pokrajinska vlada

vanja-dir-bolnice

Одлуком Покрајинске владе, на седници одржаној 3. јуна, за вршиоца дужности директора Опште болнице Кикинда именован је дипломирани економиста Вања Радојков, који је до сада био запослен у Градској управи.

На челу Болнице Радојков је наследио др Весну Томин, специјалисту педијатрије, која је функцију в.д. директора обављала од јуна 2021. године.Током њеног мандата успешно је настављена капитална инвестиција-реконструкција Болнице, уведене су нове процедуре и технике лечења, набављена савремена медицинска опрема, а много тога је урађено и у области унутрашње организације рада служби и вођења медицинске документације, са циљем унапређења квалитета стручног рада и безбедности пацијената.Резултате свог рада др Томин је представила на Колегијуму начелника и главних сестара одржаном 9. јуна у болничкој библиотеци.

На истој седници Покрајинске владе, за в.д. заменика директора Болнице именован је др Вукосав Тркуља, специјалиста радиологије.

talenti-pokrajina-(3)

На свечаности у оквиру програма Таленти 2025“, председница Покрајинске владе Маја Гојковић уручила је награде најуспешнијим ученицима и менторима из Војводине.

Међу 79 награђених су Андреј Поповић, студент прве године примењене математике на ПМФ у Београду и ђак генерације Гимназије „Душан Васиљев“ који је освојио прво место на републичком такмичењу из математике, а чији је ментор професорка др Милеса Срећковић, као и Лена Давидовић и Ана Војводић, средњошколке које су такође биле најбоље у држави из математике. Њима двема, као и Мини Радивојши и Тамари Ђорђевић, које су освојиле прва места из  физике у републици, ментор је наставница Марија Поповић.

Међу талентованим ученицима су и Богдан Завишин и Светлана Ћулафић са менторком, наставницом историје Драганом Француски који су били први из историје, док је прво место из географије на републичком такмичењу и покрајинску награду добио и Алекса Томић чији је ментор наставник географије Мирослав Грујић.

-Ученици из Кикинде, без лажне скромности, у прошлој школској години доминирали су на републичким такмичењима, што показују и остварени врхунски резултати – казала је наставница Марија Поповић. – На додели награда  били смо примећени и у односу на број школа на територији града у самом смо врху у Покрајини. Успех је постигнут је марљивим радом и трудом. Имамо талентоване ученике и одличне менторе.

Гојковић је истакла да су награђени ученици својим знањем, трудом и истрајношћу постали понос својих школа, породица и читаве Војводине, нагласивши да таленат не може да се развија без подршке окружења.

Програм „Таленти 2025“ реализује се преко Покрајинског секретаријата за спорт и омладину, а догађају је присуствовао и покрајински секретар за спорт и омладину Дане Баста.

tomin-i-miladinov

На седници Покрајинске владе којом је председавала председница Маја Гојковић одлучено је да Општа болница добије ендоскопски стуб са гастроскопом и колоноскопом, чија је вредност 14 милиона динара. Кикиндска здравствена установа  тренутно поседује ендоскопски стуб стар око 20 година и набавка новог апарата неопходна је ради повећања квалитета услуга које се пружају пацијентима, прецизнијих и поузданијих резултата рада, као и веће сигурности лекара и особља.

-Видео ендоскоп са гастроскопом и колоноскопом који ће нам стићи је медицински апарат најновије генерације и веома је значајан за нас и пацијенте. Уз њега ћемо имати нове могућности у раду које нисмо могли да примењујемо на старом апарату. Уједно омогућиће бржу и прецизнију дијагностику болести желуца и дебелог црева – истакао је др Бојан Миладинов, начелник Одељења хирургије. – Постојећи апарат је стар, често се квари и од почетка године два месеца смо били без њега.

Доста пацијената долази на колоноскопски преглед којим се испитује дебело црево, како би се утврдили евентуални проблеми попут чирева, полипа или рака. Годишње има више од 400 ендоскопских прегледа.

-Апарат на ком још увек радимо, док не стигне нови, дуго је у нашој установи и у протеклом периоду све више се квари – надовезала се др Весна Томин, в.д. директорица Опште болнице.-  Свака поправка је изузетно скупа, те смо одлучили да конкуришемо за куповину новог. Како тренутно немамо гастроентеролога Покрајински секретаријат за здравство финансира долазак др Сланкаменца како би пацијенти имали и ову здравствену услугу. Очекујемо да апарат буде у функцији до краја децембра. Ускоро ћемо имати и нашег гастроентеролога и нови ендоскопски стуб нам је преко потребан. Болница је и део државног програма превенције колоректалног карцинома. Имамо вође тимова који су у програму за рано откривање карцинома дебелог црева и желуца.

На дневном нивоу Одељење хирургије прими и отпусти у просеку десетак пацијената. Уз интерно, хирургија је највеће одељење.

-Болести желуца и дебелог црева честе су у нашој средини. Позитивно је што постоји тренд смањења карцинома желуца, док је рак дебелог црева један од најчешћих карцинома и број оболелих стагнира. Важно је да се на време открију првенствено пре канцерогене лезије попут полипа, како би се спречио даљи развој болести. Иако колоноскопије и гастроскопије примарно раде гастроентеролози, хирурзи су преузели на себе овај део посла. Давно смо почели да радимо колоректалну хирургију коју прате поменути прегледи. То се испоставило добро за нашу Болницу јер већ неколико година немамо у нашој установи гастроентеролога. Осим мене ту је још један хирург који већ ради на овим апаратима, а обучавамо и двоје млађих колега. Ускоро очекујемо и да др Милош Ђурин заврши супспецијализацију из гастроентерологије, те ће и он значајно допринети заједничком циљу да се промене што пре открију и лече – појаснио је др Миладинов.

Кикиндски хирург додаје да је у протеклих неколико година доста улагано у Одељење хирургије.

-Међу најважнијима су нови операциони сто, две нове лампе, две електрохируршке јединице, стуб за ендоскопију. Одлично смо опремљени техничким и медицинским апаратима, а највећи проблем је недостатак хирурга. До 2027. године очекујем да ће нас бити седморо. Помало ме брине што је слабо интересовање младих лекара за хирургију. У протеклих неколико година само један се интересовао за ову грану медицине – сазнајемо од др Миладинова.

Др Милена Иванић завршила је специјализацију и прва је жена хирург у Општој болници. Средином наредне године на исту позицију долази и др Јелена Ристић.

-Оне су значајно појачање Одељењу хирургије. Претходних година радило нас је премало. Од девет хирурга колико је неопходно, у једном моменту било нас је двојица. Сада имамо пет хирурга и радујемо се раду са колегиницама. Предрасуда је да је хирургија грана медицине за мушкарце јер су жене показале да су веома успешни хирурзи. Пре две деценије, када сам ја био на специјализацији незнатан број жена је учио за хирурга. Данас их је све више и наша Болница прати тај тренд – закључио је др Бојан Миладинов.

Кикиндско хируршко одељење има мали проценат смртности, свега шест одсто, што је у границама светског просека. Пацијенти на овом одељењу имају тешку патологију и за првих девет месеци ове године било је близу хиљаду пријема и отпуста пацијената.

А.Ђ.

 

 

bolnica-donacije-(23)

Покрајинска влада ће са укупно 30 милиона динара финансирати набавку медицинске опреме за потребе Института за онкологију Војводине у Сремској Каменици и Опште болнице у Кикинди, одлучено је на данашњој седници Покрајинске владе којој је председавала председница Маја Гојковић.

Кикиндска Болница добиће ендоскопски стуб са гастроскопом и колоноскопом, чија је вредност 14 милиона динара. Та установа тренутно поседује ендоскопски стуб стар око 20 година. Набавка новог апарата неопходна је ради повећања квалитета услуга које се пружају пацијентима, прецизнијих и поузданијих резултата рада, као и веће сигурности лекара и особља.

poseta2

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић уручила је уговоре у вредности од 100 милиона динара за реконструкцију, адаптацију, санацију, инвестиционо и текуће одржавање објеката установа основног образовања и васпитања у Војводини за текућу годину.

Са територије града средства су одобрена за четири школе. Основној школи „Васа Стајић“ из Мокрина за одржавања учионица, тоалета и дворишта припало је 3,4 милиона динара, а иста сума припала је и школи „1. октобар“ из Башаид за уређење дела дворишта и фискултурне сале. Основна школа „Жарко Зрењанин“ за одржавање учионица и тоалета утрошиће три милиона, а „Ђура Јакшић“ за сређивање дела учионице и дела крова имаће на располагању 3,2 милиона динара.

Председница Гојковић је истакла да овај програм представља један од најзначајнијих видова заједничког улагања у будућност, у ученике, наставнике и у саме заједнице.

-Улагање у објекте и инфраструктуру школа значи побољшање живота читаве једне заједнице. Ово нису само материјална средства, то је израз наше бриге о деци, њиховом окружењу и квалитету наставе  – рекла је председница Гојковић и нагласила да Покрајинска влада у сарадњи са локалним самоуправама годинама улаже у образовну инфраструктуру са циљем да свако дете у Војводини има једнаке и добре услове за школовање.

Мирко Влајков, директор башаидске ОШ „1. октобар“ напомиње да ће средства утрошити за најургентније радове.

-Део новца намењен је да се уради заштита грејања у сали за физичко васпитање, а део за бетонирање дела школског дворишта који је у најлошијем стању. Поред бољих услова за ученике и запослене ова инвестиција побољшаће безбедност у објекту и ван њега – истакао је Влајков.

И директорица ОШ „Ђура Јакшић“ Биљана Шимон захвалила је надлежнима у Покрајинској влади на томе што помажу да се унапреди рад у образовној установи.

-Санираћемо део учионица у којима се појавила влага и заменити дотрајале подове. Део средстава утрошићемо и за претресање и санацију дела крова где постоји проблем са прокишњавањем – сазнали смо од Биљане Шимон.

Маја Гојковић додала је да ово нису једина улагања у школство.

-Пре три месеца на претходном конкурсу издвојили смо 375 милиона динара за установе основног и средњег образовања и васпитања, као и за установе ученичког стандарда, што значи да је у 2025. години издвојено 475 милиона динара за укупно 84 установе. Надам се да ћемо и у идућој години наставити с овим трендом увећања средстава за адаптацију и реконструкцију школа широм наше покрајине – поручила је председница Покрајинске владе.

А.Ђ.

DEJANAC-NAGRADA

Хроничар и публициста Душан Дејанац добитник је покрајинског признања у области културе „Ференц Фехер“. Истиче се његов немерљив допринос у одржању културног и националног идентитета Срба у Румунији.

Највеће покрајинско признање уручила му је Маја Гојковић, председница Покрајинске владе на на обележавању 106 година од присаједињења Баната, Бачке и Барање и Срема Краљевини Србији.

-Пре тачно 106 година, досањан је велики сан, остварен идеал слободе и победа духа заједништва и јединства српског народа. Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржана у Новом Саду 25. новембра 1918. године, која је прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, а Сремци су ту исту одлуку донели дан раније у Руми, врхунац је дуге борбе српског народа за његово ослобођење и уједињење – истакла је овом приликом Гојковићева.

Према њеним речима, обавеза свих нас који желимо добро својој држави и њеним грађанима је да следимо дела славних предака, те да су неговање културе сећања и очување традиције, важни предуслови за стабилну данашњицу и извесну сутрашњицу.

ets-video-nadzor-(1)

Свим средњим школама у Кикинди додељено је по два милиона динара за за набавку видео-надзора и опреме за повезивање са мониторинг собом. Средства су опредељена  на конкурсу Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице за шта је опредељено укупно 60 милиона динара.

-Циљ је да повећа безбедност ученика и запослених у школи. Средња стручна школа „Милош Црњански“ има спољашњи видео надзор који је ранијих година постављен на згради школе такође захваљујући средствима Покрајинске владе. Нови видео надзор поставићемо унутар школе на улазима, излазима, сали за физичко и у ходницима и он ће бити спојен са контролном собом у Полицијској прави – истакао је Милорад Карановић, директор Средње стручне школе „Милош Црњански“ .

Роберт Вуњак, директор Економско-трговинске школе додаје да ће камере бити уграђене у згради коју заједнички користе ученици ове и Гимназије „Душан Васиљев“.

-Видео надзор ће се поставити и унутар, али и на спољашности објекта. Постојеће камере су застареле и често се кваре и нису у функцији. Пројекат ће бити завршен до краја године – навео је Вуњак.

Уговоре је уручио Роберт Отот, потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице који је казао да су предност при добијању средстава имале школе којима ће локална самоуправа финансирати опремање мониторинг-собе.

-Наредне године, право учешћа на конкурсима имаће и основне школе. Поред бриге о безбедности, настављамо и са улагањима у школске објекте. Обнова и модернизација школа, као и изградња нових учионица, спортских сала и других објеката од кључног су значаја за унапређивање образовања. Циљ нам је да школе буду безбедне и пријатне, са оптималним условима за рад  – рекао је  Отот.

А.Ђ.

 

 

Predsednica-Gojkovic-dodelila-ugovore-za-odrzavanje-i-opremanje-zdravstvenih-ustanova-u-AP-Vojvodini-04

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић уручила је уговоре о финансирању и суфинансирању изградње, одржавања и опремања здравствених установа у Војводини, за шта је из покрајинског буџета издвојено 1,36 милијарди динара. Општој болници опредељена су  34 милиона 423 хиљаде динара а Дому здравља 4,7  милиона динара. Покрајинска влада само у последњих осам година за сектор здравства издвојила више од 27 милијарди динара.

-Верујем да ће свака болница, дом здравља, институт или завод, знати у најбољој мери да искористи опредељена средства и пре свега да их стави у службу пацијената. Од 2016. године, потпуно смо изменили слику здравства у нашој покрајини у позитивном смислу – изјавила је Гојковићева.

 

Општа болница набавиће сет хируршких инструмената са уролошким бужијама, сет лапароскопских инструмената, сет опреме за стерилизацију , волуметријски и шприц пумпи са пратећом опремом и то: инфузионе шприц пумпе – 25 комада, радне станице за инфузионе пумпе – девет комада, систем за апликацију ТИВА у операционој сали и инфузионе сталке за радне станице –  девет комада, парни стерилизатор транскутаног билирубинометра, nCрар уређај за неонатологију, аспираторе у са једном боцом – четири комада, са две боце-шест комада, транспортних – четири комада и са вакум погоном – два комада и електрохируршку јединицу.

 

-Средства су увек добро дошла, а Дом здравља ће у наредном периоду купити две стоматолошке столице, два аутоклава и четири пакерице за централну стерилизацију – истакла директорица Дома здравља др Биљана Марковић.

 

А.Ђ.

Stanislava-(2)

Веома је важна добра комуникација Града, Покрајинске владе и Владе Републике Србије- и то све на темељу политике чији је идејни творац Александар Вучић, како бисмо се заједничким снагама борили за даљи развој и просперитет, указује заменица шефа посланичке групе „Александар Вучић- Војводина не сме да стане” Станислава Хрњак.

Континуитет развојних пројеката и нова капитална улагања. То ће, у најкраћем, бити окосница рада новоформиране Покрајинске владе на челу са председницом Мајом Гојковић. Снажна подршка Покрајине од несумњиве је важности за развој локалних самоуправа на њеној територији, а колико је та подршка за Кикинду значајна потврђују конкретни резултати и бројке, рекла је у разговору за „Комуну” Станислава Хрњак, покрајинска посланица, заменица шефа посланичке групе „Војводина не сме да стане” и председница скупштинског Одбора за здравство, социјалну политику и бригу о деци.

– Српска напредна странка је са својим коалиционим партнерима 2016. преузела одговорност за вођење Покрајинске владе. Веома озбиљне резултате рада, о чему сведоче финансијски показатељи, истакла сам и у свом скупштинском обраћању.  У години када смо преузели одговорност у вођењу Покрајине, 57 милијарди динара износио је буџет и та година је, после ребаланса, завршена са око 60 милијарди. У 2023. буџет АП Војводине био је 120 милијарди. То говори у прилог чињеници да се за осам година врло озбиљно радило, пре свега саниране су последице претходне власти на челу са Демократска странком која је бесомучно трошила новац, што се огледало и у задужености. Подсетићу, Развојна банка Војводине је дала кредит од 3,5 милиона евра ДС-у без икаквог обезбеђења. Ми смо кренули у реализацију пројеката по приоритетима. Уз јасан план и програм, и посвећеност буџет је удвостручен за осам година и отворено је 85.000 радних места. Сарадња Покрајинске владе са свих 45 јединица локалне самоуправе била је интензивна и  једнако присутна- указује Хрњакова.

 

У Кикинди су од 2019. до 2022. године, из покрајинске касе подржани пројекти у вредности од 1,925 милијарди динара. Само  у 2023. години, тај износ је чак 918 милиона динара. Списак улагања је дугачак.

– Ако знамо да је буџет Града 3,5 милијарди, јасно је колико је снажна подршка и колико смо се трудили да конкуришемо са пројектима и договарамо оно што је стратешки важно. То су најпре улагања у вези са изградњом фабрике воде, магистрални вод и замена водовода, као и средства за четири мини постројења за пречишћавање пијаће воде у селима, потом за електрификацију, путну инфраструктуру, атмосферску канализацију. Радови у сливу Моравске кренуће врло брзо.Треба напоменути и континуирано улагање у опремање болнице, све образовне установе, установе културе. Скоро 400 милиона опредељено је за реконструкцију школе „Фејеш Клара” – подсећа наша саговорница.

Хрњакова напомиње да је прошле године усвојен План развоја АП Војводине до 2030. године који се заснива на четири главна правца: висок животни стандард, енергетски одржива, дигитално и просторно повезана Војводина, зелена Војводина отпорна на климатске промене и интеркултурална- по мери свих њених грађана.

– Уверена сам да ће новоизабрана Влада квалитетно и посвећено радити, то су искусни и одговорни људи који су децембра 2023. добили озбиљну подршку на изборима. Веома је важна добра комуникација Града, Покрајинске владе и Владе Републике Србије- и то све на темељу политике чији је идејни творац Александар Вучић, и ми јесмо на том путу, а наши коалициони партнери са тим су сагласни- истиче Хрњакова.

Подсетимо да је за изградњу прва четири мини постројења за пречишћавање пијаће воде у Мокрину, Накову, Иђошу и Банатском Великом Селу, Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство издвојио 280 милиона динара, док ће остатак потребних средстава обезбедити Град.

-Договорили смо стратешки да сва села добију чисту, пијаћу воду, аплицираћемо са пројектно техничком документацијом. Свесни смо да има много отворених инфраструктурних питања, и она су на мапи пројеката које ћемо решавати. За изградњу канализације у насељима Стрелиште и Железнички нови ред очекујемо подршку Министарства заштите животне средине, пројектно техничка документација је спремна- истиче Хрњакова.

НА ЛИСТИ ВРЕДНИ И ПОСВЕЋЕНИ СУГРАЂАНИ

На предстојеће локалне изборе 2. јуна, СНС излази у ширем фронту, па су на листи „Александар Вучић- Кикинда сутра” још и СПС и СРС, поред досадашњих коалиционих партнера ПУПС-а, Покрета социјалиста и Љајићевих социјалдемократа.

– Имамо стара и нова лица, кандидате из свих села, као и града. То је све поштен свет, вредни, ангажовани и посвећени суграђани, у сагласју са плановима развоја, лојални Србији и политици коју заступају, решени да не одустају од борбе за бољи живот и просперитетнији Град, Покрајину и Републику- наводи председница кикиндских напредњака.

КОД ОПОЗИЦИЈЕ ОПШТА ПАПАЗЈАНИЈА

Председница Градског одбора напредњака подсећа да је на децембарским изборима СНС добила 53 одсто гласова. Увек јасно говоримо шта смо урадили и шта планирамо, као и шта су текући проблеми, указује.

–  Што се тиче опозиционих опција, ту је општа папазјанија. Имали су децембра коалицију која се распала, па сад једни други оптужују ко је крив. Једни бојкотују изборе, други не, странке чији лидери на телевизијама говоре да бојкотују, на локалима иду на изборе. И овде сте видели коалицију у којој је прво била једна група људи, па онда неки неће једни са другима, те су се издвојили. Велика збрка. Веже их то што представљају исту политику о којој су грађани на изборима рекли шта мисле, политику Демократске странке која се разбила у више фракција. Све их овде окупља Зоран Милешевић и он је први и последњи кандидат. Ако би грађани, којим случајем, бирали ту опцију, тога морају бити свесни. Њихови резултати се виде у центру града- у Хотелу „Нарвик”, на улазу у град где је несуђена хладњача, подсетићу и да је Милешевић прошле године инкасирао два милиона евра из градске касе. Више него очигледно је шта је њихова политика, све остало су неутемељене флоскуле и листа жеља која показује непознавање буџета, прихода, расхода, цене коштања, то не бих ни коментарисала- наводи Станислава Хрњак.

 

 

 

 

tehnicka

Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управе, националне мањине и националне заједнице одобрио је средства Техничкој школи за прву фазу санације шест санитарних чворова на три спрата школе. Она ће обухватити замену водоводних и канализационих цеви и санацију три санитарна чвора, сазнајемо од директорице Миланке Халиловић.

-Зграда је изграђена пре 60 година и ниједном није урађена овако обимна санација санитарних чворова и цеви које су дотрајале и у лошем су стању. Врата и прозори на тоалетима су стари колико и школа, оштећени су и пропали су од влаге. Стога је и било важно  да се обезбеде средства за ове радове. Значајну помоћ имали смо од покрајинске посланице Станиславе Хрњак посебно ако се узме у обзир да је за средње школе у Војводини опредељено  укупно 45 милиона динара и да је само седам школа добило финансијску подршку на овом конкурсу – истакла је Миланка Халиловић.

Друга фаза радова обухватиће комплетну санацију још три санитарна чвора и за њу је потребно 4, 3 милиона динара, за шта ће средства бити обезбеђена у наредном периоду. Техничка школа има 700 ученика и највећа је у северном Банату.

А.Ђ.

error: Content is protected !!