полагање венаца

полагање венаца краљу петру

Полагањем венаца на споменик Краљу Петру Првом, у организацији градског одбора Удружења „Краљевина Србија“ одата је почаст великану наше историје, једном од најомиљенијих српских владара и војсковођа. Поред представника поменутог удружења, венце су положили Младен Богдан, председник градске скупштине и Драгиша Михајловић, начелник Градске управе.

– Краљ Петар је био велики борац, омиљени државник кога су у народу звали „чика Пера“ и први владар новоосноване државе. Недавно смо обележили годишњицу присаједињења Баната, Бачке и Барање матици Србији, и ослобођење Кикинде 1918.године. Кикинда већ има улицу Краља Петра, а од прошле године и споменик у чијем подизању је учествовао град- истакао је Богдан.

Заслуге Краља Петра Првог су немерљиве, посебно за присаједињење Војводине Србији, указују у Удружењу „Краљевина Србија“.

– Прошле године, на стогодишњицу смрти Краља Петра Првог подигли смо спомен бисту захваљујући великој помоћи градоначелника Николе Лукача који је препознао значај и потребу да Кикинда добије овај споменик- указао је Милош Павковић, председник овог удружења које ради под покровитељством престолонаследника Александра Карађорђевића.

Милан Рељић из Градског одбора „Краљевине Србије“ указао је на значај очувања историје и традиције у Кикинди.

Краљ Петар Први остао је упамћен и као краљ Петар Ослободилац. У народу је био веома цењен  као храбар, поштен и правдољубив владар који је, упркос веома нарушеном здрављу, Албанску голготу прошао заједно са својом војском.

 

 

ЦДА_0978-w1024

Полагањем венаца на споменик 13. Војвођанској ударној бригади, обележено је 78 година од њеног формирања. Бригада је имала пет батаљона са по два вода и три одељења, а формирана је од добровољаца са подручја средњег и северног Баната. У борбама је погинуло више од 20 припадника.

-Бригада је обављала веома битне задатке као што су очување границе, виталних објеката, пруга, установа, али је учествовала и у борбама против страних агената и диверзантских група. Иако су се Немци повлачили пред војском Црвене армије, с времена на време би убацивала групе које су биле намењене да пољуљају морал и задају последње очајничке поразе. Велику улогу припадници бригаде имали су у КНОЈ-у, који је служио у чишћењу терена – испричао је Саво Орељ, председник Градског одбора СУБНОР-а чији је отац Стеван био припадник ове борбене јединице.

Венце су положили представници СУБНОР-а и других борачких организација и у име Града Кикинде Младен Богдан, председник градске скупштине и Драгиша Михајловић, начелник Градске управе.

Најмлађи борац је имао 15 година

13. Војвођанска ударна бригада је формирана 14. октобра 1944. године у Кикинди. У почетку је имала око 2.000 бораца, али је тај број временом нарастао на 5.000. Командант бригаде био је Марко Танурџић Шиптар, борац из Срема који је после Босне прекомандован у Банат.

Најмлађи у бригади био је петнаестогодишњи Мијо Варошанец, рођен у хрватском Међумурју. Из логора су га ослободили припадници Црвене армије и довели у Војводину. Мијо је желео што пре да се прикључи партизанима. У бригади је био курир. Бригада је имала је задатак да буде друга линија одбране и чува позадину фронта у завршној операцији за ослобођење земље.

 

error: Content is protected !!