сто килограма ђубрива. То је потпуно непотребно – рекао је Радуловић.

Он је додао да са братом обрађује око 200 хектара земље. Тренутно гаје пшеницу, сунцокрет и кукуруз, док су с производњом шећерне репе престали прошле године због неисплативости. Сада, каже, више уводе озиме културе, попут уљане репице.

У оквиру пројекта спроведена је и анкета међу насумично одабраним корисницима, која је показала висок ниво задовољства радом Службе: преко 87 одсто испитаника дало је највишу оцену сарадњи са ПСС. Такође, 44 одсто корисника потврдило је да је у могућности да примени добијене препоруке у потпуности, око 48 одсто се изјаснило да то не може због финансијских ограничења, док ће 8,5 одсто њих делимично применити предложене агротехничке мере. Предложено је, такође, да се сличне активности понове и да се омогући аплицирање са већим бројем узорака по једном газдинству.

С. В. О.

Преносимо утиске волонтера Црвеног крста по повратку из Задра

Aleksandra Djuran July 11, 2025

Волонтери Црвеног крста Кикинде вратили су се из Задра где су , заједно са Удругом удомитеља за дјецу „Осмијех“ из Ђурђевца, учествовали у међународном „Еразмус +“ пројекту размене младих.

Међу 18 младих волонтера, узраста од 16 до 23 године, биле су и Милица Адмовић и Снежана Ђуран које су нам пренеле своје утиске.

-За мене је рад на пројекту био ново искуство. Научила сам више о утицају човека на климатске промене, али и како се оне испољавају на живи свет. По завршетку радионица добили смо сертификат, јут пас, о неформалном образовању који може да нам створи нове прилике у будућности – казала је Милица.

Током десетодневног боравка млади из две земље сваког дана имали су едукативнe и интерактивне радионице.

-Програм је био добро осмишљен и пружио нам је нова сазнања. Домаћини су се потрудили да наш боравак буде незабораван. Посебно бих издвојила радионице које су се односиле на игру концентрације, као и едукацију о пружању прве помоћи – сазнали смо од Снежане.

Циљ програмa је подстицањe младих да размишљају о одрживом развоју, заштити животне средине и очувању здравља у новим еколошким условима. Поред учења, имали су прилику и да се друже, размењују искуства и повежу кроз креативне активности. Пројекат је реализован под окриљем програма који подржава Европска унија, са циљем јачања младих и подстицања интеркултуралне сарадње.

Незаборавно искуство за ђаке ОШ „Ђура Јакшић”: У Португалу стекли знања и пријатеље

Aleksandra Djuran May 13, 2025

Ученици Основне школе „Ђура Јакшић“, њих 12, заједно са Добриславом Ружић, наставницом енглеског језика, Јеленом Гаврилов, наставницом историје и Биљаном Шимон, директорицом школе, провели се седам незаборавних дана у Португалу.

У оквиру Еразмус плус пројекта „Let’s DEMO“ партнерска школа била је из места Лусада. Деца су имала прилику да се упознају са радом ове школе, да стекну нове пријатеље, виде лепоте Португала.

-Улице, храна, школа и људи, све је оставило одличан утисак на мене – сазнајемо од Адријане Ћурчин, ученица ОШ „Ђура Јакшић“ која је била део пројекта – Постоје разлике у часовима, али и у понашању. Примера ради у њиховим школама не постоји кодекс облачења, а ђаци су према наставницима изузетно културни. Посетили смо и Порто, један од већих градова, али мост на реци Дуро, који је конструисао Ајфел, за мене је било право откриће.

И њен другар Марко Гламочан подели је са нама своја запажања.

-Имали смо прилику да будемо на часовима, биологије, хемије, физичког и енглеског језика тако да смо могли да видимо како изгледа настава. На часу физичког учили смо наше домаћине да играју Ужичко коло, а они су нас научили њихов традиционални плес – навео је Марко Гламочан.

Кикинђани и Португалци учествовали су у дебатама: „Да ли животиње треба да буду у ЗОО врту?“ и „Да ли у школама треба да се носе униформе?“.

-Пројекат је имао за циљ да развије вештине ученика у друштву на демократски начин, да доносе одлуке, уважавају туђа мишљења, воде аргументовану дебату – додала је Добрислава Ружић. – Осим ђака и ми, наставници, научили смо како се води пројекат и на који начин се организује овако велики догађај. Са друге стране, партнерима из Португала било је драгоцено наше искуство у раду Ђачког парламента јер они немају овакав вид организовања ученика.

У разговору са руководством школе направљени су планови за наредни период.

-Договорили смо се да реализујемо још један пројекат с обзиром на то да су наши домаћини били одушевљени нашим ученицима и начином рада нашег Ђачког парламента. Заједно ћемо конкурисати за програм који ће Португалце довести у Кикинду, на обострано задовољство – напоменула је Биљана Шимон.

За Дан Европе, Кикинђани, су у ношњи одиграли Ужичко коло и представили су нашу кухињу. Захваљујући се родитељима ученика домаћини су пробали ајвар, кајмак, чварке, штрудлу са маком, ванилице…

Ученици су посетили и Музеј романике у Лусади, а осмислили су приче која ће бити преточене у аудио књигу на три језика – португалском, енглеском и српском.

А.Ђ.

Леп гест тате Бојана чији син Никола иде вртић „Мики“: Свој деци у групи израдио кућице за птице

Aleksandra Djuran March 14, 2025

У вртићу „Мики“ организована је радионица деце млађег узраста васпитача Драгослава Танацкова и Драгославе Ресановић на којој су малишани заједно са родитељима украшавали кућице за птицама. Поред тога што су малишани са васпитачима и родитељима, у претходним недељама, правили кућице, свих 23 деце изненадио је Бојан Поповић, тата, чији је син Никола део групе, који је за све израдио истоветне кућице. За свој труд добио је захвалницу, а како истиче било му је задовољство да свој деци направи кућице у којима ће становати птице.

-Родитељи и деца требали су код куће да направе кућице за птице и моја жеља била је да Никола има праву кућицу за птице од дрвета коју ћу сам направити. Како нисам желео да стварам разлику између мог и све остале деце у групи направио сам истоветне кућице за све. Запослен сам у „Зопасу“, а хоби ми је да израђујем предмете од дрвета. За израду кућица требало ми је око месец дана. Како су у питању деца било је потребно да се све ивице обраде како не би биле оштре, па је то одузело највише времена. Уживао сам у овом послу, а Никола ми је помогао тако што је био добар и послушан. Сигуран сам да би сваки родитељ поступио као ја – рекао је Бојан Поповић.

Деца су током пројекта пуно научила, а то нам је потврдио и Огњен Кокот.

-Бојимо кућице за птице које ће у њима свити гнездо. Научио сам да у Кикинди има пуно сова, али и да је најмања птица на свету колибри – открио нам је Огњен.

Иницијативу да више сазнају о птицама, дала су сама деца.

-Током септембра и октобра, док смо шетали са децом око вртића и упознавали их са околином, малишане је привукао цвркут птица и сви су желели да сазнају које птице постоје. Од тада, па све до сада ми смо са њима изучавали птичији свет кроз ликовне радове, приче, игру. Велику подршку током свих ових месеци имали смо од родитеља који су нам помогли да дођемо до одговарајућих материјала и литературе. Пошто украсимо кућице направићемо хотел за птице у дворишту вртића, а кућице ћемо распоредити и у околини вртића како би што више птица имало свој дом – истакао је Драгослав Танацков.

Током претходних месеци малишани су научили како могу да препознају коју птицу, које су им основне карактеристике, која је највећа и најмања птица на свету, која је најпознатнија кикиндска птица, ко су птице селице, а ко станарице, која је то птица која не лети, али зна да плива, како долазе на свет и још много тога.

А.Ђ.

Кикинда део пројекта за оснаживање маргинализованих група у оквиру „Подршке социјалном укључивању у Србији“

Aleksandra Djuran September 12, 2024

Кикинда је међу локалним самоуправама које ће учествовати у пројекту „Подршка социјалном укључивању у Србији“ чији је циљ сарадња ради унапређења услуга социјалне заштите у Србији, као и размена искустава. Потписивањем „Паноа сарадње“ између градова и општина, представника Немачке развојне сарадње, као и Министарстава за рад и људска и мањинска права Србије сарадња је званично почела. Овом догађају присуствовали су Младен Богдан, председник Скупштине града и Жељко Раду, члан Градског већа.

-У оквиру пројекта у нашем граду отвориће се Саветовалиште за жртве насиља. За маргинализоване групе, првенствено Ромкиње, такође ће бити доступно саветовалиште током 18 месеци са циљем да се економски оснаже. Реализација пројекта ће почети након потписивања уговора са Немачком организацијом за међународну сарадњу ГИЗ-ом. Овим мерама ће се и социјално и економски оснажити све маргинализоване групе на територији града. За нас је овај пројекат веома значајан узимајући у обзир и саму чињеницу да је свега 20 градова и општина испунило услове да учествују у пројекту „Подршка социјалном укључивању у Србији“ – истакао је Жељко Раду додајући да је од априла прошле године трајало процењивање локалних самоуправа за учешће у пројекту.

У име Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, потпис на пано ставио је ресорни министар Томислав Жигманов, а Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, посебни саветник министра Срђан Барац. Пројекат Немачке развојне сарадње „Подршка социјалном укључивању у Србији“ реализује „Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit“ ГИЗ у партнерству са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Жигманов је говорећи на скупу организованом поводом почетка сарадње на унапређивању услуга социјалне заштите у Србији рекао да је пројекат резултат опредељења Немачке и Савезног министарства за економску сарадњу и развој за наставак пружања подршке Србији у процесу приступања ЕУ.

-Циљ овог пројекта огледа се у јачању социјалног и економског укључивања жена у Србији кроз интегративни и родно трансформативни приступ. Укупан износ буџета овог пројекта је 9,5 милиона евра и финансијску подршку обезбеђује немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој – рекао је Жигманов.

Пројекат „Подршка социјалном укључивању у Србији“ састоји се од четири компоненте, а то су јачање интегрисаних услуга социјалне заштите на локалном нивоу, стварање подстицајног окружења за економско оснаживање жена, као и подизање свести о дискриминацији на основу националне припадности и других својстава, али и подршке нормативном оквиру за социјално и економско укључивање и његову примену на локалном нивоу.

А.Ђ.

ОШ „1. октобар“ из Башаида почиње нови пројекат: Школица спорта за ученике нижих разреда

Aleksandra Djuran August 15, 2024

Основна школа „1. октобар“ из Башаида добила је 250.000 динара од Покрајинског секретаријата за спорт и омладину. Средства су опредељена за куповину опреме за школицу спорта, сазнајемо од директора Мирка Влајкова.

-Новац који смо добили утрошићемо за куповину струњача, лопти, чуњева и друге спортске опреме и реквизита који су нам потребни. Школицу спорта реализоваћемо у оквиру истоименог пројекта који нам је одобрен од стране Покрајинског секретаријата за спорт и омладину. Одвијаће се као ван наставна активност и почеће у септембру. Укључићемо ученике од првог до четвртог разреда са којима ће радити наставник физичког васпитања. Циљ је да код деце нижег школског узраста развијамо моторику и утичемо на здрав физички развој – истакао је Влајков.

У овој образовној установи у току је припрема за почетак нове школске године.

-Кречимо учионице и сређујемо их за долазак ученика. Окречићемо четири учионице у оквиру редовног одржавања. У школу је у претходном периоду доста уложено, а оно што је потребно урадити је реконструкција бетонског платоа у дворишту и уређење хидрантске мреже – додао је наш саговорник.

Башаидска школа у новој школској години имаће два одељења првог разреда јер је уписано 40 првака. Укупно је у школи 250 ученика.

А.Ђ.

Представљен пројекат „Кикинда – престоница културе 2027.“ : Развојна шанса за унапређење свих капацитета

Aleksandra Djuran May 29, 2024

Пројекат „Кикинда – престоница културе 2027.“ представљен је на састанку ком су присуствовали Никола Лукач, градоначелник, Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника, Валентина Мицковски, чланица Градског већа и директори установа културе. На скупу је био и Немања Миленковић, директор Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе“ који је указао на то како култура, када буде у средишту пажње града или општине, може да буде покретач развоја тог места.

-Са титулом за коју се конкурише и приступом који је одабран, у години када је Србија домаћин „Експо“ изложбе у Београду, и децентрализацијом културе на север Баната, Кикинда себе ставља у средиште. На овај начин обогатиће се културна сцена, институције културе, невладин сектор и практично све што постоји у локалној заједници, а није из домена културе. Озбиљно се приступило конкурисању, пратећи Стратегију културе кроз апликациони документ, како би се на овим принципима град надаље градио. И мањи градови у Србији имају потенцијал и то је оно што Кикинда може да покаже – рекао је Миленковић.

Пратећи развој Србије и Покрајине и наш град показаће све своје потенцијале, навео је градоначелник Лукач.

-На нама је да искористимо оно што имамо и да визије и реализујемо. Кикинда је препозната по култури, институцијама, манифестацијама, догађајима због којих вреди доћи у наш град. Велика је развојна шанса у оквиру пројекта „Кикинда – престоница културе 2027.“ и на нама је да припремимо све како би брендирали нашу средину и добили титулу Националне престонице културе. Она ће нам помоћи да унапредимо културне, туристичке, привредне, развојне, али и све друге капацитете – прецизирао је први човек града.

Проглашење Народног музеја за Музеј године, добра је основа да добијемо титулу престонице културе. Лидија Милашиновић, директорица, напомиње да је драгоцено што је награда стигла од колега.

-Кикинђани су добро реаговали на ово признање и доживљавају Народни музеј као свој. У знак захвалности за подршку, до краја јуна, улазак у нашу установу биће бесплатан за све суграђане. Осим тога у суботу, 1. јуна, од 20 до 23 сата организујемо дружење са нашим сарадницима и грађанима и позивам их све да дођу – рекла је Лидија Милашиновић.

А.Ђ.