Pravoslavna crkva

casne-verige

Данас, 29. јануара, Православна црква и верници обележавају Часне вериге светог апостола Петра, празник који подсећа на догађај из апостолских времена када је апостол Петар био окован, а потом чудесно ослобођен. Овај дан у календару означава сећање на његове вериге и њихово поштивање у црквеној традицији.

Православне цркве које користе нови (грегоријански) календар обележавају овај празник 29. јануара, што је у црквеном календару 16. јануар по старом (јулијанском) календару.

Празник се заснива на догађају описаном у Делима апостолским (12:1–11), када је цар Ирод Агрипа, старајући се да угоди јеврејском народу, бацио апостола Петра у тамницу окованог ланцима. Током ноћи, како текст сведочи, анђео Господњи је дошао, пробудио Петра и његове ланце чуда ради ослободио.

На овај дан у многим православним црквама верници се у црквама окупљају на богослужењима где се сећају овог догађаја. Историјски, делови вериги које су служиле као окови апостолу Петру чувани су и поштовани у ранохришћанским заједницама и постали су објекти посебног поклоњења.

Часне вериге остају у црквеној традицији симбол сећања на веру, затварање и ослобођење апостола Петра, као и на важност чувања сећања на догађаје који су утицали на развој ране Цркве.

Слика: Принт скрин Блиц Жена

dobri-samaricanin

Верници Српске православне цркве данас обележавају празник Светог Јована Милостивог, познатог по раду за сиромашне и по ставу „ко тебе каменом, ти њега хлебом“.

Рођен на Кипру у кнежевској породици, Јован је рано остао без жене и деце, што га је усмерило ка животу милосрђа и служења ближњима. Као патријарх Александријски, предан је био идеји да се непријатељу не треба светити, већ му треба узвратити добротом, у складу са новозаветним учењем.

Народни обичај који прате овај дан наглашавају опроштај, помоћ онима у невољи и чињење добрих дела. Верници верују да ће ко пронађе милосрђе у срцу, примити благостање и унутрашњи мир.

На данашњи дан – мање слављен у званичним церемонијама, а више у духу личног обраћања – позив је јасан: ако неко тражи помоћ, будите спремни да је пружите. У времену када брзи живот често губи хуманост, Свети Јован Милостиви подсећа да и једно добро дело може бити прекретница.

crkva

У четвртак почиње Госпојински пост двонедељни период молитвеног тиховања и телесног уздржања пред празник Успења Пресвете Богородице, у народу познатији као Велика Госпојина. У народу је познат још и као Успенски и установљен је у част Богомајци, због чега се верује да је посебно значајан за жене и за мајке, па се верници и вернице причешћују на Велику Госпојину.

Пост се завршава 28. августа по новом календару, на Велику Госпојину, али ако овај празник падне у среду или петак, онда се не мрси ни тог дана, већ се једе риба. Овај пост, који траје 14 дана, почиње на празник Светих мученика Макавеја и сматра се једним од најстрожих постова у православној традицији, посебно значајним за жене. Током Госпојинског поста, верници се придржавају строгих правила поста, постећи на води и уљу, осим на празник Преображења Господњег, 19. августа, када је дозвољено јести рибу. Овај пост се сматра строжим од Божићног и Апостолског поста.

491008737-1417668525927542-6280365752997520064-n

У мултинационалној средини каква је наша, на дан када највећи хришћански празник истовремено славе и православни и верници католичке вероисповести, одржане су литургије, односно мисе у храмовима на територији града.

Велики број верника присуствовао је Васкршњем јутрењу, Другој светој литургији у Храму светог Оца Николаја у Кикинди и у Храму светих Козме и Дамјана.

– Пуноћа благодати и васкрсења Христовог је сретање са Господом кроз свето причешће. Причешће је оприсутњење васкрсења у животу сваког од нас. Ми смо данас имали доста људи на Светом причешћу, али је то и смисао службе и прославе данашњег дана, сусрет са васкрслим Хрисом. Радујем се што људи нису дозволили себи да им празник буде формалност, да им буде изговор за nерад или спремање посебних јела, него им је радост и сусрет са васкрслим Господом – рекао је свештеник кикиндског Намесништва Српске православне цркве, Мирослав Бубало.

Причешће на Ускрс представља велику радост за православне вернике који су претходних седам недеља постили, молили се, одлазили на литургије и придржавали се свих осталих правила која прописује Ускршњи пост. Ова Света тајна, позната и као евхаристија, представља један од најважнијих и најдубљих сакрамената у православној хришћанској традицији. Верници се поздрављају са „Христос васкрсе!“ – „Ваистину васкрсе!“.

Светој литургији присуствовао је и градоначелник, Младен Богдан са сарадницима који је, такође, истакао значај празника у мултиконфесионалној средини.

– Данас је велики дан јер заједно обележавамо највећи хришћански празник када је Исус Христос васкрсао, понудио наду људском роду и страдао за њега. Ми данас, са нашим православним народом и са нашим пријатељима римокатоличке вероисповести, обележавамо овај велики дан присуствовањем литургијама и мисама и показујемо колико нам је важно заједништво, поготово у овим кризним, тешким временима, и јединство које нас држи када су свуда око нас поделе. Желимо да пошаљемо поруку да нам је најважније да у друштву, у нашем граду и у нашој држави сачувамо стабилност. Желимо здравље нашим суграђанима и народу, успех у раду и у сваком залагању, и да влада мир, то је најважније. И сада показујемо колико нам је битно да чувамо заједништво, мултикултуралност и мултиконфесионалност у граду јер је то наш идентитет, на њему смо саграђени – рекао је Богдан.

Представници Градске управе и председник Савета Месне заједнице Сајан, Золтан Тот присуствовали су и Јутарњим мисама у Цркви светог Фрање Асишког у Кикинди и у Цркви светог Стјепана краља у Сајану. Мисе је служио жупник Ласло Бевиз.

– Свим верницима честитамо велики хришћански празник уз жељу да им донесе све најлепше – добро здравље, срећу, благостање, мир и породичну р; да празник проведу у кругу најмилијих, да отворимо срца, да будемо ту једни за друге и да помажемо једни другима – рекла је Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

На Ускрсну недељу у римокатоличким црквама верници обнављају Крсна обећања, поздрављају се Пасхалним поздравом „Христос је ускрснуо!“, „Заиста је ускрснуо!“, а у многим заједницима у црквама се благосиља храна.

Овогодишњи Ускрс обележиле су заједничка вера у васкрсење, нада, и потреба и лепота заједништва.

 

bozic-(2)

Божић се празнује као успомена на дан рођења Исуса Христа, то је празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства и породице, и обележен је бројним обичајима који имају један основни смисао – да се сачува и увећа породица и имање домаћина.

Један од најлепших божићних обичаја је миробожење – прилика да се завађени поздраве и пољубе говорећи “Мир божји, Христос се роди”, да се они који су у свађи измире дакле, у ово доба године које треба да буде време општег мирења и праштања.

На Божић у кућу први долази положајник. Његова прва дужност је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому. Божић је увек мрсни дан, коме је претходио четрдесетодневни божићни пост. На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, погача умешена од пшеничног брашна без квасца. У чесницу треба ставити златни или сребрни новчић. Чесница се за ручком ломи искључиво рукама, не сече се ножем. Онај ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години. Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница.

Први дан Божића је дан радости рађања, обнављања живота, док се други дан проводи у свечаном, тихом домаћем расположењу, а у црквама служи Литургија захвалности Богородици.

 

petrovdan

Српска православна црква и верници данас славе Дан светих апостола Петра и Павла, празник у народу познат под називом Петровдан.
Код Срба постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина.

На Петровдан се ништа не ради у пољу, нарочито се не упрежу коњи у кола. Општи је обичај код Срба у Војводини да се до Петровдана нису смеле сећи јабуке ножем, нити се смело јабукама лоптати, или пак ударати једну о другу јабуку, јер се веровало, да ће ако се то чини, падати крупан град и уништити усеве.

У неким селима јужног Баната на Петровдан ујутру разносе јабуке првим суседима за душу умрлих, а понегде се јабуке односе у цркву на освећење. Општи је обичај да се за Петровдан месе колачи са јабукама који се зову “петровача”.

error: Content is protected !!