potražnja

bazar-mart-2026-(5)

Мартовски базар на Градском тргу окупио је четрдесетак излагача и велики број посетилаца. Уочи Дана жена, понуда је, у највећој мери, прилагођена овом празнику. Разноврсности су допринеле и чланице КУД-а „Сунчана јесен“ које су изложиле аквареле и ручне радове.

-Специјално за овај базар урадили смо слике које смо урамили. У припреми је учествовала већина чланица, а мотиви који се налазе на мини акварелима су природа и цвеће. Исто тако припремили смо цветове од разних материјала за удружење пензионера. По традицији ми ћемо Дан жена провести у нашим просторијама, а наши чланови уручиће свакој присутној дами по један цвет. Пуно нам значе базари и могућност да излажемо с обзиром на то да сав новац који добијемо уложимо у куповину материјала – истакла је Анђелка Јовановић из КУД-а „Сунчана јесен“.

Наставница музичког васпитања Наташа Француски има интересантан хоби. Украшава шналице, гумице и рајфове хекланим цветићима.

-Чланица сам удружења „Креативни кутак“ где израђујемо ручне радове. Лично, највише волим да правим украсе за девојчице. Хеклам цветиће, али и друге мотиве. Има разних шналица већих, мањих, комадне, као и рајфова и гумица за косу. Поред цвећа ту су и украси у облику лудаје. Предајем музичко васпитање у двема основним школама, а ово је хоби који радим са пуно љубави. Хеклање није захтевно, а купцима се пуно свиђа – навела је Француски.

Како би поклоњено цвеће што дуже трајало Наташа Чипчић досетила се да их прави од сатена.

-Уживам у овом послу и прављење ружа за мене је право задовољство. Да се изради једна потребно је 15 до 20 минута, али то време брзо пролети. Суграђани су одлично прихватили ове, вечне руже, и потражња је велика. Има их појединачних, у букету, у корпицама, разних облика и боја – сазнали смо од Наташе Чипчић.

У понуди су били и здрави производи, колачи,пите, вина, алкохолна пића, мед, украсне крпе, велики избор цвећа, али и других предмета за кућу. Прилику да се представе суграђанима искористили су и чланови КУД-а „Марија Бурсаћ из Банатског Великог Села који су, обучени у народне ношње, представили рад друштва.

А.Ђ.

 

ogrev

Грејна сезона званично је почела 15. октобра, иако су многа домаћинства, посебно са индивидуалним ложиштем, са догревањем почела још почетком месеца. И ове зиме многе породице користиће пећи на чврсто гориво, а према анализама, дрва и даље представљају најјефтинији вид грејања. Иако је и цена дрва порасла, она и даље остају најисплативија опција. Цене широм Србије крећу се од 6.000 до 11.000 динара, у зависности од места до места, а ми смо истраживали каква су понуда и потражња дрва за ложење у нашој околини.

-Суграђани се увелико спремају за ову зиму и код нас је добра потражња за огревом – истакао је Стефан Симић, власник стоваришта у улици Генерала Драпшина. – Највише се купује буковину и храст чија цена је 10.000 динара за кубик. Отпад је 6.000, док је за другу класу огрева потребно издвојити 8.000 динара. Нудимо и услужно сечење.

Иста ситуација је и на стоваришту „Мими и бата“ власника Саше Попова које се налази у улици Жарка Зрењанина.

-Велика потражња  је за буквом  која је протеклих дана поскупела за 500 динара по кубику и сада је 9.500. И багрем се тражи и његова нова цена је  9.000 за метар кубни. У понуди имамо и отпадне палета од букве. Цена за два метра метра је 14.500 динара, што је такође тражено – навео је Саша Попов.

Неретко Кикинђани одлазе по дрва за ложење у Ново Милошево у стовариште „Два брата из равног Баната“.

-Палетирано дрво има цену од 14.000 динара, огрев у мрежама је 12.000, а имамо и цепанице на метар које се продају  за 6.000 динара – казао је власник Лука Недељков. – Кубик исечене букве  је 7.500, док је комбинација цера, граба и храста 6.000 динара. Управо поменуто мешано дрво је и најтраженије што због цене, тако и због квалитета. У протеклих месец дана потражња је огромна. Од јануара је најављено поскупљење огрева и људи хоће да се обезбеде на време.  Утицај има и ситуација с НИС-ом и поједини наши купци прибојавају се да неће бити гаса.

Просечно домаћинство за грејну сезону потроши од пет до 10 кубика огрева.

А.Ђ.

 

 

 

sajam-cveca-oktobar-2025-(9)

На октобарском Сајму цвећа у Кикинди окупило се петнаестак излагача из Кикинде и околине. Осим што су понудили своје производе свим посетиоцима помогли су саветима о најбољем начину узгоја баштенског и другог цвећа.

Љубица Клачак из Кикинде понудила је, махом, собно цвеће.

-Узгајам цвеће за своју душу. Како га имам пуно решила сам и да га продајем. У понуди сам имала све врсте собног цвећа, па и нове саднице спатифилума за које су многе суграђанке тражиле. Цене су више него пристојне. Пуно рада и љубави неопходно је да би се узгајало цвеће – навела је Љубица Клачак.

Излагачи су понудили велики избор резаног и саксијског цвећа, резаног биља, расадног материјала, неопходних додатака за напредовање цветница, украсног материјала за башту и кућу.

-Донели смо дан и ноћ и хризантеме које су  и најтраженије. Цене нису високе, година их нисмо мењали и то наши купци цене – додао је Жолт Имре, запослен у расаднику цвећа „Јанић“ из Мокрина.

Сајам су у великој мери посетиле, махом Кикинђанке које су изразиле задовољство богатом понудом.

-Јако волим цвеће и не чуди ме што је оволика гужва. Богата је понуда и има свега и прави је празник за очи. И мајка и ја волимо цвеће и сматрам да би било добро да се овакви сајмови организују чешће – напоменула је Весна Блашковић.

Понудом је била задовољна и Илона Мужунг.

-Имам јако пуно цвећа, моје колегинце ми кажу: „Код тебе Илона, и камен ће процветати“. Цвећу треба љубави, да га негујете, да причате са њим. Цвеће воли и музику – сазнали смо од Илоне Мужунг.

Ситан расад цвећа продавао се по цени од 50 динара, док су најскупље биле медитеранске биљке  преко 1.000 динара.

 

 

31idjos-zene-5

Чланице удружења жена „Иђош“ пре шест година дошле су на идеју да „оживе“ стари производ, пекмез од лудаје. Иницијатива је потекла након радионица организованих у Регионалном едукативном центру „Банат“ у Зрењанину које су се односиле на брендирање производа специфичних за одређену средину, подсећа Биљана Ђурђулов, председница удружења.

-Наше удружење најпознатије је по прављењу крофни, али ову посластицу није могуће направити да стоји и да буде дуготрајнa. Тада је предложено да то буде пекмез и то од лудаје по којима је наша средина препознатљива. Све смо радо прихватиле ову сугестију и истрајавамо у прављењу пекмеза од бундеве већ шесту годину који је, поред крофни, постао бренд нашег удружења – каже Биљана Ђурђулов.

Производ није заштићен, јер је за овај поступак неопходно доста средстава, али и услови које удружење нема. Ипак, Иђошанкама то није сметало да направе пекмез, који је сигурно бољег квалитета и дуготрајнији од оног који су некада правиле њихове свекрве, мајке и баке.

– Пекмез од бундеве брендиран је захваљујући удруживању са још четири удружења из Лазарева, Белог Блата, Боке, Мокрина и нас из Иђоша. Тако је настала мрежа „Женски диван“. Захваљујући „Дивану“ ми смо брендирале наш производ и продајемо га и преко мреже и непосредно. Пекмез је аутентичан и укус му је другачији. Прави се као и сваки други, али како је бундева захтевна морамо да будемо пажљиви. Лудаја је осетљива биљка и када се кува строго морамо да водимо рачуна приликом мешања, како не би загорела – напомиње наша саговорница.

Бундева мора да се очистити, да се ољушти кора, да се изваде семенке, а затим мора и да се наренда.

-Саме и производимо лудаје, популарне „тамбурице“ које су основни састојак нашег пекмеза. Бундеве садимо у нашим баштама, окопавамо их, заливамо, пазимо. Пошто их наберемо припремимо све за кување и од дела наренданих лудаја направимо пекмез, а део оставимо како би увек имале бундеве за припрему свежег пекмеза током читаве године. Пекмез је осетљив и не може дуго да стоји. Наша Крофнијада не може да прође без овог намаза – појаснила нам је председница иђошког удружења жена.

У промоцији пекмеза од лудаје значајну помоћ удружење има од Туристичке организације града која на многобројним манифестацијама представља овај производ.

 

-На „Данима тикве“ у Сарајеву прошле године, пекмез је био тражен и одлично се продавао. Била сам део ове манифестације и када су домаћини видели да смо из Кикинде, дошли су са намером да купе пекмез од лудаје који су годину дана раније пробали на београдском сајму. Имали смо поруџбину и из Пријепоља где смо слали тегле. За годину дана продамо стотинак теглица – додаје Биљана.

Сви који га пробају, изненађени су укусом, али и задовољни овом посластицом. Иђошанке су осмислиле лого пекмеза и како додају задовољне су потражњом за њиховим производом. Средства која зараде од продаје пекмеза улажу у удружење и у гостовања на манифестацијама.

А.Ђ.

error: Content is protected !!