пошумљавање

BELGRAID-2026-Sumar

ЈП „Кикинда” учествовала је на фестивалу БелгрАИД 2026. – „За моју планету!“.  Манифестација на једном месту окупља уметност, културу, хуманост и екологију ради подизања свести о значају очувања животне средине и одговорног развоја заједнице. Кроз разноврстан програм, фестивал нуди садржаје за све генерације, спајајући едукацију и активизам са креативним и културним изразом.

Ове године у фокусу је била екологија и сав приход од манифестације биће усмерен на пошумљавање територије града Кикинде, чиме се директно доприноси повећању шумског фонда у једном од најмање пошумљених подручја у Србији.

 

У оквиру БелгрАИД организована је и панел дискусија под називом: „Можемо ли деци обећати сигурну будућност?“ у којој је учествовао и Миодраг Радовановић, инжењер шумарства у ЈП „Кикинда“. Дискусија је била посвећена питањима будућности животне средине и опстанка наредних генерација, са посебним фокусом на очување шума, примену регенеративне пољопривреде и одговорно управљање отпадом као темељима одрживог развоја. Радовановић је у свом излагању говорио о изазовима и могућим решењима у области шумарства, указујући на значај системског пошумљавања, нарочито у срединама са изразито ниским процентом шумских површина, као што је наша средина.

Учешће представника ЈП „Кикинда“ на овом значајном догађају потврђује опредељеност предузећа ка активном укључивању у иницијативе које доприносе заштити животне средине и стварању одрживије и здравије будућности за све.

А.Ђ.

posumljavanje-(2)

Средствима обезбеђеним из буџета АП Војводине, којима је ЈП „Кикинда“ додељено 902.500 динара за пошумљавање, протеклог викенда успешно је реализована акција садње у Банатском Великом Селу.

На површини од око три хектара засађен је багрем, чиме је започета реализација овогодишњег пројекта подизања нових шума на територији града. Радови су спроведени у сарадњи са члановима Ловачког друштва „Велебит“, који су својим ангажовањем дали значајан допринос успешној реализацији акције. Оваква сарадња представља пример добре праксе и потврђује значај заједничког деловања јавног предузећа и локалних удружења у циљу унапређења и очувања природног окружења.

Успевамо да задржимо континуитет подизања нових површина под шумама из године у годину. Рачунајући и ову акцију, у претходних пет година подигнуто је око 13 хектара нових шума на територији Банатског Великог Села. Захваљујем Ловачком удружењу “Велебит” што, поред учешћа у акцијама садње, активно раде и на чувању постојећих шума на територији села. Настављамо са реализацијом свих планираних активности у овој сезони наводи Миодраг Радовановић, инжењер шумарства из ЈП „Кикинда“.

ЈП „Кикинда“ наставља са спровођењем активности обнове и заштите шума, чиме доприноси очувању земљишта, побољшању микроклиме и унапређењу биодиверзитета на територији града, уз јасан циљ – дугорочно стварање здравијег и квалитетнијег животног окружења за све грађане.

staro-jezero-jelke-(5)

На Старом језеру организована је садња у оквиру акције „Најзеленије јелке“.  Оаза у ширем центру града  богатија је за 100 четинара, а озелењавању су учествовали градоначелник Младен Богдан, ученици ССШ „Милош Црњански, као и запослени у  Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Јелке, 80 комада, компаније „Јафа“, од којих је 30 подељен о школама за своја дворишта и околину – истакла је секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, Мирославе Наранчић. – Остатак од 50 садница нашло је своје место на Старом језеру, док је исти број четинара обезбедила и локална самоуправа. Део јелки је био до пројекта „Најзеленије јелке“, а новогодишње дрво са рециклажним украсима обогатили су ученици свих основних школе на територији града. Ове године је и две деценије од реконструкције овог простор, који је до тада био запуштен и празан. Сада је Старо језеро омиљено шеталиште свих наших суграђана.

Како је наша средина најнепошумљенија у Србији, циљ локалне самоуправе је да промени ову неславну статистику.

-Имамо 1,16 одсто пошумљених површина и да би достигли два процента потребне су деценије – прецизирао је градоначелник Младен Богдан. – Сваке садне сезоне град се максимално труди да повећа број младица у граду, у селима, али и на осталим локацијама. У овом значајном послу имамо помоћ донатора, али и компанија које су друштвено одговорне и донирају средства за програм пошумљавања и заштиту животне средине. У свакој акцији пошумљавања укључујемо основце и средњошколце јер је то најбољи начин да их научимо да чувају и негују зеленило које имамо.

Овом приликом први човек града подвукао је да локална самоуправа чува свако стабло, а посебно ретка дрва.

-Радимо све што је у нашој моћи и против смо инсинуација и ширења лажи. Све што се ради у складу је са важећим законима и прописима. Не постоји план да било које стабло вадимо и уништавамо, него је наш циљ да свако дрво сачувамо и одржимо што дуже у животу. Све оне који нас прозивају нисмо видели на оваквим акцијама, нити су их покренули како би допринели лепшој и бољој животној средини – додао је Младен Богдан.

У оквиру пројекта „Зелена дела“ град и компанија „Јафа“ прошле године реализовали су и пројекат „Еко кутак“.

А.Ђ.

posmljavanje

На основу одлуке о додели средстава из Годишњег програма коришћења средстава из буџетског фонда за шуме АП Војводине за 2025. годину, Јавном предузећу „Кикинда“ одобрено је 902.500 динара за реализацију пројеката пошумљавања на територији града. Укупна вредност пројекта је два милиона и 93 хиљаде динара, а остатак средстава обезбедиће кикиндско јавно предузеће.

Средства су додељена на конкурсу за подизања нових шума, а биће утрошена за пошумљавање три хектара у Банатском Великом Селу, где ће бити засађен багрем и 1,5 хектара у Кикинди, на којима ће бити засађен храст лужњак.

-Као управљач шумама на територији града, ЈП „Кикинда“ има значајну улогу у очувању шумских екосистема, који доприносе заштити земљишта, побољшању микроклиме и обогаћивању биодиверзитета у северном Банату. Пошумљавање ће бити изведено у најповољнијем периоду за садњу, од децембра до фебруара, када се постиже најбољи пријем садница и дугорочна стабилност засада. Избор багрема и храста лужњака у складу је са природним условима и циљем подизања отпорних и трајних шумских заједница- истичу у ЈП „Кикинда“.

Ова улагања представљају важан корак ка одрживом управљању шумама и јачању зелене инфраструктуре у Кикинди. ЈП „Кикинда“ наставља да спроводи активности обнове и заштите шума у сарадњи са Покрајинском владом и надлежним институцијама, у корист садашњих и будућих генерација.

Пошумљеност на територији града је око један одсто и наша средина спада међу најнепошумљеније у нашој земљи. Стога је свако стабло које се засади важно јер је циљ да се површине под шумама увећају.

А.Ђ.

skolska-suma

Министарство за заштите животне средине са 7,3 милиона суфинансираће пројекат пошумљавања у циљу заштите и очувања предеоног диверзитета у 2025. години на територији нашег града. Новац је додељен за набавку садница и за пошумљавање земљишта аутохтоним врстама дрвећа и жбуња, на јавном земљишту које је на територији јединице локалне самоуправе.

Пошумљавањем ће бити обухваћено подизање ветрозаштитног појаса уз делове општинских путева у Иђоша. Ово је уједно наставак пошумљавања ове трасе.

На Јавни конкурс пристигле су укупно 54 пријаве, а 28 локалних самоуправа добило је средства. За ову намену укупно је обезбеђено 150 милиона динара.

А.Ђ.

 

posumljavanje-(4)

У Ловачким домовима у Мокрину и на Млаки данас су одржане радионице о могућностима пошумљавања на територији Кикинде. Организоване су на основу пројекта „Стварање услова за обнову шумских ппредела на политичком, теренском и тржишном нивоу у циљу постизања неутралног стања деградираности земљишта у Србији”, који спроводи Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), у сарадњи са Министарством пољопривреде Србије.

Проф. др Саша Орловић, директор Института за низијско шумарство и животну средину из Новог Сада, истакао је да су Кикинда и Димитровград препознати као пилот-подручја за утврђивање степена деградације земљишта и потенцијала за пошумљавање.

– Кикинда је одабрана јер смо проценили да су највеће активности пошумљавања које предузима локална самоуправа управо овде. Земљиште као ресурс је изложено бројним процесима деградације – у Кикинди углавном ветровима, ерозији – и недостатку органске материје. Када то утврдимо, тражимо оне који би били спремни да пошумљавају своје парцеле. Дрвеће повећава органску материју у земљишту, смањује утицај ветра, побољшава биодиверзитет. Сада се отвара простор за велики државни пројекат који ће се бавити подизањем нових шума, пољозаштитних појасева, али и унапређењем постојећих – и у јавном и у приватном сектору – рекао је проф. др Орловић.

Он је додао да је циљ ових активности стварање одрживог, виталног шумарства које ће ефикасније везивати угљеник, производити дрвну масу и доприносити очувању животне средине.

– У Војводини, где год посадите дрво, то је вишеструка добит. Поред екологије, то доприноси и бољим резултатима у пољопривреди, развоју пчеларства, ловства и туризма. Дрвеће је неопходно за опстанак пољопривреде, јер побољшава микроклиму, нагласио је Орловић.

Инжењер шумарства у ЈП „Кикинда“ Миодраг Радовановић нагласио је да је у току прикупљање информација о расположивим површинама на територији Кикинде које би могле бити обухваћене овим програмом.

– Ове радионице су финална етапа припремног пројекта, а њихов циљ је био да се локална удружења – еколошка, ловачка, пчеларска – информишу о могућностима учешћа у већем програму пошумљавања. У фебруару је потписан споразум између Владе Србије и УН, чиме је покренут пројекат „Forest Invest“. Он предвиђа обнову 50.000 хектара и подизање нових шума на 7.000 хектара широм Србије – рекао је Радовановић.

Он је додао да је циљ да што више локалних актера препозна могућност и интерес за учешће у пошумљавању. Осим што ће се подизати нове шуме, биће унапређене и постојеће. Пројекат, истакао је, предвиђа и економске и еколошке бенефите, како за државу, тако и за приватне власнике.

С. В. О.

basaid-posumljavanje-(5)

Након што је у Башаиду пре две године заснована Школска шума о којој рачуна воде ђаци ОШ „1. октобар“, ово место постало је богатије за још 200 садница. Садња је обављена на потесу Дударница, око стадиона, у центру села, око гробља, а партерно је уређен и кружни ток на улазу у Башаид из правца Зрењанина.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

-Поред тога што бирамо саднице које дају леп колорит, садимо стабла која су отпорна на временске прилике које нас сваке године изненађују са екстремно високим температурама и недостатком падавина. План садње припремамо у складу са климатским променама којима смо сведоци, те смо се определили за саднице црног бора, келеутерије,сребрне смрче, сибирски брест који ће чинити ветрозаштитни појас око гробља, као и дрвенасте саднице лишћара и четинара – истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

Пошумљавању је присуствовао и градоначелник Младен Богдан, као и председник Савета МЗ Башаид Бојан Микалачки.

-Дударница је место окупљања становника Башаида и њихово је омиљено излетиште. Прошле недеље, током посете селу, управо мештани су били ти који су изразили жељу да се овај простор пошуми. Ослушкујући њихове потребе, озелењено је, не само популарно излетиште, него и друге локације где је постојала потреба за новим садницама. Ни лоше и хладно време није нас омело у намери да што пре испунимо захтев који су нам упутили наши суграђани из Башаида.Како на територији нашег града има најмање шума у читавом региону, на нама је да то променимо и да на што бољи начин искористимо прилику да засадимо нове површине. Приоритет нам је здрава животна средина за све наше суграђане – прецизирао је градоначелник Богдан.

Јесења садња започета је у новембру у Руском Селу, и према плану, у свим месним заједницама засноване су нове површине под шумама.

-Водимо рачуна и о атарском зеленилу. У протеклом периоду оно је увећано за 10 хектара. Саднице, њих 3.500, смо заменили на седам хектара у ван грађевинском рејону, а заменили смо и садни материјал у ветрозаштитним појасевима.

На кружном току биће заступљене украсне и жалосне форме.

-Одлучили смо се за комбинацију лишћара, четинара и украсних, жбунастих врста. Циљ нам је безбедност учесника у саобраћају, као и лакше одржавање кружног тока који је и улаз на територију нашег града – навела је Мирослава Наранчић.

Кикинда је најнепошумљенија средина на територији Војводине и дуже од деценије локална самоуправа чини све да се то промени.

-Осим садње пуно пажње посвећујемо и одржавању површина под садницама. Није ретка појава да се саднице суше и разлог томе није несавесно одржавање с обзиром на то да смо у оквиру Јавног предузећа „Кикинда“ оформили службу која се бави заливањем. Ту је и градска служба која се бави одржавањем зеленила и први смо град у Србији који са ловачким удружењима има договор о одржавању садног материјала. Заједно са ловцима планирамо садне врсте које ће помоћи повећању броја дивљачи у ловним подручјима – додала је Мирослава Наранчић.

А.Ђ.

 

Lovci-sadnja-Kozarci

Ловачко удружење „Зец” из Руског Села планира, у току викенда пред нама, акцију пошумљавања уз подршку Месне заједнице и локалне самоуправе, која је обезбедила око две хиљаде садница багрема и сибирског бреста.

Прва садња планирана је на површини од око једног хектара, на потесу Циглана, на државној парцели према Новим Козарцима, некада јамама које су сада насуте и спремне за садњу, каже председник Ловачког удружења, Душан Томић.

– У наставку акције, пошумићемо додатна 63 ара према Банатској Тополи. Поред ловаца, учешће у овој еколошкој иницијативи узеће и припадници Добровољног ватрогасног друштва. За одржавање и бригу о засадима биће задужени наше удружење и Месна заједница – наводи Томић.

Претходна акција садње дрвећа у овом месту одржана је, такође, на простору на којем су некада биле јаме, према Новој Црњи. Пошумљавање храстом спроведено је током прошле и претпрошле године, а досадашњи резултати показују да се шума добро примила.

Велика акција пошумљавања планирана је и у Новим Козарцима. Чланови Ловачког удружења „Фазан” такође су, од Града добили саднице багрема и сибирског бреста. Око хиљаду младих стабала биће засађено на ободу села, у близини језера Стрелиште, на локацији мештанима познатој као “Перино језеро”.

– Већ смо били припремили акцију и позвали смо сва удружења и мештане да нам се придруже, али је земља била залеђена, па смо садњу морали да одложимо – рекао је председник Ловачког удружења, Марко Ћулибрк и додао да су спремни да обаве садњу и овог викенда, уколико буду погодни временски услови.

Прошле године је у Новим Козарцима организована слична акција садње на имању Лисовић, а очекује се да ће и овогодишња иницијатива допринети обнављању и очувању природног окружења и унапређењу еколошке свести у заједници.

С. В. О.

rselo-posumljavanje-(4)

Будући парк у Руском Селу постаје зелена оаза јер је  богатији за 200 младица лишћарских и четинарских садница. Површина од два хектара пошумљена је са жалосном брезом, црвенолисном шљива, платаном, украсним форзицијама, плавом смрчом, тујом, кедаром и другим врстама. У пошумљавању су учествовали и запослени и ученици ОШ „Глигорије Попов“.

-Сви ученици школе радо су се одазвали овој акцији. Једва чекамо да парк буде завршен и да имамо лепо место на којем ћемо се окупљати и квалитетно проводити време – истакао је Алекса Поповић, ученик осмог разреда школе „Глигорије Попов“.

И Марија Војиновић, ученица шестог разреда истог је става.

-Дрвеће су плућа сваког места и поносна сам на све нас што смо допринели да имамо здравију и лепшу животну околину – додала је Марија.

Душан Марјановић, председник Савета МЗ Руско Село захвалио је локалној самоуправи, компанији „Еssity“ и свима који су помогли да се парк пошуми.

-Пре пет година започели смо пројекат изградње парка у центру села. Простор је био закоровљен и запуштен и сада има потпуно други изглед. До сада је изграђена трим стаза, избетонирана су постоља за дечија игралишта и фитнес на отвореном, колски улаз и очекујем да ћемо наредних година завршити све грађевинске радове – рекао је Марјановић.

Акцији пошумљавања прикључили су се и Младен Богдан, градоначелник, Ђорђе Тешин, члан Градског већа и Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-Град је потписао уговор са аустријском компанијом „Еssity“ вредан два милиона динара. Поменута компанија организује акцију „Србија се воли дрвећем“ и која је први пут донирала саднице некој локалној самоуправи у Војводини. Руско Село добија зелену оазу за рекреацију и одмор и то управо на месту где је некада постојао парк, што најстарији мештани памте. Континуирано радимо на пошумљавању наше средине јер нам је циљ да променимо неславну статистику најнепошумљенијег града у нашој земљи – навео је градоначелник Богдан.

Кикинда је има свега 1,16 проценат под шумама, а пре десет година били смо испод једног процента.

-Различитост врста и колорита красиће парк током сва четири годишња доба. Важно нам jе што су се акцији прикључили и ђаци који на овом простору већ имају школску шуму засновану 2019. године. Управо ова садна сезона биће посвећена попуњавању постојећих школских шума и образовних установа – додала је Мирослава Наранчић.

У парку ће се налазити два дечија игралишта за различите узрасте, справе за фитнес на отвореном, трим стаза. Обогатиће га сеник, клупе и мобилијар за одмарање и уживање.


А.Ђ.

336520141_781343743323504_7062111861309002294_n

Данас се обележава Светски дан шума. Установљен је 1971. године, на иницијативу Европске пољопривредне конфедерације, како би се указало на значај дрвећа и истакле бројне користи шумске вегетације.

Да би се проценат пошумљености Кикинде који је свега један одсто повећао, спроводи се планска садња, организују бројне акције и пројекти. Данас је завршено пошумљавање парцеле површине једног хектара на потезу Дерић, у близини Симићевог салаша. Овде је посађено 1500 младица храста лужњака.

 

Наредних дана, преостају радови у Мокрину и Руском Селу чиме ће бити завршена садња у овој сезони током које је пошумљено 14 хектара и око 18.000 садница претежно храста лужњака и багрема. Корак напред биће предузет у циљу одржавања садница јер ће од 1. априла, у оквиру ЈП Кикинда, почети са радом Служба за одржавање шума и ветрозаштитних појасева, сазнајемо од Миодрага Радовановића, инжењера шумарства у овом јавном предузећу.

Oчекује се усвајање нове Основе газдовања шумама за период од 2023-2032 године која ће обухватити око 500 хектара површина уместо досадашњих 289 хектара. Нове парцеле дообијене су на коришћење преко Програма заштите, унапређења и коришћења државног пољопривредног земљишта.

 

error: Content is protected !!