полагање венаца Архиве | Кикиндски портал

Сећање на кикиндске интернирце: Страдања у Норвешкој изнедрила пријатељство

Aleksandra Djuran May 6, 2026

У знак сећања на Кикинђане који су послати у концентрационе логоре 1942. године представници локалне самоуправе, борачких удружења и Друштва српско-норвешког пријатељства положили су венце на споменик интернирцима. Немачки фашисти, на Ђурђевдан, интернирали су 46-оро суграђана у логоре у Норвешку.

– Наши суграђани су са 4.500 Југословена, смештени у 36 логора смрти, а највише Кикинђана заробљено је у логору Бејсфорд, на десетак километара од града Нарвика. Имена исписана на плочама споменика доказ су њихове храбрости, спремности на жртву у борби за слободу и њихове бесмртности – рекао је Тибор Фиреди, секретар кикиндског Друштва српско-норвешког пријатељства. – Старији и болесни стрељани су већ 16. и 17. јула, а многи су пресељени у друге логоре где су били на принудном раду, мучени и изгладњивани.

Вратило се свега седморо Кикинђана: Ника Бањин, Славко Вукић, Чеда Ђомпарин, Стеван Михаилов, Стеван Сивчев, Јоца Станић и Жарко Стојков. Они су истицали велике страхоте које су доживели у логору. Исто тако сведочили су о помоћи и пријатељству локалног становништва у Нарвику. У знак сарадње два народа прва Декларација о пријатељству између Нарвика и Кикинде потписана 6. октобра 1966, а обновљена је пет деценија касније.

– Важно је да негујемо културу сећања и слободарску традицију у бурним временима и превирањима током своје историје. Не заборављамо грађане који су жртвовали своје животе – навела је заменица градоначелника Биљана Кикић.

Подсетимо и да је интернирани Славко Вукић, о страдањима и годинама проведеним у логору, написао књигу „Сећања из Норвешке“. На формирање Југословенско – норвешког друштва највише утицаја су имали интернирци. Споменик страдалима, дело академског вајара мр Слободана Којића, подигнут је 1975. године.

А.Ђ.

Годишњица битке на Иљеву: Између Меленаца и Башаида страдало је 198 Срба

Aleksandra Djuran April 24, 2026

Код споменика Бели крст у Башаиду обележена је годишњица битке на Иљеву која се водила 1849. године на простору између Меленаца и Башаида у којој је страдало 198 Срба. Саво Орељ, испред кикиндског СУБНОР-а поздравио је присутне и навео да се ове године обележава 177 година од поменуте битке.

-Године 1848. и 1949. биле су време великих превирања у оквиру тадашње Хабсбуршке монархије. Срби су се нашли између мађарског револуционарног покрета за независност и тежње за сопственом аутономијом и очувањем националног идентитета. Српски народ у Банату тражио је политичка права, равноправност и територијалну аутономију што је довело до оружаног сукоба. Иљевска битка одиграла се у тешким условима, а српске снаге чинили су граничари добровољци. Они су пружили значајан отпор мађарским трупама иако бројчано слабији и тако постали симбол храбрости – подсетио је Орељ.

Овом приликом служен је парастос погинулим Див јунацима, а венце су положили представници локалне самоуправе и месне заједнице. Догађају су присуствовали заменица градоначелника Биљана Кикић и члан Градског већа Бојан Микалачки, као и представници борачких и удружења „Чувари баштине“.

-Див јунаци, браниоци српске Војводине, одупрли су се знатно јачем непријатељу и дали своје животе за српску част. На нама је да ми, али и генерације које долазе чувамо културу сећања, национални идентитет и слободарски дух – додала је Кикић.

Организован је и пригодан програм у ком су учествовали ђаци ОШ „1. октобар“.

А.Ђ

Годишњица НАТО агресије: Кикинда памти своје хероје

Aleksandra Djuran March 24, 2026

Ваздушни напади НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије почели су 24. марта 1999. До 10. јуна, до када је трајала НАТО агресија, према подацима Министарства одбране Србије, убијен је 1.031 припадник војске и полиције, а рањена су 5.173 војника и полицајца. И ове године код споменика погинулим и несталим борцима Кикинде од 1991 – 1999. године, „Туга“, положени су венаца у знак сећања на све који су изгубили животе.

Слађана Бунић из Кањиже први пут је, на овај датум, дошла да се поклони сенима свога оца Јеленка Бунића.

-Мој отац, који је био полицајац, погинуо је 16. априла 1999. године у Ђаковици на Косову. Имао је свега 21 годину. Тада сам имала 14 месеци. Воли приче о оцу и то што сви кажу да сам на њега, што је за мене највећи комплимент. Сви га памте као доброг човека, спремног да помогне – казала је Слађана Бунић.

На спомен плочи је 37 имена, а међу првима, који су тог 24. марта изгубили живот, је и суграђанин Миодраг Гладишев, старији водник прве класе, који се налазио у Куршумлији.

Морамо живети даље, али не треба опростити, казао је градоначелник Младен Богдан, обраћајући се присутнима:

– Са дужним поштовањем, одајемо почаст и сећамо се и војника и полицајца, али и свих невиних жртава ратова деведесетих. Тих дана живело се у страху и неизвесности, али тињала је и нада да ћемо победити, да ће све престати и да ћемо поново живети у миру. Сваки изгубљени живот није само број, него је име породица и прича. Чувамо сећање на све наше суграђане и никада нећемо заборавити. Снага заједништва и данас је наша највећа вредност.

Венце су положили представници локалне самоуправе, гарнизона из Куршумлије и Бачке Тополе, породице погинулих, борачке организације. У програму су учествовали Милан Вашалић који је свирао на гајдама и ученици ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина.

А.Ђ.

.

Дан ослобођења у Првом светском рату: Кикинда има срце јунака

Aleksandra Djuran November 20, 2025

Поводом Дана ослобођења Кикинде у Првом светском рату, 20. новембра, положени су венци на спомен костурницу на Железничком гробљу, на спомен плочу бригадиру Ристићу и на споменик краљу Петру I Карађорђевићу. Дужну пошту прецима одали су представници Града Кикинде, Војске Србије, и борачких организација.

Већ током вечери 18. новембра претходнице српске војске почеле су да улазе у наш град. На челу коњичке извиднице ушао је капетан Милан Гудовић, а коначно 20. новембра 1918. у 11 сати у Кикинду, као ослободиоци, ушли су припадници чувеног српског пешадијског Гвозденог пука на челу са бригадиром Драгутином Ристићем и потпуковником Михајлом Ковачевићем. На спомен плочу чувеном бригадиру венац су положили градоначелник Младен Богдан и председник Скупштине града Душан Попесков. Градоначелник је рекао да је овај датум важан и због чињенице да је први пут српска војска крочила у Кикинду.

-Пре 107 година су испуњени снови српског народа са овог простора да дочекају српску војску и српску заставу, да доживе ослободиоце. Од самог оснивања Кикинде постојала је тежња Срба да се припоје матици, а водећи рачуна о сународницима других националности. Ослобођењем је и остварена је тежња српског народа у Банату и читавој Војводини да се уједини са Србијом, што је и изгласано 25. новембра на присаједињењу на којем су били и наши преци – истакао је градоначелник Богдан.

Важно је чувати културу сећања на све оне који су се борили, али и дали животе за слободу, рекао је први човек града и додао:

-Сви треба да будемо заједно када се обележавају важни датуми, без обзира на политичке разлике и мишљења. Неопходно је да млађе генерације сазнају више о учешћу Кикинђана и добровољаца у Првом светском рату

У спомен костурници сахрањено је 184 војника из Србије, Русије и Румуније. Од тог броја 64 је из ондашње Краљевине Србије, 61 је руски, а 21 румунски војник. Међу палим борцима је и 24 Кикинђана.

А.Ђ.

Дан ослобођења Кикинде у Другом светском рату: Симбол слободе и страдања српског и руског народа

Aleksandra Djuran October 6, 2025

Полагањем венаца на споменик Жртвама фашизма у центру града обележена је 81 година од ослобођења Кикинде у Другом светском рату. Почаст погинулим борцима одали су представници локалне самоуправе на челу са градоначелником Младеном Богданом, амбасаде Руске Федерације , СУБНОР-а, Војске Србије и Министарства одбране, борачких удружења, потомци погинулих, друштвених и политичких партија.

Обраћајући се окупљенима градоначелник Богдан захвалио је свима који су дошли и показали колико је 6. октобра важан датум који је уткан у сваког Кикинђанина

– Наши преци положили су своје животе како би победили фашизам и од тада је Кикинда слободарски, родољубиви и патриотски град и одувек је била на правој страни историји.Овај датум показује нам у ком правцу треба да тежимо, правцу слободе, борбе и јединства, а то нам је и најпотребније у овим изазовним временима. Кикинда је град јунака, бораца, страдалника и хероја, јер када је отаџбина у питању Србин брани своју земљу. Тада нема подела и због тога је важно да ниједан датум не обележавамо једнострано. Србин своју државу не да никоме, рекао је председник Александар Вучић, јер једну отаџбину имамо и морамо да је бранимо. Јака, економски стабилна, војно неутрална, али војно јака земља Србија мора и може да буде јединствена – истакао је градоначелник Богдан.

Кикинда је ослобођена 6. октобра 1944. године када су трупе Совјетске црвене армије заједно са Великокикиндским партизанским одредом и народом након тросатне борбе са немачком артиљеријом на улазу у град извојевале победу.Скупу је присуствовао и Јово Барошевчић , председник СУБНОР-а Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије.

– Српски и други народи на почетку рата донели су тешке одлуке, рекли су не фашизму и узели су пушке и руке и борили се за слободу. После четири године страдања, победили смо и јер смо били на правој страни историје. Фашизам и нацизам су највеће зло 20. века који су донели страдања и разарања – навео је Барошевић.

Саво Орељ, председник ГрО СУБНОР-а подсетио је да је у Кикинду, тог 6. октобра 1944. године у раним јутарњим часовима, из правца Руског Села, ушло 35 тенкова. Отпор Немаца био је слаб и након краткотрајне борбе град је ослобођен.

-Наша је дужност да негујемо културу сећања. У Другом светском рату више од 700 наших суграђана изгубило је свој живот – рекао је Орељ.

Олга Литвина, председница сверуске организације ,,Бојево братство“ у Србији и Републици Српској такође се обратила присутнима:

-У борбама за ослобођење Кикинде погинуло је четири припадника Црвене армије, међутим то нису били једини губици руског народа у рату у ком је живот изгубило више милиона војника, цивила, деце и жене. Никада наши народи нису нападали, него су само бранили своје.

Председник Скупштине града Душан Попесков навео је да је друштвена одговорност свих нас да се обележавају овакви датуми, чиме се уче млађе генерације да је борба за слободу најважнија.

А.Ђ.

Свечаним програмом у Сајану обележен 20. август Дан и слава села

Aleksandra Djuran August 20, 2025

Сајан је прославио Дан и славу села, Светог Стефана. У Римокатоличкој цркви одржана је свечана миса и освећен је хлеб, након чега су положени венци на бисту, а потом је у позоришној сали Дома културе приређен свечани програм, у којем су учествовали чланови КУД-а „Ади Ендре“ и гости из околних места.

-Дан Светог Стефана је за мађарску заједницу велики национални празник – истакао је председник Савета МЗ Сајан Золтан Тот. – Свети Стефан био је краљ који је извукао Мађаре из паганства и попримио хришћанство те је тако успео да сачува мађарски народ у Европи. Сматра се да је он положио темељ за основање модерне мађарске државе.

Римокатоличка црква у Сајану посећена је овом свецу тако да је организована Света миса коју је предводио свештеник из Чоке Тибор Конц, а ту су били и свештеници из Новог Кнежевца.

-Овај дан, 20. август је и празник новог хлеба. У оквиру мисе благословљен је хлеб који је направљен од овогодишњег рода пшенице и сви верници који су присуствовали добили су део хлеба од овогодишњег рода.

После мисе венце су на споменик Светог Стефана, који је 2020. године подигнут у башти парохије сајанске цркве, положили Золтан Тот, Рамона Тот, чланица Извршног одбора Националног савета мађарске националне мањине и Мелита Гомбар, чланица Градског већа. Свечаности су присуствовали и високи републички и покрајински функционери.

-Овај дан има велики значај за живот мештана Сајана, јер је посвећен заштитнику овог места. Свети Стефан је симбола одлучности, истрајности и снаге вере – вредности које житељи овог места негују и преносе с генерације на генерацију – навела је Мелита Гомбар.

У оквиру програма обележавања у Дому културе организован је пригодан културни програм који су извели чланови КУД-а „Ади Ендре“ из Сајана са гостима из Телечке, Остојићева, Нове Црње. Учествовале су фолклорне групе, рецитатори, солисти који су певали, али и свирали на традиционалним инструментима. У обележавање важног датума учествовала су и сва удружења у Сајану.

-Већ сада се припремамо за наредну годину када свечано планирамо да обележимо 220 година од поновног настањивања Сајана. Наиме, 1806. година значајна је за наше место јер је оно поново насељено те године – напоменуо је Тот.

Током послеподнева организован је и забавни програм за децу. Дан и слава села обележавао се више дана тако су у петак и суботу биле приређене диско вечери док је у недељу организован вашар у центру села и концерт оркестра „Курунци“ из Кикинде.

Према званичном попису у Сајану има 890 становника, међутим реално их је око 800. Највише млади, у претходним годинама одселили су се у иностранство, али су задржали пребивалиште у родном селу.

А.Ђ.

Код спомен костурнице палим борцима обележен „Дан сећања и туге“

Aleksandra Djuran June 23, 2025

Комеморативним скупом код спомен костурнице палим борцима на Старом мокринском гробљу обележен „Дан сећања и туге“ поводом годишњице напада нацистичке Немачке на Совјетски Савез 1941. године.

Венце су овом приликом положили представници града и СУБНОР-а, а догађају је присуствовали представници Амбасаде Русије у нашој земљи. Без објаве рата, 22. јуна пре 84 године, Немачка је напала Совјетски Савез.

-У завршним операцијама ослобађања Југославије, на месту где се налази спомен костурница палим борцима, страдало је и 18 црвеноармејаца. Са погинулим борцима кикиндских одреда, сахрањени су у заједничку гробницу, да би 1962. године њихови остаци пренети у заједничку гробницу у Зрењанин – навео је ово приликом Саво Орељ, председник кикиндског СУБНОР-а.

Олга Литвина, која је присуствовала комеморацији, подсетила је да су се војници из Русије борили у читавој Европи против фашиста.

-Херојство је вечно и то су нам доказали наше деде и прадеде који су дали своје животе да ми, њихови преци, живимо у слободи – закључила је Олга Литвина.

Процена је да је више од 25 милиона грађана Совјетског савеза изгубило живот Другом светском рату.

А.Ђ.

Комеморативним скупом одата почаст Мокринчанима погинулим у ратовима деведесетих

Aleksandra Djuran May 29, 2025

На Варошком тргу у Мокрину положени су венци на спомен обележју погинулим Мокринчанима у ратовима деведесетих. Драган Перишић (1966) и Љубомир Рељин (1971) погинули су 1991. године, док је Милан Кебић (1970) живот изгубио 1993. године.

Љубица Перишић, мајка Драгана Перишића, присуствовала је комеморативном скупу.

-Мој син имао је само 25 година када је погинуо у Банији. После одслуженог војног рока одлучио је да оде на ратиште као добровољац. Преминуо је на мој рођендан, 17. новембра. Била је недеља и тај дан никада нећу заборавити – испричала нам је Љубица Перишић.

Поред породица погинулих, након парастоса, венце су положили представници локалне самоуправе, Војске Србије, борачких организација и Месне заједнице Мокрин.

-Месни одбор удружења „Српски ратни ветерани“, на дан своје славе, Спасовдан, одао је почаст тројици мештана који су дали животе за своју земљу – истакао је Бранко Попов, председник МО – Споменик је подигнут пре три године у знак сећања на наше храбре момке.

У име града почаст су одали Жељко Раду, члан Градског већа и Петар Жигић, в.д. начелника Градске управе.

-Важно је да одржимо културу сећања и да одамо дужну пошту нашим херојима – навео је Жељко Раду. – Споменик подигнут у њихову част сведочи о њиховој одважности и љубави према држави. Важно је да децу учимо о онима који су нас задужили.

У пригодном програму учествовали су ученици Основне школе „Васа Стајић“.

А.Ђ.

Обележен 9. мај, Дан победе над фашизмом

Aleksandra Djuran May 9, 2025

Полагањем венаца и шетњом Бесмртног пука у Кикинди је обележен 9. мај, Дан победе над фашизмом. Централно обележавање осамдесетогодишњице одржано је на споменику жртвама фашизма, а сенима предака поклонили су се представници града на челу са градоначелником Младеном Богданом, представници Владе Србије, амбасаде Русије, гостију из братског града Нарвика, министарстава одбране, војске Србије и унутрашњих послова, борачких организација.

Обраћајући се присутнима градоначелник Богдан истакао је да је 9. мај донео победу против највећег зла у историји човечанства.

-Други светски рат памтимо по истребљењу, највећем броју умрлих и погинулих. Срби су, уз Јевреје и Русе, поднели највећу људску жртву у овом рату јер смо се борили за оно што је наше. У свим ратовима увек борили смо се само за своју слободу, народ и своју земљу. И данас, када доживљавамо подмукле нападе, и споља и изнутра, треба да се сетимо да су наши преци увек били јединствени када су требали да бране земљу. Зато нам је преко потребно јединство да будемо на страни истине, победе и српског народа – навео је градоначелник Богдан.

Генерал Милорад Ступар, саветник председника за одбрану додао је да Кикинда има право да слави Дан победе јер су њени становници учествовали у борби против нацизма.

-И овог 9. маја треба да се подсетимо храбрих предака. Нацисти су у Другом светском рату убили 51 милион људи. Према страдању, у односу на укупном број становника, највише жртве поднели су Пољаци којих је страдало 18 одсто, Руси 14, а Срба је страдало 10,6 процената. То нам даје за право да славимо Дан победе и да негујемо културу сећања и за генерације које долазе – рекао је генерал Ступар.

Шетња Бесмртног пука кренула је од Градске куће и окупила је велики број суграђана. Многи су носили фотографије својих предака погинулих у ратовима. Међу њима је била и Цица Љиљак, ћерка Здравка Љиљка, одликованог борца у Другог светског рата и почасног грађанина Кикинде.

-Четврта је година како није са нама и ово је још један повод да га се сетимо. Није попуштао обележавање важних датума и увек нам је причао о томе како је било у рату, како се не би заборавило страдање – сазнајемо од Цице Љиљак.
Венци су положени и на споменик „Туга“, као и на спомен плочу бригадиру Драгутину Ристићу у холу Градске куће.

У ноћи између 8. и 9. маја 1945. године Немачка је потписала безусловну капитулацију. Тиме је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа и њихових савезника још неколико дана пружали отпор. У Југославији је то потрајало до 15. маја.

А.Ђ.

Сећање на Кикинђане интерниране у логоре смрти

Aleksandra Djuran May 6, 2025

У знак сећања на Кикинђане који су послати у концентрационе логоре 1942. године представници локалне самоуправе, борачких удружења и Друштва српско-норвешког пријатељства положили су венце на споменик интернирцима. Немачки фашисти, на Ђурђевдан, интернирали су 46-оро суграђана у логоре у Норвешку.

– Наши суграђани су са 4.500 Југословена, смештени у 36 логора смрти, а највише Кикинђана заробљено је у логору Бејсфорд, на десетак километара од града Нарвика. Имена исписана на плочама споменика доказ су њихове храбрости, спремности на жртву у борби за слободу и њихове бесмртности – рекао је Тибор Фиреди, секретар кикиндског Друштва српско-норвешког пријатељства. – Старији и болесни стрељани су већ 16. и 17. јула, а многи су пресељени у друге логоре где су били на принудном раду, мучени и изгладњивани. Град је у њихову славу подигао споменик који подсећа на њихову храброст и страдања.

Вратило се свега седморо Кикинђана: Ника Бањин, Славко Вукић, Чеда Ђомпарин, Стеван Михаилов, Стеван Сивчев, Јоца Станић и Жарко Стојков. Они су истицали велике страхоте које су доживели у логору. Исто тако сведочили су о помоћи и пријатељству локалног становништва у Нарвику. У знак сарадње два народа прва Декларација о пријатељству између Нарвика и Кикинде потписана 6. октобра 1966, а обновљена је пет деценија касније.

– Важно је да негујемо културу сећања на све оне који су дали своје животе како би ми живели у слободи. Тешка и зла времена изнедрила су и нешто добро, пријатељство између Кикинде и Нарвика које траје – навео је Жељко Раду, члан Градског већа.

На формирање Југословенско – норвешког друштва највише утицаја су имали интернирци. Споменик страдалима, дело академског вајара мр Слободана Којића, подигнут је 1975. године.

А.Ђ.