potražnja Архиве | Кикиндски портал

Мартовски базар у знаку Дана жена: Богатој понуди нису одолели многобројни купци

Aleksandra Djuran March 7, 2026

Мартовски базар на Градском тргу окупио је четрдесетак излагача и велики број посетилаца. Уочи Дана жена, понуда је, у највећој мери, прилагођена овом празнику. Разноврсности су допринеле и чланице КУД-а „Сунчана јесен“ које су изложиле аквареле и ручне радове.

-Специјално за овај базар урадили смо слике које смо урамили. У припреми је учествовала већина чланица, а мотиви који се налазе на мини акварелима су природа и цвеће. Исто тако припремили смо цветове од разних материјала за удружење пензионера. По традицији ми ћемо Дан жена провести у нашим просторијама, а наши чланови уручиће свакој присутној дами по један цвет. Пуно нам значе базари и могућност да излажемо с обзиром на то да сав новац који добијемо уложимо у куповину материјала – истакла је Анђелка Јовановић из КУД-а „Сунчана јесен“.

Наставница музичког васпитања Наташа Француски има интересантан хоби. Украшава шналице, гумице и рајфове хекланим цветићима.

-Чланица сам удружења „Креативни кутак“ где израђујемо ручне радове. Лично, највише волим да правим украсе за девојчице. Хеклам цветиће, али и друге мотиве. Има разних шналица већих, мањих, комадне, као и рајфова и гумица за косу. Поред цвећа ту су и украси у облику лудаје. Предајем музичко васпитање у двема основним школама, а ово је хоби који радим са пуно љубави. Хеклање није захтевно, а купцима се пуно свиђа – навела је Француски.

Како би поклоњено цвеће што дуже трајало Наташа Чипчић досетила се да их прави од сатена.

-Уживам у овом послу и прављење ружа за мене је право задовољство. Да се изради једна потребно је 15 до 20 минута, али то време брзо пролети. Суграђани су одлично прихватили ове, вечне руже, и потражња је велика. Има их појединачних, у букету, у корпицама, разних облика и боја – сазнали смо од Наташе Чипчић.

У понуди су били и здрави производи, колачи,пите, вина, алкохолна пића, мед, украсне крпе, велики избор цвећа, али и других предмета за кућу. Прилику да се представе суграђанима искористили су и чланови КУД-а „Марија Бурсаћ из Банатског Великог Села који су, обучени у народне ношње, представили рад друштва.

А.Ђ.

Истраживали смо каква је понуда огрева: Чврсто гориво и даље најисплативије

Aleksandra Djuran October 23, 2025

Грејна сезона званично је почела 15. октобра, иако су многа домаћинства, посебно са индивидуалним ложиштем, са догревањем почела још почетком месеца. И ове зиме многе породице користиће пећи на чврсто гориво, а према анализама, дрва и даље представљају најјефтинији вид грејања. Иако је и цена дрва порасла, она и даље остају најисплативија опција. Цене широм Србије крећу се од 6.000 до 11.000 динара, у зависности од места до места, а ми смо истраживали каква су понуда и потражња дрва за ложење у нашој околини.

-Суграђани се увелико спремају за ову зиму и код нас је добра потражња за огревом – истакао је Стефан Симић, власник стоваришта у улици Генерала Драпшина. – Највише се купује буковину и храст чија цена је 10.000 динара за кубик. Отпад је 6.000, док је за другу класу огрева потребно издвојити 8.000 динара. Нудимо и услужно сечење.

Иста ситуација је и на стоваришту „Мими и бата“ власника Саше Попова које се налази у улици Жарка Зрењанина.

-Велика потражња је за буквом која је протеклих дана поскупела за 500 динара по кубику и сада је 9.500. И багрем се тражи и његова нова цена је 9.000 за метар кубни. У понуди имамо и отпадне палета од букве. Цена за два метра метра је 14.500 динара, што је такође тражено – навео је Саша Попов.

Неретко Кикинђани одлазе по дрва за ложење у Ново Милошево у стовариште „Два брата из равног Баната“.

-Палетирано дрво има цену од 14.000 динара, огрев у мрежама је 12.000, а имамо и цепанице на метар које се продају за 6.000 динара – казао је власник Лука Недељков. – Кубик исечене букве је 7.500, док је комбинација цера, граба и храста 6.000 динара. Управо поменуто мешано дрво је и најтраженије што због цене, тако и због квалитета. У протеклих месец дана потражња је огромна. Од јануара је најављено поскупљење огрева и људи хоће да се обезбеде на време. Утицај има и ситуација с НИС-ом и поједини наши купци прибојавају се да неће бити гаса.

Просечно домаћинство за грејну сезону потроши од пет до 10 кубика огрева.

А.Ђ.

Сајам цвећа окупио велики број суграђана

Aleksandra Djuran October 18, 2025

На октобарском Сајму цвећа у Кикинди окупило се петнаестак излагача из Кикинде и околине. Осим што су понудили своје производе свим посетиоцима помогли су саветима о најбољем начину узгоја баштенског и другог цвећа.

Љубица Клачак из Кикинде понудила је, махом, собно цвеће.

-Узгајам цвеће за своју душу. Како га имам пуно решила сам и да га продајем. У понуди сам имала све врсте собног цвећа, па и нове саднице спатифилума за које су многе суграђанке тражиле. Цене су више него пристојне. Пуно рада и љубави неопходно је да би се узгајало цвеће – навела је Љубица Клачак.

Излагачи су понудили велики избор резаног и саксијског цвећа, резаног биља, расадног материјала, неопходних додатака за напредовање цветница, украсног материјала за башту и кућу.

-Донели смо дан и ноћ и хризантеме које су и најтраженије. Цене нису високе, година их нисмо мењали и то наши купци цене – додао је Жолт Имре, запослен у расаднику цвећа „Јанић“ из Мокрина.

Сајам су у великој мери посетиле, махом Кикинђанке које су изразиле задовољство богатом понудом.

-Јако волим цвеће и не чуди ме што је оволика гужва. Богата је понуда и има свега и прави је празник за очи. И мајка и ја волимо цвеће и сматрам да би било добро да се овакви сајмови организују чешће – напоменула је Весна Блашковић.

Понудом је била задовољна и Илона Мужунг.

-Имам јако пуно цвећа, моје колегинце ми кажу: „Код тебе Илона, и камен ће процветати“. Цвећу треба љубави, да га негујете, да причате са њим. Цвеће воли и музику – сазнали смо од Илоне Мужунг.

Ситан расад цвећа продавао се по цени од 50 динара, док су најскупље биле медитеранске биљке преко 1.000 динара.

Пекмез од лудаје, иђошког удружења жена, све траженији

Aleksandra Djuran February 5, 2025

Чланице удружења жена „Иђош“ пре шест година дошле су на идеју да „оживе“ стари производ, пекмез од лудаје. Иницијатива је потекла након радионица организованих у Регионалном едукативном центру „Банат“ у Зрењанину које су се односиле на брендирање производа специфичних за одређену средину, подсећа Биљана Ђурђулов, председница удружења.

-Наше удружење најпознатије је по прављењу крофни, али ову посластицу није могуће направити да стоји и да буде дуготрајнa. Тада је предложено да то буде пекмез и то од лудаје по којима је наша средина препознатљива. Све смо радо прихватиле ову сугестију и истрајавамо у прављењу пекмеза од бундеве већ шесту годину који је, поред крофни, постао бренд нашег удружења – каже Биљана Ђурђулов.

Производ није заштићен, јер је за овај поступак неопходно доста средстава, али и услови које удружење нема. Ипак, Иђошанкама то није сметало да направе пекмез, који је сигурно бољег квалитета и дуготрајнији од оног који су некада правиле њихове свекрве, мајке и баке.

– Пекмез од бундеве брендиран је захваљујући удруживању са још четири удружења из Лазарева, Белог Блата, Боке, Мокрина и нас из Иђоша. Тако је настала мрежа „Женски диван“. Захваљујући „Дивану“ ми смо брендирале наш производ и продајемо га и преко мреже и непосредно. Пекмез је аутентичан и укус му је другачији. Прави се као и сваки други, али како је бундева захтевна морамо да будемо пажљиви. Лудаја је осетљива биљка и када се кува строго морамо да водимо рачуна приликом мешања, како не би загорела – напомиње наша саговорница.

Бундева мора да се очистити, да се ољушти кора, да се изваде семенке, а затим мора и да се наренда.

-Саме и производимо лудаје, популарне „тамбурице“ које су основни састојак нашег пекмеза. Бундеве садимо у нашим баштама, окопавамо их, заливамо, пазимо. Пошто их наберемо припремимо све за кување и од дела наренданих лудаја направимо пекмез, а део оставимо како би увек имале бундеве за припрему свежег пекмеза током читаве године. Пекмез је осетљив и не може дуго да стоји. Наша Крофнијада не може да прође без овог намаза – појаснила нам је председница иђошког удружења жена.

У промоцији пекмеза од лудаје значајну помоћ удружење има од Туристичке организације града која на многобројним манифестацијама представља овај производ.

-На „Данима тикве“ у Сарајеву прошле године, пекмез је био тражен и одлично се продавао. Била сам део ове манифестације и када су домаћини видели да смо из Кикинде, дошли су са намером да купе пекмез од лудаје који су годину дана раније пробали на београдском сајму. Имали смо поруџбину и из Пријепоља где смо слали тегле. За годину дана продамо стотинак теглица – додаје Биљана.

Сви који га пробају, изненађени су укусом, али и задовољни овом посластицом. Иђошанке су осмислиле лого пекмеза и како додају задовољне су потражњом за њиховим производом. Средства која зараде од продаје пекмеза улажу у удружење и у гостовања на манифестацијама.

А.Ђ.