Poljoprivredna stručna služba

земља

У Пољопривредној стручној служби Кикинда представљени су резултати управо завршеног пројекта који је имао за циљ унапређење пољопривредне производње кроз контролу плодности земљишта и праћење спровођења препорука и савета стручњака.

Како је објаснио директор ПСС Кикинда, Младен Ђуран, овај пројекат је реализован у периоду од априла прошле до јула ове године, а средства у износу од девет милиона динара обезбеђена су путем конкурса Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

– Циљ нам је био да, кроз агрохемијску анализу земљишта и давање стручних препорука, допринесемо унапређењу биљне пољопривредне производње – навео је Ђуран. – Испитали смо преко 3.100 узорака земљишта и услужили око 950 газдинстава. Саветодавна служба је на основу резултата анализа дала конкретне препоруке за формулације ђубрива и потребне количине. Након тога смо, у директном контакту са пољопривредницима, пратили у којој мери су препоруке спроведене и какво је њихово мишљење о пројекту.

Према Ђурановим речима, анализа земљишта постаје све важнија компонента у бодовању на конкурсима, али и у очувању земљишта као дугорочног ресурса.

– Неправилно ђубрење не само да представља непотребан трошак, већ може озбиљно угрозити квалитет земљишта и довести до загађења животне средине. Када примените ђубриво које земљишту није потребно – не добијате боље приносе, већ правите штету, уништавате земљиште – упозорио је Ђуран.

Иако је, како каже, велики број произвођача спреман да у потпуности или делимично примени дате препоруке, постоји и одређен број оних који то не могу учинити у потпуности, због високих трошкова специфичних формулација ђубрива.

– Са тим произвођачима радимо на проналажењу компромисних решења, јер нам је циљ да земљиште доведемо у пожељно стање плодности. Не смемо само узимати од земљишта, морамо му и враћати – поручио је Ђуран и додао да је, први пут, после много година, пројектом и унапређен рад лабораторије и саме Службе.

Позитивно искуство имао је и Дамир Радуловић, пољопривредник из Нових Козараца.

– Анализа земљишта је веома битна на нашем газдинству. Људи су раније ђубрили напамет. На нашем терену већ деценијама има вишка калијума, али многи и даље користе класично ђубриво „три петнаестице“ (НПК 15:15:15), које садржи и 15 килограма калијума на сто килограма ђубрива. То је потпуно непотребно – рекао је Радуловић.

Он је додао да са братом обрађује око 200 хектара земље. Тренутно гаје пшеницу, сунцокрет и кукуруз, док су с производњом шећерне репе престали прошле године због неисплативости. Сада, каже, више уводе озиме културе, попут уљане репице.

У оквиру пројекта спроведена је и анкета међу насумично одабраним корисницима, која је показала висок ниво задовољства радом Службе: преко 87 одсто испитаника дало је највишу оцену сарадњи са ПСС. Такође, 44 одсто корисника потврдило је да је у могућности да примени добијене препоруке у потпуности, око 48 одсто се изјаснило да то не може због финансијских ограничења, док ће 8,5 одсто њих делимично применити предложене агротехничке мере. Предложено је, такође, да се сличне активности понове и да се омогући аплицирање са већим бројем узорака по једном газдинству.

С. В. О.

резидба

Ово доба године право је време за резидбу воћа. Да се овај посао квалитетно уради омогућују и тренутни временски услови. Резидба је регулатор родности и врло је важна, истиче Јелена Кљајић, саветодавац ПСС.

-Ово је идеалан период за резидбу воћа. Прве на ред долазе јабучасте врсте, док за коштичаве врсте треба још мало сачекати јер су оне осетљивије на измрзавање и ниске температуре. Мој савет воћарима је да искористе ове топле дане и да почну са резидбом која је једна од најважнијих агротехничких мера јер она посредно регулише принос – напомиње Јелена Кљајић.

Резидба и бујност стабла међусобно утичу једно на друго, али за састављање доброг плана резидбе од велике су важности и остали аспекти технологије гајења. Резидба родних стабала се углавном обавља у периоду мировања.

-Саветујем воћаре да пре резидбе прво прегледају своје засаде, обиђу их утврде родни потенцијал пупољака и тек на основе тога одреде адекватну резидбу.Гране би требало глатко орезати након оштећења. Након тога, на биљци остају отворене ране које су идеалне за продор разних болести. Појава штеточина и корисних организама такође треба да се прати – напомиње наша саговорница.

Након одрађене резидбе треба одрадити дезинфекцију пресека бакарним препаратима. Ако има појаве неких штетних инсеката, треба сачекати још једно десетак дана да отопли и да  се покрену штетни патогени и  онда одрадити заштиту  са минаралним уљима.У Кикинди је око 200 хектара под воћњацима. Највише је под лешником потом следе кајсије и шљиве, јабуке. Воћари у нашем граду најмање узгајају крушаке и вишање.

error: Content is protected !!