помоћ

depresija-tuga

У Србији постоји више телефонских линија за психолошку и саветодавну помоћ које су намењене родитељима, мајкама, деци и особама које се суочавају са различитим животним проблемима. Ове SOS линије пружају подршку у тренуцима када је разговор са стручним лицем или обученим саветником потребан, а често су бесплатне и доступне без заказивања.

Једна од таквих је SOS линија за маме, коју је покренула невладина организација „Центар за маме“. Реч је о телефону за емоционалну подршку мајкама који је доступан сваког дана у одређеном термину. Линија је намењена женама које се суочавају са изазовима родитељства, осећајем усамљености, несигурности или притиском који често прати период након порођаја.

Према подацима које је раније објавио „Центар за маме“, постпорођајну тугу, познату као baby blues, у првим месецима после порођаја може да доживи и до 80 одсто породиља. Истраживања показују и да се значајан број мајки осећа усамљено или има осећај кривице и посрамљености због својих емоција.

Поред линије намењене мајкама, у Србији постоји више националних SOS бројева за различите облике подршке.

SOS линије у Србији:

  • Национална SOS линија за жене жртве насиља: 0800 222 003
  • SOS линија мреже „Жене против насиља“: 0800 300 339
  • SOS линија Аутономног женског центра: 0800 100 007
  • Национална дечја линија: 116111
  • Родитељски телефон: 0800 007 000
  • Национална линија за превенцију самоубиства: 011-7777-000
  • Центар за емоционалну подршку и превенцију самоубиства „СРЦЕ“: 0800 300 303

Стручњаци истичу да овакве линије могу бити први корак ка решавању проблема, јер омогућавају разговор са особом која ће саслушати и помоћи да се пронађу наредни кораци или упутити на друге институције и службе ако је потребна додатна помоћ.

Иако су ове услуге доступне на нивоу целе Србије, оне могу бити посебно значајне за родитеље у мањим срединама, где је приступ психолошкој подршци често ограничен.

За родитеље и мајке из Кикинде и Севернобанатског округа, ови телефони представљају могућност да у сваком тренутку добију савет или подршку – без обзира на то где живе.

Извор: BBC на српском

mijin-kikinda-4.jpg

У селу Иђош самохрана мајка Линда Мијин живи са седморо деце у једној неусловној соби старе куће, док је најмлађа ћерка већ три године у хранитељској породици. Тешки услови живота и нерешено стамбено питање препрека су да породица поново буде на окупу.

Како се наводи на сајту Хуманитарне организације Срби за Србе, Линда је са децом напустила насилну брачну заједницу након 14 година малтретирања. Од тада се сналазе како знају, боравећи у различитим кућама, а тренутно користе стару кућу у којој могу да живе само у једној просторији због оштећења зидова.

У собици без струје и воде, врата и прозори закрпљени су ћебадима и картонима, а породица спава у три кревета. Увече светло добијају уз помоћ акумулатора, док се купају у кориту.

Мајка осморо деце месечно прима нешто више од 300 евра државне помоћи, уз повремене наднице и сезонске послове. Алиментацију, иако постоји судска пресуда, не добија већ више од три године.

Највећа жеља деце није материјална – сви понављају да им највише недостаје сестра Љубица, која је као беба смештена у хранитељску породицу. Њен повратак условљен је обезбеђивањем адекватног дома.

Хуманитарна организација Срби за Србе покренула је акцију како би се решило стамбено питање породице Мијин и омогућио њихов поновни заједнички живот.

Tекст и фото: Срби за Србе

rusko-selo-1

Градска управа Кикинда саопштила је да ће наредне недеље, од понедељка 12. до петка 16. јануара, у периоду од 8 до 14.30 часова, у Месној заједници у Руском Селу бити обезбеђена техничка и правна подршка за подношење електронских пријава за упис права на непокретностима, преко платформе „Свој на своме“.

-Пријаве се подносе искључиво електронским путем. Грађани могу сами да поднесу пријаву, а уколико немају техничке услове, Градска управа им стоји на располагању за пружање техничке и правне помоћи – наведено је у саопштењу.

Подршка је доступна и у Кикинди, радним данима од 8 до 15 часова, у сали број 51 на првом спрату Градске управе (улаз из Улице браће Татића), као и на шалтеру број 7 у Услужном центру.

За подношење пријаве потребна је важећа лична карта, доказ о власништву (уговор о куповини, поклону, решење о оставини, додели и слично), као и подаци о објекту — намена, спратност и површина. Пријава се подноси за сваку непокретност посебно, а уколико постоје сувласници, сви морају поднети пријаву.

Из Градске управе подсећају да пријаву треба да поднесу и они који су се пријављивали по ранијим прописима, јер су ти поступци колективно обустављени у складу са новим законом.

legalizacija-(1)

Пријава нелегалних објеката на основу Закона о посебним условима евидентирања и уписа права својине на непокретностима почела је у понедељак ујутру када је активирана дигитална платформа намењена том поступку.

Помоћ у подношењу пријава у Градској управи доступна је у сали број 51, на првом спрату, (улаз из улице Браће Татића) и на шалтеру број 7 у Услужном центру- радним данима од 8 до 15 часова. Суграђани са којима смо разговарали хвале помоћ коју имају у овом послу.

-Уписујем све кућу, стан и помоћне објекте: летњу кухињу и гаражу. Помоћ коју имам у овом послу ми јако пуно значи. Не бих се снашао да морам све сам да радим. Захвалан сам што могу да дођем и да ми љубазно особље помогне у свему – казао је Љубомир Крнета.

И Боса Татомир похвалила је овакав начин рада.

-Треба да легализујем помоћни објекат у Кикинди. То што на располагању имам помоћ је одлична идеја. Девојке су љубазне и имају одговоре на све недоумице – додала је Боса Татомир.

Пријаве могу да се поднесу и у сеоским месним заједницама. Од 8. до 12. децембра у Месној заједници Нови Козарци организовано је пријављивање за мештане из Нових Козараца и Руског Села. Истим данима, и у Месној заједници у Мокрину. Од 15. до 19. децембра пријављивање је у месним заједницама у Банатском Великом Селу и Башаиду (за мештане Башаида и Банатске Тополе). Од 22. до 26. децембра пријаве ће се подносити у месним заједницама Наково и Иђош (за мештане из Иђоша и Сајана). Наведеним данима, термини за пријављивање су од 8 до 14:30 часова.

Пријава за евидентирање и упис права на непокретностима обавља се и на шалтерима пошта у улици Генерала Драпшина, Микронасељу, Услужном центру и Мокрину.

Процес пријављивања траје 60 дана, односно до 8. фебруара, након чега следи додатних 30 дана за приговоре.

 

 

 

ozakonjenje-(2)

Нови Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима – „Свој на своме“ усвојен је 24. октобра и он је одмах ступио на снагу чиме је престао да важи стари. Овим актом уређену су услови, поступак и начин озакоњења објеката односно њихових делова објекта изграђених без грађевинске дозволе и одобрења за изградњу, накнада за евидентирање, правне последице евидентирања и уписа права својине у евиденцију непокретности и правима на њима. Рокови у којима је могуће уписати објекат су кратки, те ће локална самоуправа предузети све мере да власници приватне својине могу да га заврше на време, навео је градоначелник Младен Богдан.

-Следи нам један од највећих послова који ће обухватити суграђане, власнике приватне својине и локалну самоуправу која има друштвену  и државну својину, да се формализују власничка права над објектима над којима то није урађено. Подношење захтева почеће 8. децембра и, осим у Градској кући, биће могућности и на другим локацијама у граду и селима да се заинтересовани обрате за помоћ. Овај поступак је  бесплатан и наш циљ је да омогућимо сву логистичку помоћ како би наши суграђани добили правовремене информације и без проблема завршили овај поступак. Наш приоритет су власници приватне својине којима ће бити омогућено да практично једним кликом поднесу захтев – рекао је градоначелник Богдан.

У току је израда зонинг плана територије града и он ће бити завршен до 8. децембра, од када почиње да тече рок за пријаве грађана, појаснила Мања Марковљев, координаторка  за пружање подршке грађанима. Зонинг план је платформа коју Агенција за просторно планирање доставила и у њу се, на основу планских докумената уносе зоне по којима се обрачунавају висине накнаде за грађевинско земљиште. Кикинда спада у градове и општине до 50.000 становника тако да ће такса за стамбене објекте до 400 квадрата бити до 100 евра.

-На јавној дигиталној платформи која је јавно доступна грађани сами подносе пријаву и за сваку недоумицу и питање или немогућност да сами то ураде моћи ће да се обрате запосленима у Градској управи. Рок за подношење пријава је 60 дана, а дат је и додатни рок од 30 дана за грађане који из оправданих разлога нису у могућности да то обаве у законски прописаном року. Саветујем све који имају било какву дилему да нам се до 8. децембра обрате лично на шалтеру број 7 Услужног центра, у канцеларији број 68 или путем телефона кол центра 410-226. До тада могу да обаве увид у стање своје непокретности, али и да припреме документацију како би што ефикасније завршили посао – прецизирала је Мања Марковљев.

Нови Закон није легализација него формализација власништва, те за упис објекта неће бити потребна израда техничке документације. Неопходни су важећа лична карта и, уколико онај који подноси пријаву није уписан као власник парцеле или земљишта, треба да достави правни след стицања којим ће доказати власништво.

-Како стари закон више не важи, сви поступци започети по овом акту биће обустављени, те ће бити потребно да сви они који нису завршили поступак озакоњења по старом Закону, поднесу пријаву у складу са новим законским актом – истакла је Марковљев.

На територији града, према попису из 2016. године, било је донето између 15.000 и 20.000 решења за рушење нелегалних објеката. Претпоставка је број  нелегалних објеката сада већи. Пошто се поднесе пријава Агенција за просторно планирање је заприма, укрсти податке са свих сателитских снимака са пријавом, након чега доноси потврду на основу које се доноси упис права својине на објекту који прослеђују и Републичком геодетском заводу да обави промену.

На сајту svojnasvome.gov.rs доступан је и регионални кол центар за сва питања, али и одговори на најчешћа питања.

A.Ђ.

anxiety-2902575-1280

Данашњи дан, 10. октобар обележава се као Светски дан менталног здравља. Овогодишња кампања организује се на иницијативу Светске федерације за ментално здравље, организације Уједињени за глобално здравље и Светске здравствене организације у партнерству са министарствима здравља и организацијама цивилног друштва широм света. Слоган је „Значај менталног здравља у ванредним ситуацијама”.

-Нарушавање менталног здравља огледа се код већине људи у појави психолошког стреса и злоупотреби психоактивних супстанци, а дугорочно гледано појавом депресије и посттрауматског стресног поремећаја. Светски дан менталног здравља подсећа да је ментално здравље саставни део нашег општег благостања. Он наглашава хитну потребу за пружањем правовремене стручне помоћи и психосоцијалне подршке људима током природних катастрофа, ратних сукоба и епидемија које се дешавају широм света – сазнајемо у кикиндском Заводу за јавно здравље.

Статистика је неумољива тако да једна од пет особа (22%) која је имала искуства са ратним сукобима у претходних 10 година има депресију, анксиозност, посттрауматски стресни поремећај, биполарни поремећај или шизофренију. Појава ванредне ситуације значајно омета пружање услуга менталног здравља и смањује доступност квалитетне здравствене неге. Особе са тежим менталним поремећајима, као и старије особе и особе женског пола, посебно су рањиве у ванредним ситуацијама и потребно је да им се обезбеде услуге менталног здравља.

-Међународне смернице препоручују различите активности у циљу обезбеђивања доступности услуга менталног здравља и психосоцијалне подршке током ванредних ситуација, а које се крећу у распону од самопомоћи у заједници и унапређења комуникације до психолошке прве помоћи и клиничког лечења. Заједничким деловањем кључних актера како на националном тако и на међународном нивоу, најугроженији могу добити потребну стручну помоћ и психосоцијалну подршку, што захтева правовремено планирање и имплементацију програма за реаговање у ванредним ситуацијама. Постоји пет елемената заснованих на доказима за које је показано да су повезани са бољим исходима у ситуацијама сталне претње: повећан осећај сигурности, смиреност, повезаност, самопоуздање и нада. Није неопходно имати све елементе заједно, али примена неких од њих може помоћи пацијентима да се носе са стресом – закључују у ЗЗЈЗ.

Истраживачи су дефинисали наду као очекивање да се ствари могу решити, оптимизам у вези са неким аспектом ситуације или везу са нечим већим од себе. Повезана је са побољшаним исходима у продуженим претећим ситуацијама. Помозите људима да буду пунији наде подсећајући их да задрже дугорочну перспективу, а да притом остану фокусирани на садашњост и позитивне акције које могу предузети у тренутку. Обраћање пажње на оно што инспирише или повећава захвалност такође је повезано са бољим исходима, као и одвајање времена за бављење активностима које подржавају личне вредности, веру или духовност.

e8aebe2c-5ea1-4efe-9506-76300222f1ce

Основци и предшколци окупили су се у великом броју у Храму Светих Козме и Дамјана, где су заједно са свештеницима, вероучитељима и родитељима, фарбали кокошија јаја. Међу више стотина деце била је и Хана Васић.

-Волим да фарбам јаја, а да буду лепа помаже ми мама. Драго ми је што сам овде са другарима са којима се лепо дружим. Јаја најпре треба да се скувају, а потом се на њих стави боја и на крају их украсиш. Фарбала сам их у црвену, браон, плаву и љубичасту боју – открила нам је Хана.

И Јован Ћошков одазвао се позову вероучитеља да део Великог петка проведе у Храму Светих Козме и Дамјана.

-Јаја сам офарбао у црвену и жуту боју. Користио сам темпере и сигуран сам да ће ова јаја бити најјача у недељу – каже Јован.

Присутнима се обратио старешина протојереј Храма Бобан Петровић који се захвалио представницима Црвеног крста и родитељима на помоћи.

-Наша жеља била је да укажемо на значај Великог петка који јесте тужан дан, али пошто знамо да је у недељу васкрсење Христово, оно нас радује и на овај дан. Јаје у хришћанству симболише нови живот и васкрсење и на нама је да укажемо на то. Показали смо да смо јединствени и сви су заједно са црквеном општином учествовали у организацији. Позивам све да дођу у недељу на Васкршњу литургију, а за сву децу која буду присуствовала припремили смо слатке пакете – напоменуо је јереј Бобан Петровић.

Припрему слатких пакета, али и пакета основних намирница за најугроженије помогла је Татјана Косић из Америке са својим пријатељима, црквене општине као и верници.

-На Велики петак донирали смо 25 пакета крајње угроженим породицама које ми знамо и на које су нам верници указали. Поред хране сакупили смо и нешто дечије одеће. Није нам важно које су вере те породице, да ли су верници или не, жеља нам је да им помогнемо – истакао је јереј Мирослав Бубало.

Укупна вредност пакета је око 110 хиљада динара.

А.Ђ.

 

biljana-klek

Хуманитарна фондација БУДИ ХУМАН – Александар Шапић прикупља новчана средства за Биљану Прибић (1988).

Биљани је специјалистичким прегледом установљена дијагноза хроничне бубрежне инсуфицијенције након чега је започет програм хемодијализе 3 пута недељно по 4 сата. Тренутно се дијализира преко АВФ која је креирана у јуну 2024. године. Започето је планирано испитивање у склопу припреме за донорску трансплантацију бубрега.

Једину наду у оздрављење Биљана има у трансплантацији бубрега на клиници у иностранству али с обзиром да овај вид лечења захтева значајна финансијска средства обраћа се свим људима добре воље да помогну својим донацијама како би трансплантација била обављена у најкраћем року.

Средства су потребна за трансплантацију бубрега, специјалистичке прегледе, лабораторијске анализе, као и за путне трошкове и трошкове смештаја у току лечења.

Биљана је мајка две девојчице, од 11 и 16 година, и живи у Клеку, надомак Зрењанина.  Управо су јој супруг и деца највећа подршка у борби против тешке болести.

Биљани можете помоћи уплатом на доле наведене рачуне као и слањем 1795 на 3030, цена поруке је 200 динара.

Konjicki-klub-(5)

Апелу за помоћ Јовани Милићев  одазвао се Кикиндски коњички клуб Банат-Кикинда и девојке из Школе јахања. Они ће суграђане чекати на Градском тргу у недељу 9. марта од 15 до 17 часова, са мезимцима Сунчицом и Цицом.

-Моћи ћете да с еопробате у јахању коња, или да с епровозате фијакерима по нашој Кикинди. Сва прикупљена средства се донирају за Јованино лечење- саопштили су и позвали суграђане да дођу на дружење и уживање у лепом дану.

Родитељи су до сад трошкове лечења сами финансирали и исцрпели све своје ресурсе, стога се обраћају свим добрим и хуманим људима да помогну.

Средства су потребна за рехабилитацију, медицинска и ортопедска помагала, специјалистичке прегледе, лекове, суплементе и потрошни медицински материјал.

IMG-35247816e8fc84fe02dbb578ab8ade94-V

Градоначелник Кикинде Никола Лукач посетио је породицу Јанован поводом уручења недостајућих средства потребних за наредну фазу Нађиног лечења, које је Град Кикинда обезбедио.

Први човек града Нађи и њеним родитељима пожелео је да лечење буде успешно и да наша суграђанка направи дуго очекивани први корак.

Наша екипа посетила је породицу Јанован, а причу коју смо забележили можете прочитати овде.

 

error: Content is protected !!