potražnja Arhive | Kikindski portal

Martovski bazar u znaku Dana žena: Bogatoj ponudi nisu odoleli mnogobrojni kupci

Aleksandra Djuran March 7, 2026

Martovski bazar na Gradskom trgu okupio je četrdesetak izlagača i veliki broj posetilaca. Uoči Dana žena, ponuda je, u najvećoj meri, prilagođena ovom prazniku. Raznovrsnosti su doprinele i članice KUD-a „Sunčana jesen“ koje su izložile akvarele i ručne radove.

-Specijalno za ovaj bazar uradili smo slike koje smo uramili. U pripremi je učestvovala većina članica, a motivi koji se nalaze na mini akvarelima su priroda i cveće. Isto tako pripremili smo cvetove od raznih materijala za udruženje penzionera. Po tradiciji mi ćemo Dan žena provesti u našim prostorijama, a naši članovi uručiće svakoj prisutnoj dami po jedan cvet. Puno nam znače bazari i mogućnost da izlažemo s obzirom na to da sav novac koji dobijemo uložimo u kupovinu materijala – istakla je Anđelka Jovanović iz KUD-a „Sunčana jesen“.

Nastavnica muzičkog vaspitanja Nataša Francuski ima interesantan hobi. Ukrašava šnalice, gumice i rajfove heklanim cvetićima.

-Članica sam udruženja „Kreativni kutak“ gde izrađujemo ručne radove. Lično, najviše volim da pravim ukrase za devojčice. Heklam cvetiće, ali i druge motive. Ima raznih šnalica većih, manjih, komadne, kao i rajfova i gumica za kosu. Pored cveća tu su i ukrasi u obliku ludaje. Predajem muzičko vaspitanje u dvema osnovnim školama, a ovo je hobi koji radim sa puno ljubavi. Heklanje nije zahtevno, a kupcima se puno sviđa – navela je Francuski.

Kako bi poklonjeno cveće što duže trajalo Nataša Čipčić dosetila se da ih pravi od satena.

-Uživam u ovom poslu i pravljenje ruža za mene je pravo zadovoljstvo. Da se izradi jedna potrebno je 15 do 20 minuta, ali to vreme brzo proleti. Sugrađani su odlično prihvatili ove, večne ruže, i potražnja je velika. Ima ih pojedinačnih, u buketu, u korpicama, raznih oblika i boja – saznali smo od Nataše Čipčić.

U ponudi su bili i zdravi proizvodi, kolači,pite, vina, alkoholna pića, med, ukrasne krpe, veliki izbor cveća, ali i drugih predmeta za kuću. Priliku da se predstave sugrađanima iskoristili su i članovi KUD-a „Marija Bursać iz Banatskog Velikog Sela koji su, obučeni u narodne nošnje, predstavili rad društva.

A.Đ.

Istraživali smo kakva je ponuda ogreva: Čvrsto gorivo i dalje najisplativije

Aleksandra Djuran October 23, 2025

Grejna sezona zvanično je počela 15. oktobra, iako su mnoga domaćinstva, posebno sa individualnim ložištem, sa dogrevanjem počela još početkom meseca. I ove zime mnoge porodice koristiće peći na čvrsto gorivo, a prema analizama, drva i dalje predstavljaju najjeftiniji vid grejanja. Iako je i cena drva porasla, ona i dalje ostaju najisplativija opcija. Cene širom Srbije kreću se od 6.000 do 11.000 dinara, u zavisnosti od mesta do mesta, a mi smo istraživali kakva su ponuda i potražnja drva za loženje u našoj okolini.

-Sugrađani se uveliko spremaju za ovu zimu i kod nas je dobra potražnja za ogrevom – istakao je Stefan Simić, vlasnik stovarišta u ulici Generala Drapšina. – Najviše se kupuje bukovinu i hrast čija cena je 10.000 dinara za kubik. Otpad je 6.000, dok je za drugu klasu ogreva potrebno izdvojiti 8.000 dinara. Nudimo i uslužno sečenje.

Ista situacija je i na stovarištu „Mimi i bata“ vlasnika Saše Popova koje se nalazi u ulici Žarka Zrenjanina.

-Velika potražnja je za bukvom koja je proteklih dana poskupela za 500 dinara po kubiku i sada je 9.500. I bagrem se traži i njegova nova cena je 9.000 za metar kubni. U ponudi imamo i otpadne paleta od bukve. Cena za dva metra metra je 14.500 dinara, što je takođe traženo – naveo je Saša Popov.

Neretko Kikinđani odlaze po drva za loženje u Novo Miloševo u stovarište „Dva brata iz ravnog Banata“.

-Paletirano drvo ima cenu od 14.000 dinara, ogrev u mrežama je 12.000, a imamo i cepanice na metar koje se prodaju za 6.000 dinara – kazao je vlasnik Luka Nedeljkov. – Kubik isečene bukve je 7.500, dok je kombinacija cera, graba i hrasta 6.000 dinara. Upravo pomenuto mešano drvo je i najtraženije što zbog cene, tako i zbog kvaliteta. U proteklih mesec dana potražnja je ogromna. Od januara je najavljeno poskupljenje ogreva i ljudi hoće da se obezbede na vreme. Uticaj ima i situacija s NIS-om i pojedini naši kupci pribojavaju se da neće biti gasa.

Prosečno domaćinstvo za grejnu sezonu potroši od pet do 10 kubika ogreva.

A.Đ.

Sajam cveća okupio veliki broj sugrađana

Aleksandra Djuran October 18, 2025

Na oktobarskom Sajmu cveća u Kikindi okupilo se petnaestak izlagača iz Kikinde i okoline. Osim što su ponudili svoje proizvode svim posetiocima pomogli su savetima o najboljem načinu uzgoja baštenskog i drugog cveća.

Ljubica Klačak iz Kikinde ponudila je, mahom, sobno cveće.

-Uzgajam cveće za svoju dušu. Kako ga imam puno rešila sam i da ga prodajem. U ponudi sam imala sve vrste sobnog cveća, pa i nove sadnice spatifiluma za koje su mnoge sugrađanke tražile. Cene su više nego pristojne. Puno rada i ljubavi neophodno je da bi se uzgajalo cveće – navela je Ljubica Klačak.

Izlagači su ponudili veliki izbor rezanog i saksijskog cveća, rezanog bilja, rasadnog materijala, neophodnih dodataka za napredovanje cvetnica, ukrasnog materijala za baštu i kuću.

-Doneli smo dan i noć i hrizanteme koje su i najtraženije. Cene nisu visoke, godina ih nismo menjali i to naši kupci cene – dodao je Žolt Imre, zaposlen u rasadniku cveća „Janić“ iz Mokrina.

Sajam su u velikoj meri posetile, mahom Kikinđanke koje su izrazile zadovoljstvo bogatom ponudom.

-Jako volim cveće i ne čudi me što je ovolika gužva. Bogata je ponuda i ima svega i pravi je praznik za oči. I majka i ja volimo cveće i smatram da bi bilo dobro da se ovakvi sajmovi organizuju češće – napomenula je Vesna Blašković.

Ponudom je bila zadovoljna i Ilona Mužung.

-Imam jako puno cveća, moje kolegince mi kažu: „Kod tebe Ilona, i kamen će procvetati“. Cveću treba ljubavi, da ga negujete, da pričate sa njim. Cveće voli i muziku – saznali smo od Ilone Mužung.

Sitan rasad cveća prodavao se po ceni od 50 dinara, dok su najskuplje bile mediteranske biljke preko 1.000 dinara.

Pekmez od ludaje, iđoškog udruženja žena, sve traženiji

Aleksandra Djuran February 5, 2025

Članice udruženja žena „Iđoš“ pre šest godina došle su na ideju da „ožive“ stari proizvod, pekmez od ludaje. Inicijativa je potekla nakon radionica organizovanih u Regionalnom edukativnom centru „Banat“ u Zrenjaninu koje su se odnosile na brendiranje proizvoda specifičnih za određenu sredinu, podseća Biljana Đurđulov, predsednica udruženja.

-Naše udruženje najpoznatije je po pravljenju krofni, ali ovu poslasticu nije moguće napraviti da stoji i da bude dugotrajna. Tada je predloženo da to bude pekmez i to od ludaje po kojima je naša sredina prepoznatljiva. Sve smo rado prihvatile ovu sugestiju i istrajavamo u pravljenju pekmeza od bundeve već šestu godinu koji je, pored krofni, postao brend našeg udruženja – kaže Biljana Đurđulov.

Proizvod nije zaštićen, jer je za ovaj postupak neophodno dosta sredstava, ali i uslovi koje udruženje nema. Ipak, Iđošankama to nije smetalo da naprave pekmez, koji je sigurno boljeg kvaliteta i dugotrajniji od onog koji su nekada pravile njihove svekrve, majke i bake.

– Pekmez od bundeve brendiran je zahvaljujući udruživanju sa još četiri udruženja iz Lazareva, Belog Blata, Boke, Mokrina i nas iz Iđoša. Tako je nastala mreža „Ženski divan“. Zahvaljujući „Divanu“ mi smo brendirale naš proizvod i prodajemo ga i preko mreže i neposredno. Pekmez je autentičan i ukus mu je drugačiji. Pravi se kao i svaki drugi, ali kako je bundeva zahtevna moramo da budemo pažljivi. Ludaja je osetljiva biljka i kada se kuva strogo moramo da vodimo računa prilikom mešanja, kako ne bi zagorela – napominje naša sagovornica.

Bundeva mora da se očistiti, da se oljušti kora, da se izvade semenke, a zatim mora i da se narenda.

-Same i proizvodimo ludaje, popularne „tamburice“ koje su osnovni sastojak našeg pekmeza. Bundeve sadimo u našim baštama, okopavamo ih, zalivamo, pazimo. Pošto ih naberemo pripremimo sve za kuvanje i od dela narendanih ludaja napravimo pekmez, a deo ostavimo kako bi uvek imale bundeve za pripremu svežeg pekmeza tokom čitave godine. Pekmez je osetljiv i ne može dugo da stoji. Naša Krofnijada ne može da prođe bez ovog namaza – pojasnila nam je predsednica iđoškog udruženja žena.

U promociji pekmeza od ludaje značajnu pomoć udruženje ima od Turističke organizacije grada koja na mnogobrojnim manifestacijama predstavlja ovaj proizvod.

-Na „Danima tikve“ u Sarajevu prošle godine, pekmez je bio tražen i odlično se prodavao. Bila sam deo ove manifestacije i kada su domaćini videli da smo iz Kikinde, došli su sa namerom da kupe pekmez od ludaje koji su godinu dana ranije probali na beogradskom sajmu. Imali smo porudžbinu i iz Prijepolja gde smo slali tegle. Za godinu dana prodamo stotinak teglica – dodaje Biljana.

Svi koji ga probaju, iznenađeni su ukusom, ali i zadovoljni ovom poslasticom. Iđošanke su osmislile logo pekmeza i kako dodaju zadovoljne su potražnjom za njihovim proizvodom. Sredstva koja zarade od prodaje pekmeza ulažu u udruženje i u gostovanja na manifestacijama.

A.Đ.