predlog zakona

pcele-med

Савез пчеларских организација Србије покренуо је иницијативу да се фалсификовање меда у нашој земљи прогласи кривичним делом. Циљ је строже кажњавање произвођача и трговаца који на тржиште пласирају производе који се представљају као мед, а по саставу то нису. Пчелари истичу да би таква промена закона могла значајно да заштити и потрошаче и поштене произвођаче.

Према подацима Савеза пчеларских организација Србије, проблем фалсификованог меда присутан је већ годинама и представља један од највећих изазова за домаће пчеларство.  Локални пчелар Саша Чолак, који се пчеларством бави четири деценије и дугогодишњи је бивши председник Савеза пчеларских организација Војводине, сматра да је свака иницијатива у правцу строжег кажњавања фалсификата добродошла.

-Свака иницијатива у том правцу је добра јер смо ми пчелари већ оптерећени бројним проблемима – од климатских услова, тровања пчела до напада штеточина. А онда се суочавамо и са фалсификованим медом. Нешто што је фалсификат има нижу цену у односу на оригиналан производ и ми добијамо нелегалну конкуренцију – каже Чолак.

Он објашњава да је важно јасно дефинисати шта се сматра фалсификатом.

-Морамо да разграничимо шта је фалсификат. Ако се у мед дода одређена количина шећерног сирупа или друге супстанце, по мом мишљењу то је већ фалсификат, јер тај производ више не одговара стандарду квалитета. Постоје и производи који изгледају као мед и нуде се као мед, а по саставу су нешто сасвим друго – истиче он.

Посебан проблем је, како наглашава, то што потрошачи данас готово да немају начин да сами препознају фалсификат.

-Изузев лаобраторијске анализе, не постоји ништа што потрошачи могу поуздано да ураде да разликују прави мед од фалсификованог. Толико су хемијски усавршили фалсификате да све оне „цаке“ са интернета – са чачкалицом, паљењем или прављењем куглице – више не важе. Чак и ја, после 40 година бављења пчеларством, не могу са стопроцентном сигурношћу да кажем да ли је нешто фалсификат или прави мед – објашњава он.

Због тога пчелари решење виде пре свега у системским контролама.

-Ако се ова иницијатива изгура, онда би требало да крену озбиљне контроле надлежних институција и примене санкција, а не само претње онима који су ухваћени у кривотворењу меда. То је једини начин да се заштите и пчелари и потрошачи – сматра Чолак.

Он додаје да су управо потрошачи ти који најчешће страдају од фалсификата.

-Људи купују мед за своје болесно дете или родитеље, а добију нешто што по закону не би смело ни да се назове мед – закључује Чолак.

Пчелари зато очекују да ће иницијатива о проглашавању фалсификовања меда кривичним делом довести до строжих контрола и казни, што би могло да допринесе уређењу тржишта и већем поверењу потрошача у овај природни производ.

Т. Д.

telefon-skola

У Србији је покренута иницијатива за увођење законског ограничења коришћења мобилних телефона у школама, а искуства из праксе већ постоје у Кикинди. О могућим решењима и досадашњим ефектима говоре директори школа које су самостално уредиле ову област.

У ОШ „Јован Поповић“ мобилни телефони се не користе током боравка ученика у просторијама школе већ трећу годину заредом. Према речима директорице Јелене Крвопић, ученици по доласку у школу предају телефоне у кутије за одлагање које има сваки разред, а уређаји им се враћају након завршетка наставе.

-Мотив нам је био то што смо приметили да је савремена технологија, иако неопходна, децу у великој мери отуђила једне од других. Желели смо да их вратимо међусобној комуникацији, да се током одмора чује жамор у школи и школском дворишту – истиче Крвопић.

Она наводи да је одлуци претходила детаљна процедура – родитељски састанци, Савет родитеља и Школски одбор – и да није било значајнијег отпора.

-Ученици су правило врло брзо прихватили. Данас је то саставни део њиховог школског живота, до те мере да сами подсећају наставнике ако се догоди да телефони не буду прикупљени – каже директорица.

Према њеним речима, безбедност ученика није била доведена у питање. Родитељи су потписали писану сагласност, а у случају потребе контакт са породицом остварују одељенске старешине или други наставници. Изузетак од правила односи се на паметне сатове код ученика првог и другог разреда, док у вишим разредима ни та врста уређаја није дозвољена.

Са друге стране, у Техничкој школи „Михајло Пупин“ примењује се делимично ограничење. Директорица Миланка Халиловић истиче да ученицима средњих школа не треба у потпуности забранити ношење мобилних телефона, јер се они понекад користе у наставне сврхе, као и због чињенице да велики број ученика путује из околних места.

-Код нас већ две године постоји правило да ученици пре уласка у учионицу одложе све личне ствари у торбу, укључујући и мобилне телефоне и паметне сатове. Телефон могу да користе само ако наставник то изричито дозволи – наводи Халиловић.

Искуства школа у Кикинди показују да различити модели регулисања употребе мобилних телефона у образовним установама већ функционишу у пракси. Управо такви примери могли би да послуже као основ за даљу расправу о законским решењима која се најављују на републичком нивоу.

Т. Д.

error: Content is protected !!