Прекогранична сарадња Архиве

Геронтолошки центар носилац прекограничног пројекта чији је циљ повезивање здравствених и социјалних услуга у Банату

Aleksandra Djuran June 27, 2025

Пројекат под називом „Повезане здравствене и социјалне услуге у пограничном региону“ одобрен је Геронтолошком центру у оквиру програма Интерег ИПА Румунија–Србија. Уговор о реализацији пројекта потписан је у фебруару ове године и биће реализован у року од 18 месеци.

Циљ је унапређење прекограничне сарадње између Румуније и Србије, са фокусом на развој и повезивање здравствених и социјалних услуга у региону Баната. Тиме се доприноси одрживом развоју заједнице и побољшању квалитета живота старијих, истакнуто је на презентацији пројекта организованом како би се директним корисницима предочио програм будуће сарадње. Разговору су присуствовали градоначелник Младен Богдан и Драган Стјепановић, в.д. директор Геронтолошког центра.

-Партнери на пројекту су Asociația Caritas Banat Sanctus Gerhardus и град Дета из Румуније, а кикиндски Геронтолошки центар је носилац – навео је Стјепановић. – Биће реализован до краја августа 2026. године и основна идеја је да разменимо искуства и примере добре праксе, тако да ми усвојимо оно што је позитивно од наших гостију из суседне земље, као и да они преузму добре ствари од нас. Пројекат је вредан 820.000 евра.

У току његове реализације корисници ће добити прилику да учествују у организованим семинарима и културним догађајима у Србији и Румунији, што доприноси активном старењу и социјалној интеграцији.

-Увек ми је драго када се улаже у унапређење социјалне заштите, посебно што ја долазим из ове сфере. Пројекат ће додатно ојачати позицију Геронтолошког центра Кикинда као важног актера у регионалној сарадњи и размени добрих пракси у области социјалне заштите – истакао је градоначелник Богдан. – Најважнија нам је добробит корисника Геронтолошког центра, а овај пројекат ће допринети да се у активности укључи што већи број њих. Осим тога зграда некадашњег Дома ученика „Никола Војводић“ која, годинама уназад нема наменску функцију, биће реновирана и прилагођена потребама корисника. На тај начин створиће се потпуно нови простор за спровођење здравствено-социјалних програма и активности.

Део зграде у којој је некада био интернат у улици Ђуре Јакшић реконструисан је и намењен за Прихватилиште за незбринуте особе. Захваљујући поменутим средствима, сада ће се уредити и други део зграде, у ком се тренутно налази Народна кухиња, тако да ће у њој моћи да се смести тридесетак корисника. То ће допринети да се повећа капацитет Геронтолошког центра.

А.Ђ.

Radionica - projekat Vanredne situacije, Tehnicka skola 18.10.2023. godine (10)

За средњошколце из Кикинде и Румуније предавање о пожарима

Aleksandra Djuran October 18, 2023

У оквиру Интерег програма прекограничне сарадње Србија – Румунија у токе је реализација пројекта „Ванредне ситуације“ (Romanian – Serbian Cross Border Risk Monitoring in case of Emergency Situations, RORS 218). Тим поводом данас, 18. и сутра, 19. октобра су предавања на тему „Реаговање у ванредним ситуацијама“.

На радионици одржаној у Техничкој школи, којој су поред средњошколаца из Кикинде присуствовали и њихови вршњаци из места Рекаш из Румуније, били су у прилици да сазнају нешто више о врстама пожара и како реаговати у датој ситуацији. Tема радионице у четвртак биће „Пожари на отовреном“ који су најчешћи у Кикинди и дешавају се доминантно у сезони обављања радова у пољопривреди. Гости из Румуније упознаће се и са туристичким знаменитостима највећег севернобанатског града.

Осим Кикинде и Зрењанина, партнери на пројекту су Агенција за ванредне ситуације из Темишвара, Инспекторат за ванредне ситуације „Банат“ за жупанију Тимиш из Темишвара и Инспекторат Жандармерије жупаније Тимиш из Темишвара.

Кикинди, као једном од партнера у пројекту, припало je око 110 хиљада евра. На тај начин, обезбеђена је ватрогасна опрема, намењена Одељењу за ванредне ситуације, као и вишенаменско возило-цистерна.

Амбициозни планови за темељну реконструкцију „Бландашa“- слике све говоре

Jelena Trifunović April 5, 2023

Градски парк „Бландаш“ настао је 1896. године. Под заштитом је државе, у трећој категорији заштићених природних добара. Адаптацију и ревитализацију Великог парка, како га Кикинђани још називају, није могуће радити осим у складу са строго прописаним условима Покрајинског завода за заштиту природе. То подразумева захтеване биљне врсте, као и одређени мобилијар што поскупљује потребна улагања у обнову ове парковске целине.

-Вредност радова је изузетно велика и зато је најлогичније да покушамо да та средства обезбедимо изван буџета града- указује Саша Танацков, члан Градског већа.

-Реч је о првом позиву програма прекограничне сарадње са Румунијом за циклус до 2027. године. Разговарали смо са партнером у Жомбољу у контексту наставка сарадње на пројектима „Зелени Банат“ односно „Еколејкс“ како бисмо заједнички конкурисали. Они намеравају да реконструишу парк у Жомбољу- објашњава Танацков.

Због специфичност „Бландаша“ и читавог пројекта, укључене су и друге релевантне институције као партнери: Фонд „Eвропски послови“ АП Војводине и Пољопривредни универзитет у Темишвару са својим Шумарским факултетом.

-Струка нам је потребна ради јасних смерница. Уколико нам буду одобрена средства радићемо реконструкцију у сарадњи са Покрајинским заводом за заштиту природе и Институтом за низијско шумарство из Новог Сада са којим имамо уговоре на годишњем нивоу у области озелењавања. Реконструкција „Бландаша“ је веома скупа за наше прилике, предрачунска вредност радова износи 90 милиона динара односно 760.000 евра. Финансирање из фонда ЕУ би подразумевало да бисмо од њих добили 85 одсто потребног износа, док би 15 посто обезбедио град- прецизира Танацков.

Слике најбоље дочаравају нови, обновљени изглед „Бландаша“. Део вегетације сада је уништен, шимшир је пре неколико година захватила биљна болест због чега се осушио.

-Пројекат подразумева занављање свих биљних врста, нове клупе, расвету, уређење плочника. Радови адаптације и реконструкције парка планирани су у две фазе. Првом фазом су обухваћени радови реконструкције главне уличне ограде парка, пешачких стаза и платоа, фонтане, расвете и парковског мобилијара. Друга фаза обухвата рушење и изградњу нове југозападне ограде, затим улазне капије у парк поред стадиона, као и капије расадника.

Да ли ће овај заједнички пројекат са партнером из Жомбоља проћи у ужи круг за подршку Европске уније, биће познато на јесен. Конкуренција је велика. Пријављено је чак 128 пројеката укупне вредности 127 милиона евра. Буџет који ће бити опредељен је вишеструко мањи, износи 30 милиона евра.

-Пројекат је рађен озбиљно и студиозно, са респектабилним и стручним партнерима. Надамо се да ће то бити препознато од оцењивача- истиче Танацков.

Зелена плућа града

Велики парк је током историје мењао називе, звао се још и „Варошки врт“ и „Народна башта“. У њему се налази око 700 стабала, 40 врста, форма и варијетета дрвећа. Алеја кестена простире се целом дужином главне стазе. У дну парка је ветрозаштитни појас стабала јавора и црне тополе. Посебно се истичу примерци храста лужњака, платана, софоре, беле и црне тополе импресивних димензија.

„Бландаш“ се простире се на површини од 2,5 хектара и један је од најстаријих јавних паркова у Војводини. Мањи део парка обликован је у француском стилу- са геометријски формираним шимширима унутар којих је цвеће. Већи део је у енглеском стилу, са групама стабала између којих су травњаци. У оквиру парка, некада се налазио угоститељски објекат.

Нови циклус за пројекте прекограничне сарадње – у Кикинди одржан први инфо-дан

Igor Crnogorac November 10, 2022

У свечаној сали Градске куће у Кикинди данас је одржана прва радионица – инфо дан Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње Румунија – Србија у Србији.

– Од 2002. године имплементирали смо више од 170 пројеката и, на тај начин, привукли смо око 20 милиона евра у Средњи Банат и део Северног Баната. Све активности усмеравамо ка развоју локалних самоуправа – каже Дејан Ненадовић из Регионалног центра за друштвено-економски развој „Банат“ из Зрењанина.

Прва оваква обука у новом циклусу одржана је пре два дана у Темишвару, а данас у Кикинди присуствовала јој је и директорка Програма прекограничне сарадње, Оана Кристеа. Укупан буџет циклуса који траје од 2021. до 2027. године већи је од 87 милиона евра, каже Саша Танацков, у Градском већу задужен за привреду и инвестиције.

– Први позив у овом циклусу траје од 1. октобра до 1. фебруара 2023. године и има два приоритета: заштиту животне средине и управљање ризицима, и друштвено-економски развој. За разлику од претходног циклуса, имамо само две линије за аплицирање, што значи да ће бити прилично велико интересовање за мањe oпција. За прву приоритетну линију предвиђено је преко 11 милиона евра, а за другу око 13 милиона – рекао је Танацков.

Градоначелник, Никола Лукач, истакао је да је, поверавањем организације инфо-дана, Кикинди указана врелика част.

– Индиректни и директни корисници потенцијално имају одличну прилику да конкуришу са својим пројектима. У претходна два циклуса ми смо, на квалитетан начин, искористили средства добијена на овом конкурсу. За нови циклус такође ћемо пажљиво изабрати пројекте, оне које ће Кикинди донети бенефите и побољшати квалитет живота становника – рекао је Лукач.

Градоначелник је, такође, најавио да ће Град, у наредних десетак дана, обновити братску повељу са Жомбољем, са којим се планира аплицирање по заједничким пројектима.

Обука о изради буџета пројеката привукла је велики број заинтересованих. У Удружењу спортских риболоваца и Месној заједници Наково одлучили су да конкуришу за средства како би завршили спортско-рекреативни центар у овом месту.

– Правимо комплекс око језера, иза „Полетовог“ стадиона, да бисмо и будућим генерацијама оставили нешто вредно и корисно, што ће служити на понос нашем месту. Језеро је ископано, имамо и струју и воду, и један мали објекат који смо већ изградили. Надамо се да ћемо успети да добијемо новац да завршимо цео пројекат. До сада су улагали Град и Месна заједница, добили смо и доста личних средстава, а потребно нам је још око 17 милиона динара да бисмо све завршили – каже Бранислав Чубрило – Рус, члан Савета Месне заједнице и Управног одбора Удружења спортских риболоваца у Накову.

За реализацију пројеката по Програму прекограничне сарадње, на територију Града слило се преко 2,4 милиона eвра; најзначајнији су повезани са граничним прелазом Наково-Лунга.