Севернобанатски српсколигаш, након прве седмице припрема, започео је играње контролних утакмица, а у првој провери ремизирао је 1:1 у Адорјану с Тисом, чланицом војвођанског „Севера”, којој је пре месец дана измакао пласман у Српску лигу „Војводине”, Адорјанци су тада били неуспешни у доигравању. Стрелац поготка за ОФК Кикинду био је Ковачевић. Наредни ривал Кикинђана у припремном периоду биће, опет у гостима, Бечеј, такође члан Војвођанске лиге „Север”, а утакмица је заказана за среду.
ОФК КИКИНДА: Јовановић, Зечевић, Бркљач, Шашић, Белош, Стојановић, Будаи, Пајтин, Путник, Станимиров, Моровић. Играли су још: Жилић, Кецман, Лајић, Шкеро, Лекај, Молнар, Чудан, Ковачевић.
Д. П.
ОФК Кикинда
Севернобанатски српсколигаш започео је припреме за нову сезону, а нови шеф струке Владимир Китановић, с, такође новим, помоћником Небојшом Ђукићем до пре годину дана капитеном Кикинђана, на првој прозивци имао је махом младе играче, неколицина искуснијих била је оправдано одсутна, а будући да је свих 15 фудбалера из других места широм Србије, напустило Градски стадион, пред новим спортским директором Марком Зечевићем, у наредних максимално десетак дана, сложен је задатак. Нови је и председник Управног одбора ОФК Кикинде Жолт Гачка, у претходном мандату био је на функцији једног од двојице потпредседника.
– Било је упитно у којој ће лиги ОФК Кикинда играти па чак и хоће ли уопште постојати или се и буквално угасити. Ми, чланови претходне управе сматрали смо да би настала непоправљива штета да се 120 дечака из млађих категорија распусти и оде у друге средине. Нисмо хтели ни да допустимо да велика мука из прошле сезоне, када је испадало пола лиге а ми се заслужено спасили, оде у ветар и да сада клуб овакве традиције не игра у Српској лиги. Збили смо редове и клуб је остао у животу, треба нам још људи и добро су дошли да пробамо да извучемо максимум до краја календарске године, а онда ћемо у 2026. видети како даље. Хвала свима који су досад помогли – каже Гачка.
Први тренер Китановић, досадашњи помоћник тројици претходника на клупи ОФК Кикинде, захвалан је управи на поверењу.– Опречна су мишљења фудбалске јавности је ли ово шанса за мене или не, али да не сматрам да јесте лепа прилика, логично, не бих се ни латио посла. Не треба ми ничије сажаљење, а ја се нећу током сезоне сигурно позивати ни на сплет несрећних околности нити на срећу, све ћу базирати искључиво на раду. Каснимо пет дана па сам момцима, пола у шали, рекао нека рачунају да ће први слободан дан имати на крају јесење полусезоне – напомиње Китановић.
Спомиње Китановић: Владимира Шпоњу, Здравка Тривковића и Душана Ђокића, био им је помоћник.
– Морам на свом српсколигашком самосталном почетку да напомен да су ми много помогли у тренерском развоју, а имали смо и фантастичну међуљудску сарадњу. Тако сада верујем да ће бити сличан однос мене и мог помоћника Ђукића, дуго је део овога клуба, осећа га свим бићем, а великим фудбалским знањем много ће помоћи младим играчима. Турбулентан је период иза ОФК Кикинде, до пре неколико дана све је било упитно па ми је жао једино што нисмо успели да већ овог лета из околних клубова вратимо већи број играча који су поникли у ОФК Кикинди, али верујем да ће нам се придружити на зиму – јасан је Китановић.
Спортски директор Зечевић надовезује се када је реч о играчком кадру.– Јасно је, хитно се морамо појачати у свим линијима од голмана до нападача, већ од понедељка или уторка све би требало да буде много јасније, међутим, определили смо се да највећи део екипе чине кикиндски играчи и можда ћемо само неке позиције морати да попунимо момцима из удаљенијих средина, уз услов да праве разлику на терену – истиче Зечевић.
Остатак управе у истом је саставу, једино су нека задужења промењена па је тако Горан Гаврић промовисан у потпредседника, а у најужем руководству, као и до сада, још су: Петер Вишњеи, Мирко Боснић, потом некадашњи фудбалери Владимир Бунић и Јовица Мирков те Јелена Пантелић задужена за маркетинг.Д. П.
Касно синоћ, незванично сазнајемо, досадашњи члан стручног штаба и помоћник неколико последњих шефова струке севернобанатског српсколигаша, Владимир Китановић промовисан је у новог тренера ОФК Кикинде.
Зна се и датум почетка припрема, старт је заказан за суботу на Градском стадиону, а тада ће се спознати и бројно стање играчког кадра па ће за евентуалне новајлије задужен бити нови спортски директор Марко Зечевић.
Наследио је имењака му Вукобрата, а иначе потиче из једне од најфудбалскијих фамилија северног Баната. И брат Милош Зечевић био је до пре три сезоне у ОФК Кикинди спортски директор.
Остаје још упражњено место председника Управног одбора, а с каквим ће амбицијама Кикинђани у нову сезону, чуће се на првој прозивци.
Д. П.
Како незванично сазнајемо, ОФК Кикинда ће и у наредној сезони играти у Српској лиги „Војводина”. Након оставке председника и једног од двојице потпредседника, низом састанака преосталих чланова клупског Управног одбора, који су расположени за наставак континуитета радa претходне управе односно желе да ОФК Кикинда и надаље буде стабилан српсколигаш пласиран у средини табеле, ствари су покренуте с мртве тачке.
Тако ће сутра севернобанатски српсколигаш и званично послати допис Фудбалском савезу Војводине чији ће пак Извршни одбор у четвртак озваничити саставе лига које су у надлежности покрајинске куће фудбала.
До четвртка на Градском стадиону требало би се још доста тога догодити, пре свега поставити нови тренер, одредити скори датум почетка припрема, потом утврдити ко од играча одлази, а самим тим и које ће позиције у екипи бити потребно попунути новим фудбалерима…
Д. П.
Време неумитно цури, а у фудбалском колективу са севера Баната, практично, нису се помакли с „мртве тачке” па су све опције отворене. Да је стање редовно, нови тренер ОФК Кикинде за неколико дана започео би припреме за нову сезону, а овако, о статусу севернобанатског српсколигаша, који је сада као у народној пословици „ни на небу ни на земљи”, ништа се не зна и може се само нагађати, поготово што на Градском стадиону није могуће пронаћи саговорника расположеног за било какву изјаву.
Подсетимо, након, у последњем колу, избореног опстанка у српсколигашкој „Војводини” остала је ОФК Кикинда без шефа струке Душана Ђокића. Са челне функције повукао се дан касније и председник Миливој Лињачки, с њим је отишао још и један члан Управног одбора, а одмах је било јасно да ће се тај одлазак рефлектовати тако што донација и спонзорстава у клуб више неће бити. Лињачки је тада у саопштењу изјавио да је на последњем заједничком састанку, остатку управе предложио да настави руковођење клубом, а ако то нико не жели, обавестиће градске челнике о ситуацији. Истакао је и да је клуб од града за ову 2025. годину већ добио око 2,5 милиона динара и да у клупској благајни на дан његовог одласка има 1,5 милион, као и да је опремљеност опремом и реквизитима за бројне селекције свих узраста на завидном нивоу.
Незванично сазнајемо, контакт преосталог дела управе успостављен је с локалном самоуправом, али како је предочено, град Кикинда није у могућности да додатно издвоји средства односно затвори финансијску конструкцију потребну за стабилну српсколигашку јесен. Неколицина чланова Управног одбора ОФК Кикинде, а реч је приватним предузетницима, помагало би и даље рад клуба, као што су то и до сада чинили, али само тај новац, у овим новим околностима, не би могао задовољити потребе надметања у Српској лиги.
Пат позицију ових дана могли би, можда, размрдати одласци играча са стране. Чим они крену с узимањем папира, а „финансијске инјекције” или барем обећања, с било које стране, не буде било, клупко ће се полако почети одмотавати. Јасно је шта ће потом уследити.
Без спонзорстава, ОФК Кикинда неће моћи довести појачања, оформиће прву екипу од омладинаца и кадета, ако чак и неки од њих срећу не потраже у околним сеоским војвођанским лигашима. Можда ће неки од старијих кикиндских играча остати на Градском стадиону да помогну клинцима, а онда ће на некоме бити само да одлучи хоће ли и ОФК Кикинда доживети пролећну судбину Бечеја у Српској лиги.
Ако одлука буде била да се не улази у ту, унапред понижавајућу и поражавајућу авантуру, онда је опција да клуб одустане од Српске лиге „Војводина” и од августа крене с такмичењем два ранга ниже, у Подручној лиги или чак можда и у последњем степену – Међуопштинској лиги „Кикинда-Житиште”.
Крајња пак солуција остаје расформирање прве екипе и одустајање од сениорског погона до неког новог погодног тренутка.
Наравно, у свакој варијанти остаће неизвесно и шта ће бити с бројним млађим категоријама и могу ли барем оне наставити с такмичењем па да, овога пута, ОФК Кикинда и формално не буде угашена.
Д. П.
Крај фудбалске сезоне, па још турбулетне какву је имала ОФК Кикинда, увек је прилика за сумирање учињеног. Свакако смо планирали разговор са спортским директором Марком Вукобратом, али отишли смо и неколико коракa даље па се он осврнуо и на своје присуство у клубу од 2016. године, уз краћи прекид, до сада.
– Престанком ангажмана у клубу, народног посланика из нашег града Миленка Јованова, завршен је један период у битисању ОФК Кикинде и почиње нови. Зато је, без обзира на мој евентуални будући статус, нужно подвући црту и најсажетије побројати шта је све учињено – каже Вукобрат.
Вратио се 2016. тадашњи голман из Накова на Градски стадион да заврши каријеру.
– ОФК Кикинда је тада била пред гашењем и клуб је спасио Лука Радујко, а убрзо потом Драган Фелбаб преузео је челну функцију. Био сам голман и секретар и никог осим играча, Фелбаба и мене није било у клубу. Владимир Китановић постављен је за тренера, а недуго потом Јованов, осведочени навијач ОФК Кикинде, полако па све више и више укључио се у рад клуба и тада је кренуо успон посрнуле институције.
Ускоро је ОФК Кикинда из Војвођанске прешла у Српску лигу.
– Играчки погон, 90 одсто, чинили су играчи из Кикинде, али ни то није био мамац за публику. После два кола у Српској лиги 2021. напустио сам клуб, а вратио се као спортски директор након испадања у Војвођанску, на крају пролећа 2022. Циљ је био да се вратимо, али без императива, публике је опет било за пребројати, иако смо били доминатни и на крају се и експресно вратили у Српску лигу. Потом, у тој нашој повратничкој сезони, мој избор био је тренерски дебитант у том рангу Владимир Шпоња. Све је изненадио, вредан и гладан успеха на крају је стигао и до места селектора аматерске репрезентације Војводине, а ОФК Кикинду, коју су сви видели као главног кандидата за испадање, лансирао на пето место што је био наш најбољи пласман после испадања из Друге лиге, 2000. године. Тим су опет чинили махом домаћи играчи уз младе фудбалере из других средина, а Шпоња је потврдио да је био прави избор и то за дужи период но добио је прволигашку понуду од митровачког Радничког и отишао.
Шпоњу је на клупи наследио Здравко Тривковић.
– Он је био још један тренер дебитант у трећем рангу, а последњих неколико јесењих кола екипу је предводио помоћник му Китановић и освојили су заједно 26 бодова. У паузи је стигао Душан Ђокић који је био суочен с великим бројем одлазака и требало му је пронаћи, па још у зимском периоду, достојне замене. Током минулог пролећа имали смо серију ремија, на све стране било је невероватних резултата ривала и онда смо на крају били суочени с чињеницом да из лиге испада чак седам клубова. Опет су нас сви отписали, али смо у фуриозном финишу уписали три победе, а у последња четири кола узели 10 бодова и у вишеструко сложеној ситуацији заслужено опстали.
Спортски директор истиче да је током минуле три сезоне пратио најбоље играче са шире територије града Кикинде.
– Доводили смо оне који су се истицали у војвођанском рангу, а неки чак нису ни хтели да дођу, јер Српска лига захтева много већа одрицања и редовне тренинге. Допуњавали смо први тим нашим омладицима и кадетима и на крају оно што нисмо пронашли на северу Баната морали смо попунити играчима који су били квалитетом на ивици играња између друге и ове наше треће лиге. Ни то није било лако наћи, Београд и Нови Сад нису тим момцима близу као места наших ривала у лиги, а нисмо ни финансијски могли парирати готово икоме. Међутим, пресуђивао је тада позитиван наратив о нашем клубу да оно што обећамо то и испунимо и моја познанства с људима који су те играче усмерили ка нама. Бранко Лазаревић највише ми је помогао, држи у малом прсту могућности младих фудбалера из највећих клубова, потом и: Андреј Мркела, Александар Јевтић, Ђорђе Ивеља, Бојан Шаранов, Владимир Буач, Бојан Дубајић, Дарко Гашић и Здравко Рауковић. Злонамерне критике упућиване су нам да „због тога што имамо тим странаца” није било публике, а истина је да смо од свих српсколигаша највише играча из свог места имали управо ми.
Финансијски моменат, није му био пресудан, напомиње Вукобрат.
– Примања су ми била нижа од човека који одржава терене, а и од већине играча, а обављао сам и послове који немају додирних тачака с обавезама спортског директора, што ми није тешко падало. Такође, с клупским финансијама нисам имао додира, а оно иза чега сам стајао била су кадрирања играча и тренера, али истовремено ја сам тренерима давао одрешене руке када су састављали тим и често до пред сам почетак меча нисам ни знао првих 11. Зато је цела ова прича била здрава и поштена. ОФК Кикинда је на тај начин вратила поштовање фудбалских структура. Управа је појачана приватницима, који су давали свој новац, а имали смо маркетинг, захваљујући Јелени Пантелић, бољи и од многих суперлигашких клубова. Јованов је највише помогао у разним облицима, трошио личне кредите и то нити један политичар пре њега ни изблиза није покушао, а поготово урадио.
Спомиње спортски директор и тренерски кадар.
– У стручном штабу били су домаћи тренери: Бранислав Стојановић, Драган Ћирић, голманска легенда, Вања Поповић помагао је бесплатно, а Китановић је двапут био мој избор за првог тренера. Визија ми је била да буде директор, кординатор млађих селекција и сматрам да је штета што то нисимо довршили до краја, а наравно да има квалитет и за шефа струке првог тима. Од наших „домаћих” играча у последње три сезоне играли су: Божић, Јарић, Мирков, Ивановић, Зељковић, Спахић, Ђукић, Барбул, Жилић, Бајић, Рељић, Миркоњ, Виловски, Цвијановић, Кецман, Ћирић, Адамовић, Молнар, Попесков, Белош, Пајтин, Зечевић, Шкеро, Стојанов, Ковачевић, Хајду, Путник, браћа Француски…
Шта ће бити с ОФК Кикиндом, показаће наредне седмице, времена је мало, али спортски директор истиче да су најактивнији чланови управе показали занимање да преузму вођење клуба.
– Жолт Гачка, Петер Вишњеи и Горан Гаврић треба да донесу нимало лаку одлуку, лично се надам најбољој варијанти за ОФК Кикинду, а злонамерних коментара покварених и негативних људи увек ће бити. Сигурно је да је и с моје стране било погрешних потеза, али све време радио сам у најбољој и поштеној намери и цела моја прича није правдање већ обавеза сваког човека који је обављао функцију да се на овакав начин обрати јавности – закључује Вукобрат
Д. П.
ОМЛАДИНСКА ШКОЛА
Вукобрат говори и омладинској школи.
– Циљ ми је био да се омасови омладинска школа, која је била у катастрофалном стању, а постављени су и млади тренери с људским квалитетима. Плод свега је шест селекција с преко 120 фудбалера и једино немамо децу млађег основношколског узраста. Млађе селекције врхунски су опремљене захваљујући Јованову који је сваке године лобирао на разним конкурсима. У исто време, недостатак терена представљао нам је проблем, а немамо ни игралише с вештачком травом. Ни једно наше дете није могло прећи у већи клуб а да се тај клуб није званично обратио ОФК Кикинди. Само од тих одлазака, наш клуб приходовао је преко милион динара, у новцу или опреми, а то је раније било незамисливо. Нашој деци омогућили смо и квалитетене провере са Звездом, Партизаном, ОФК Београдом… Чланарина за децу била је најнижа у граду, а нису је плаћали момци са села, треће дете, деца самохраних мајки и деца из социјално угрожених породица.
Севернобанатски фудбалски српсколигаш остао је касно синоћ без председника. Миливој Лињачки поднео је оставку на челну функцију у Управном одбору ОФК Кикинде, али, треба напоменути, невезано је то за одлазак тренера Душана Ђокића. Лињачки се данас поподне огласио писаним саопштењем које преносимо у целости.
– Тачно је да смо се Дејан Ристевски и ја повукли из Управног одбора ОФК Кикинде, али то нема везе са трачевима које разни шире по граду. Неки да би себе представили већим него што јесу, а неки из злобе. Као што је лаж да је клуб од града добио 27 милиона за ову годину. Истина је да смо добили 10 пута мање. Па још мало мање. И Дејан и ја смо у управу клуба ушли као пријатељи Миленка Јованова и потпуно је логично да се након његове одлуке да више не учествује у раду клуба и ми повучемо. Ми смо пре свега његови пријатељи. Ја сам неко ко са њим блиско сарађује већ 15 година. Наш посао је био да контролишемо да оно што он обезбеди буде коришћено искључиво за сврху за коју је намењено и мислим да смо у томе у великој мери и успели.
Ми смо са Миленком имали састанак у суботу и тада нам је саопштио да не види смисао даљег ангажовања и своје разлоге за то. То је пренето у понедељак члановима Управног одбора и сад ћемо да видимо шта и како даље. Очекујем да ми се јави неко ко жели да преузме да води клуб. Ако нико из садашње управе то не буде хтео, обавестићемо градске спортске структуре, па нека покушају они некога да нађу. Има онолико стручњака на Фејсбуку, ваљда би неко могао да са речи пређе на дела.
Иза нас је успешних пет година. Играли смо чисто и поштено и то сви знају. За разлику од претходних управа, а на Миленково инсистирање, из клуба излазимо тако да не дугујемо ником ништа. Ни играчима, ни радној заједници, ни савезима, ни фирмама. Значи, дугови су нула и у клубу остаје још око милион и по динара на рачуну и у благајни. Исто тако, остављамо уређен стадион, а опреме има толико да око 100 лопти има нераспакованих. Само то вреди 200 или 300 хиљада динара, а ту су и тренерке, опрема за тренинг и све остало. Свакако нам следи попис за примопредају, па ће се већ видети шта остаје иза нас.
Новој управи желим пуно успеха и пре свега их молим да сачувају рад млађих категорија. Ми нећемо бити као неки који су када су напустили клуб радили све што могу да га упропасте – пише у саопштењу сада већ бившег председника УО ОФК Кикинда Миливоја Лињачког.
Кикинђани су пре десетак дана и другу сезону у друштву војвођанских српсколигаша окончали успешно, на деветом месту, опстанак је висио о концу понајвише због чињенице да је ове сезоне из „Војводине” испало чак седам клубова, а пред реновираном или новом гарнитуром Управног одбора, времена је премало. Припреме за Српску лигу започињу увек већ првих дана јула па на Градском стадиону морају бити начисто с коликим ће финансијама располагати у наредном, макар и краткорочном, периоду, потом ко ће бити нови тренер као и ко од играча остаје а ко евентуално одлази, на крају и ко ће појачати тим…
Д. П.
Душан Ђокић није више шеф струке севернобанатског српсколигаша. Десетак дана након што је с ОФК Кикиндом у узбудљивом и турбулентном финишу сезоне Српске лиге „Војводина” изборио опстанак, растао се с клубом и данас обзнанио прелазак у редове суперлигаша ОФК Беоограда, где ће бити помоћник Сими Крунићу.
Ђокић је на северу Баната провео полусезону, екипу је преузео на четвртој позицији с 25 бодова, а завршио на деветом месту, првом изнад црте спаса. Током пролећа освојио је 21 бод, у неколико наврата победе су његовим изабраницима измицале и већ добијене утакмице претварале се у мршаве ремије па је ближе крају сезоне ОФК Кикинда дошла у ситуацију да се бори за опстанак, мора се нагласити и због расплета у Првој лиги из које су у српсколигашку „Војводину” испале чак три екипе из Срема.
Ипак, фуриозним финишом и освајањем девет бодова у последња три кола, уз прижељкивани пораз Подунавца у задњој рунди у Дивошу, Кикинђани су с Ђокићем прославили опстанак у лиги.
Д. П.
У последњим метрима српсколигашке трке у „Војводини”, ОФК Кикинда је изборила опстанак и то у директном дуелу за спас, уверљиво, 4:1, савладавши Динамо, а тренер Душан Ђокић истиче да је из недеље у недељу током пролећа понављао да екипа, коју је зимус преузео, има квалитет.
– Много шанси смо током читаве полусезоне стварали, али и промашивали. Реализација није била на потребном нивоу и зато смо у финишу трке и запали у неугодну ситуацију да страхујемо и зависимо чак и од неких резултата ривала. На сву срећу, у последња три кола поклопило се све како је требало одавно да буде и како смо и заслужили имајући у виду колико добро смо тренирали од јануара – каже Ђокић.
Шеф струке признаје да му је, психолошки, ово била најтежа сезона у тренерској каријери.
– Промашивали смо неретко у гостима и по три или четири зицера и након тога чак и губили утакмице, нанизали ремије и тако расипали бодове. Знао сам колики квалитет имају моји момци, и зато сам и себи досадио док сам говорио да играмо добро а промашујемо много, али сам до краја веровао у њих и то ми се на најбољи начин вратило. Осим тога, не сећам сам овакве сезоне у трећем рангу, да је чак седам клубова, готово пола лиге, испало. Јасно, посебно нас је све погодило испадање чак три војвођанска клуба из Прве лиге и све је то утицало у великој мери и на нас који смо се борили за спас.
Овај тим ОФК Кикинде, подсећа Ђокић, оформљен је јануара.
– Чак 16 нових играча нашло се зимус у редовима клуба, када сам и ја дошао, а поред тога велики број њих врло је млад, од 2005. годишта па чак до 2008. Добијали су момци шансу и у првенству и у Купу, нисам много калкулисао, убацио сам их у ватру и задовољан сам што се на крају све то вишеструко исплатило. За овакав подухват са младим фудбалерима потребна је минумум сезона или чак и две, а ми смо овај део зацртаног плана одрадили за шест месеци.
Након утакмице с Врбасом у гостима и минималног пораза, у 24. колу, Ђокић је, сада то открива, био спреман да преузме одговорност искључиво на себе.
– Тада је до краја је преостало још шест утакмица и спортском директору Марку Вукобрату сам понудио оставку, ако управа и он мисле да је проблем у мом раду и приступу, јер нисам имао проблем да се померим с клупе. Међутим, добио сам огромну подршку и њега и целе управе и истовремено одрешене руке да радим на начин на који сматрам да треба да се ради. Иако смо након тога у три меча двапут ремизирали на страни и код куће изгубили од Дивошана, стрпљење и поверење се вратило свима нама, јер смо потом у последње три, одлучујуће утакмице освојили свих девет бодова, уз 15 постигнутих голова и стигли до опстанка – јасан је Ђокић.
Д. П.
Кикинда – Гледалаца: 350. Судија: Никола Чекичевић (Моровић). Стрелци: Гајић 35, Станковић 58, Молнар 64. и Пјошта (казнени ударац) 78. за ОФК Кикинду, Стевановић 68. за Динамо. Жути картони: Гајић, Станковић, Ђорђевић, Тасић (ОФК Кикинда), Ожеговић, Анџић, Марковић (Динамо). Црвени картон: Николић (Динамо) 11. минут.
ОФК КИКИНДА: Тасић, Хромиш (Васовић), Чутовић, Гајић, Молнар (Стојанов), Будаи (Ђорђевић), Станковић (Ивановић), Виола, Пјошта, Грковић, Пајтин (Загорац).
ДИНАМО: Анџић, Лазић (Стојановски, Вукојевић), Мојсиловић, Ожеговић, Николић, Влаховић (Станимировић), Дашић, Стевановић, Вујовић (Пантић), Марковић, Јонаш.
Директан судар банатских клубова за опстанак припао је северу, а будући да је Подунавац поражен у Дивошу, Кикинђанима је то било довољно за опстанак у друштву српсколигаша из којег је ове сезоне испало чак седам клубова, међу њима и Динамо из Панчева.
У 11. минуту тренутак који је у значајној мери одредио ток сусрета, директан црвени картон због неспортског понашања добио је Панчевац Николић, а 20 минута касније прва опасност, из изгледне позиције Виола је тукао преко гола. Недуго потом исти играч извео је слободан ударац искоса са десне стране, лопта је ишла ка малој мрежи, а главом ју је тамо и проследио Гајић с петерца. До одмора покушај Будаиа, а на супротној страни и Динамо је запретио, али је чувар мреже Тасић интревенцијом најавио да ће бити јунак утакмице. Још је и Стевановић у последњим тренутцима првога дела био у идеалној ситуацији, али је лоше шутирао, високо преко пречке.
У првом минуту наставка, гужва пред голом домаћина и нестварна интревенција Тасића, ногом одбранио је ударац Марковића из близине и, испоставиће се, преломио утакмицу, премда је тај одбитак Стевановић у паду, с два метра, још невероватније упутио преко гола. На другој половини терена, Молнар је у 58. минуту по левој страни истрчао контру, одлично убацио на другу стативу, све је испратио Станковић и удвостручио предност Кикинђана. Шест минута након тога опстанак ОФК Кикинде осигуран је, имајући у виду, у тим тренутцима, вођство Дивошана против Белегишана. Тада је Пјошта изврсно центрирао с десне страни, а Молнар у трку коленом, у висини друге стативе, проследио лопту у мрежу. Повратили су се мало Панчевци, после додавања у казненом простору, смањили преко Стевановића, али ближе крају стављена је тачка. Након саплитања Грковића с леђа, с беле тачке сигуран је био Пјошта.
Д. П.
Резултати 30. кола Српске лиге „Војводина”: Врбас – Слобода 2:1, Хајдук – Подунавац 3:1, Нови Сад – Бечеј 11:0, ОФК Кикинда – Динамо 4:1, Борац – Војводина 3:3, Нафтагас – Раднички 3:2, Железничар – Слога 2:1, Омладинац – Кабел 1:1.
ПОРЕДАК: Кабел 56, Слобода 52, Хајдук 50, Железничар 49, Врбас 49, Омладинац 48, Нафтагас 47, Слога 47, ОФК Кикинда 46, Нови Сад 45, Динамо 44, Подунавац 44, Раднички 37, Војводина 22, Борац 22, Бечеј (-1 бод) 30 1 5 24 12:123 7.
Кабел је прешао у други ранг, а у три војвођанске групе (четврти степен) испали су: Бечеј, Борац, Војводина, Раднички, Подунавац, Динамо и Нови Сад.
ВОЈВОЂАНСКИ „ИСТОК”
Расплет у Српској лиги „Војводина” погодовао је клубовима који су уочи последњег кола у Војвођанској лиги „Исток” били угрожени па неће бити додатног испадања из овог четвртог ранга.
Резултати 30. кола: Будућност – Јединство (БК) 1:3, Борац – Долово 3:1, Полет (Н) – Козара 1:4 /Ђукић – Зељковић, Ратко, Јанков, Спахић/, БАК – Русанда 3:0 /службеним резултатом, гости нису дошли/, Напредак – Бегеј 3:5, Пролетер – Полет (И) 1:2, Слобода – Црвена звезда 2:1 /Ћулибрк, Чубрило – Попесков/, Јединство (В) – Младост 1:0.
Козара је на крају пета, Слобода 10, Црвена звезда 11, а Полет 12. Младост из Омољице нови је српсколигаш, а Бегеј ће у доигравање. Ако буде успешан у лиги ће остати и Наковчани. Испали су сигурно: Напредак, БАК, Русанда и Пролетер.