obeležavanje Arhive | Page 5 of 6

Od 8. do 15 maja Crveni krst nizom aktivnosti obeležava Svetski dan i nedelju Crvenog krsta

Aleksandra Djuran April 30, 2025

Svetski dan Crvenog krsta i Crvenog polumeseca 8. maj i nedelja Crvenog krsta od 8. do 15. maja ove godine obeležava se pod sloganom „Na strani humanosti“ i naglašava trajni značaj principa, sa posebnim fokusom na humanost.

Svetski dan u znaku je nepokolebljive posvećenosti miliona volontera i zaposlenih širom sveta, dok se istovremeno podiže svest o sedam osnovnih principa koji vode rad Crvenog krsta.

Crveni krst Kikinde i ove godine značajne datume obeležiće nizom aktivnosti.

U četvrtak, 8. maja od 10 časova na Gradskom trgu biće organizovan XVI Festival „Mladosti,humanosti, ljubavi i lepote“. Narednog dana planirana je poseta starijim volonterima Crvenog krsta Kikinda i korisnicima programa „Briga o starima“. U subotu, 10. maja 10.maj od 10 sati na Starom Jezeru biće obeležen Međunarodni dana fizičke aktivnosti, u saradnji sa partnerima, putem edukativnih radionica za sugrađane, a 12. i 13.maj maj posvećeni su svečanosti za đake prvake u Crvenom krstu i poseta prvacima u seoskim osnovnim školama. Kompanija „Jafa“ i ove godine podržava aktivnost obeležavanja nedelje Crvenog krsta, pa će svi đaci prvaci dobiti slatke pakete uz upoznavanje sa aktivnostima Crvenog krsta od strane volontera. U sredu, 14.maja biće organizovana poseta korisnicima programa „Briga o starima“, a narednog dana je akcija dobrovoljnog davanja krvi.

Neće izostati ni akcija „Paket za novorođenu bebu“ u nedelji Crvenog krsta. Saradnici i volonteri će obići porodice i uručiti bebi pakete.

Pravoslavni vernici obeležavaju Mladence

Aleksandra Djuran March 22, 2025

Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik Svetih četrdeset mučenika, praznik u narodu poznatiji kao Mladenci.

Ovim praznikom se čuva uspomena na četrdeset Mučenika Sevastijskih, koji su za Hristovu veru postradali 320. godine.

Mladence prema običajima slave supružnici u prvoj godini braka, oni koji su se venčali posle 22. marta prethodne godine.

Gosti na ovaj dan mladencima donose poklone koji bi trebalo da olakšaju svakodnevni život novim supružnicima. Prema običaju mlade domaćice dočekuju goste kolačićima, takozvanim “mladenčićima”. Kolačići simbolizuju dug, srećan i sladak život.

U pojedinim delovima zemlje, mladenčići se mese u svakoj kući. Mladenci uvek padaju u vreme Časnog posta.

Obeležavanju Svetskog dana gajdi prisustvovali i članovi „Gusala“ i naš mladi gajdaš

Aleksandra Djuran March 12, 2025

Svetski dan gajdi, 10. mart, obeležen je u Zrenjaninu, a ovom događaju prisustvovali su i članovi Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“.

Ispred udruženja građana „Banatske gajde“, guslar Vanja Ilijev organizovao je svečanost u kojoj su četrnaestogodišnji gajdaš „Gusala“ Stefan Bilić i članice starije dečje grupe kikindskog društva.

Ilijev je dugogodišnji saradnik „Gusala“ i publika ga zna po nastupima koje održava tokom Međunarodnog festivala narodnih orkestara, a u okviru etno kampa organizovao je i predavanja o ovom tradicionalnom instrumentu, navela je umetnički rukovodilac Magdalena Popov.

-„Gusle“ su jedan od nosilaca elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa jer je Sviranje na gajdama, upisano u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije – dodala je Magdalena Popov.

Zvuk gajdi vodi duboko u prošlost u korene naroda. Veoma dragoceno je to što na Balkanu postoje i danas se prave primitivni tipovi gajdi koje su svirali i naši preci. U prošlosti su se na gajdama svirala kola i ora i bile su verni prijatelji pastira, pored frula i kavala. Pastiri su bili oni koji su ih najčešće i pravili idući za ovcama.

Na saborima gajdaš bi obično stao u sredinu kola i svirao dok se kolo vilo oko njega, on bi se pak okretao licem čas jednima čas drugima, pokazujući svoje uživanje (merak). U narodu se kaže duva u gajde.

A.Đ.

Svetski dan dece obolele od raka, 15. februar, obeležiće se i u Kikindi

Aleksandra Djuran February 11, 2025

Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka NURDOR, 15. februara, na trgovima širom Srbije, u 39 gradova organizuje susret dece, roditelja, medicinskih radnika, volontera, donatora i svih onih koji pružajući podršku deci oboleloj od raka i njihovim porodicama doprinose poboljšanju sveta pedijatrijske hematoonkologije u Srbiji. Među gradovima je i Kikinda.

Cilj kampanje je da se kroz podelu ličnih iskustava, inspiriše javnost da pruži podršku i ukaže na značaj vrednosti koje promoviše NURDOR, a to su solidarnost, pravednost, poštovanje i promocija prava, jednakost, moralna odgovornost.

U saradnji sa Institutom za transfuziju krvi organizovaće se dobrovoljno davanje krvi. Kampanja ima za cilj da poveća svest o izazovima sa kojima se suočavaju deca obolela od raka i njihove porodice, motiviše javnost na aktivno učešće u pružanju pomoći i prikupljanju sredstava za podršku. Kroz direktne donacije i digitalne kampanje, cilj je prikupljanje sredstava za poboljšanje kvaliteta lečenja i života dece obolele od raka i njihovih porodica.

Najstariji u udruženju penzionera proslavili slavu

Aleksandra Djuran January 27, 2025

Uz rezanje i osvećenje slavskog kolača, himnu Svetom Savi, mnogobrojni članovi Udruženja penzionera u Kikindi proslavili su slavu, Svetog Savu. Obeležavanju su prisustvovali najstariji sugrađani, zajedno sa gostima iz grada i okolnih mesta, rekao je Milan Periz , predsednik Udruženja penzionera.

-Pored škola i fakulteta, Sveti Sava je i naša slava, što nam je veoma važno. Naše udruženje član je Saveza penzionera Vojvodine, ali i Saveza penzionera Srbije i prepoznati smo kao organizacija koja odlično radi, a ocenu o tome dali su najstariji. Naš cilj je da sve naše sugrađane, koji su u trećem dobu, animiramo da dolaze, da se druže, da se uključe u naše sekcije i da kvalitetno provode penzionerske dane. Naš najbolji partner je grad Kikinda uz čiju pomoć opstajemo i radimo – dodao je Periz.

Slavi su prisustvovali i predstavnici grada na čelu sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom, dok je kum ovogodišnje slave bio član Gradskog veća Željko Radu .

-Počastvovan sam što sam ove godine kum slave jer je saradnja predstavnika grada i članova udruženja odlična. Najstariji sugrađani su nas puno zadužili. Svojim radom, trudom i zalaganjem za našu zemlju ostavili su neizbrisiv trag i nama, budućim generacijama dali podstreka da nastavimo njihovim stopama. Lokalna samouprava pomaže kako rad udruženja, tako i penzionere. Trudimo se da im olakšamo treće doba i da imaju svu neophodnu pomoć – istakao je Željko Radu.

Proslavi su prisustvovali i gosti iz Sremske Mitrovice, Novog Sada i Sremskih Karlovaca. Svi prisutni imali su priliku da uživaju nastupu članova KUD-a „Sunčana jesen” koji radi u okviru udruženja i učenika nižih razreda OŠ „Vuk Karadžić“. Gradsko udruženje penzionera broji oko 7.000 članova.

A.Đ.

Povodom Svetog Save svečano u vrtiću „Poletarac“

Aleksandra Djuran January 27, 2025

Školsku slavu, Svetog Savu, prvi put su obeležili i mališani u vrtiću „Poletarac“. Deca iz sve četiri vaspitno – obrazovne grupe i njihovi vaspitači potrudili su se da ovaj dan u vrtiću bude svečan.

-Program smo započeli himnom Svetom Savi, koju su izvela deca iz starije i pripremne grupe, nakon čega su naši najmlađi, koji su bili publika, mogli da čuju i pesmice o našem prosvetitelju. Imali smo i „Svetosavski bal“, pripremili smo i slavski kolač i žito kojima smo se svi počastili. Organizovali smo i izložbu likovnih radova na temu „Svetog Save“, a od materijala smo izradili manastir. Želja nam je da svih 108 mališana u našem vrtiću nauče više o jednoj od najznačajnijih ličnosti naše istorije, ali i načinu kako se proslavlja slava – istakla je Sandra Ivanović Lazarov, glavni vaspitač.

Sveti Sava bio je duhovni graditelja srpske države, prosvete i kulture.

A.Đ.

Obeležen Dan mađarske kulture uz recital i pesme

Aleksandra Djuran January 25, 2025

Dan mađarske kulture obeležen je u Kulturno umetničkom društvu „Eđšeg“. Praznik se obeležava od 1989. godine, a povod je pomen na dan kada je pesnik Ferenc Kelčei 1823. završio rukopis kompozicije „Himna“, koja je kasnije postala nacionalna himna.

-Ova pesma je kamen temeljac koji govori o nama i našoj istoriji – istakao je Šandor Kiralj, reditelj. – „Himna“ je pesma koja govori o prošlosti i daje putokaze za sadašnjost i budućnost. Deo kulture smo nasledili i moramo je negovati, sačuvati i prenositi mladima. Sa druge strane i mi moramo da stvaramo kulturu jer će tako biti bogatija. Svi mi, koji živimo na ovo prostoru, imamo sreću jer smo deo multinacionalne i multikulturne sredine.

U prigodnom programu učestvovali su đaci Osnovne škole „Feješ Klara“ i glumci amateri iz „Eđšega“.

Značajan datum se obeležava kako u Mađarskoj, tako i u mađarskim zajednicama van matične zemlje. Zasluga Ferenca Kelčeija jeste u tome što je napisao stihove koji su pomirili rimokatolike i protestante u Mađarskoj, koji su pre 1823. godine imali zasebne himne.

A.Đ.

Obeležava se 250 godina od izgradnje crkve Svetog Nikole: Istorijat hrama kroz prizmu profesora Tihomira Gajskog

Aleksandra Djuran December 25, 2024

Pravoslavna crkvena opština u Kikindi predavanjem profesor istorije Tihomira Gajskog o istoriji hrama Svetog oca Nikole i uz prigodan kulturni program, započela je obeležavanje 250 godina od izgradnje crkve. Profesor istorije u Gimnaziji „Dušan Vasiljev“ učestvovao je u pisanje knjige o kikindskom hramu i ovom prilikom govorio je o prošlosti, ne samo hrama u centru, nego i samog grada.

-Moje izlaganje propraćeno je fotografijama koje imamo, a oslikavaju crkveni i gradski život. Sve što se dešavalo u gradu reflektovalo se i na hram i obrnuto. Hronološki sam predstavio istorijske događaje uz poznate i one manje poznate činjenice. Počeci su skromni, kao što je uvek, a sa sticanjem ekonomske moći građana crkva Svetog Nikole je sagrađena. Oslikana je iznutra i održavana od strane tadašnje vlasti. Pamti se i vreme kada je pala u nemilost, a sada se ponovo obnavlja vera, ali i sama građevina. Naša crkva izgrađena je pre dva i po veka i starija je i od nekih država koje danas puno znače u svetu – naveo je Gajski.

Crkva u Kikindi građena je u jezuitskom stilu. Njena gradnja započeta je 1769. godine i dogradnjom zvonika završena je 1774. godine.

-Tadašnja vlast je nastojala da jednog dana prisvoji hramove i da ih pretvori u rimokatoličke. Austrijska vlast tolerisala je naše prisustvo, sa nadom da će preobratiti narod. Na sreću, to se nije desilo i naša crkva i dan danas je pravoslavna – rekao je Tihomir Gajski.

Starešina hrama Svetog Nikole sveštenik Miroslav Bubalo dodao je da se crkva za značajan jubilej priprema godinama.

-Predavanje je jedan deo obeležavanja. U aprilu planiramo izložbu relikvija, bogoslužbenih knjiga i drugih predmeta, kao i promociju knjige, dok će 22. maja na letnjeg Svetog Nikolu, kada je i slava grada, biti organizovano osvećenje crkve. U proteklom periodu rekonstruisan je krov, a u planu je da se u martu započne uređenje fasade i da se završi grejanje. Svega četiri hiljade ljudi gradilo je ovaj hram četiri godine. Danas, da nas se sakupi četiri hiljade, teško da bismo mogli da okrečimo crkvu, a ne da je sagradimo. Naši preci bili su jake volje, čvrste vere i nepokolebljivih stavova – naveo je sveštenik Bubalo.

U programu su učestvovali i Tihomirovi sinovi Nikodim i Tihon Gajski koji su izveli klasične kompozicije na gitari, hor mladih Sveti Nikolaj Srpski, hor pri hramu Svetog Nikole i članice Ženske pevačke grupe ADZNM „Gusle“.

SPOMENIK KULTURE

Ono što hramu daje izuzetan značaj je ikonostas i zidne kompozicije, koje se zbog svoje likovne vrednosti ubrajaju u izuzetna dela srpske umetnosti. Zidne kompozicije izvedene su u tehnici ulja na zidu. Ikonostas je izrađen 1773. godine i dugo se mislilo da je on rad Teodora Ilića Češljara, a sada sa sigurnošću može da se tvrdi da je delo Jakova Orfelina. Od 2022. godine u crkvi se nalazi kopija čudotvorne ikone „Presvete Bogorodice Bezdinske“, dobijena na dar od Eparhije banatske. Godine 1990. crkva Svetog oca Nikole uvrštena je među spomenike kulture od izuzetnog značaja.

A.Đ.

Neraskidivo prijateljstvo: Gradonačelnik Mladen Bogdan prisustvovao obeležavanju Dana ujedinjenja Rumunije

Aleksandra Djuran November 29, 2024

Svečanim prijemom u Belom dvoru u Beogradu, Ambasada Republike Rumunije u Srbiji, obeležila je Dan ujedinjenja Rumunije. Proslavi važanog datuma za naše susede, osim gradonačelnika Mladena Bogdana, prisustvovali su i visoki zvaničnici Vlade i narodne Skupštine Republike Srbije, diplomate akreditovane u Srbiji, predstavnici privrednog, medijskog, kulturnog i civilnog života, kao i predstavnici Srba u Rumuniji i pripadnici rumunske manjine.

Od 2014. do 2023. realizovano je ukupno osam projekata na teritoriji grada Kikinde u programu prekogranične saradnje Srbija – Rumunija. Na teritoriji grada u okviru pomenutih projekata uloženo je preko 3,3 miliona evra. Među njima su izgradnja nedostajuće infrastrukture na graničnom prelazu Nakovo-Lunga, bicklističke staze i postavljanje 280 stubova solarne rasvete, uređenjenje Starog jezera, kupovina potpuno sanitetskih vozila i razne druge medicinske opreme i aparata, rekonstruisane su baletska i velika sala Kulturnog centra i obezbeđena je audio i video oprema za pomenutu ustanovu i ADZNM „Gusle“, ojačan je etno turizam.

Grad Kikinda će i u budućem periodu učestvovati u prekojektima prekogranične saradnje sa prijateljskom Rumunijom, jer je dosadašnja bila veoma uspešna.

A.Đ.

Gerontološki centar nizom aktivnosti obeležava oktobar mesec starih

Aleksandra Djuran October 22, 2024

Oktobar je mesec posvećen starima. Čitavog meseca posebna pažnja posvećena je sugrađanima trećeg doba i prava je prilika da se podigne svest o izazovima sa kojima se stare osobe susreću, uključujući zdravstvene, socijalne i ekonomske izazove. U oba doma Gerontološkog centra trude se da svojim korisnicima pruže maksimalne uslove, kaže direktor Dragan Stjepanović.

-Kapacitet je 180 osoba, a trenutno ih je u Novom i Starom domu 161. Imamo i listu čekanja sa 19 potencijalnih korisnika. Mesto više traži se u Novom domu, a posebno su interesantne savremeno opremljene garsonjere kojih je 20 – napominje Stjepanović.

Stari dom u ulici Braće Sredojev čine montažni paviljoni za čiju zamenu postoji projekat i projektno-tehnička dokumentacija.

-Cilj je da se iznađu sredstva za izgradnju novog objekta koji bi pomogao da se prošire kapaciteti, ali i da se stvore bolji uslovi za smeštaj. Potrudićemo se da sredstva obezbedimo preko IPA projekta prekogranične saradnje – dodaje Dragan Stjepanović.

Nedavno je i Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova odobrio sredstva za aktivnosti i programa u oblasti socijalne zaštite. Kikindskoj ustanovi pripalo je 8,5 miliona dinara za nabavku opreme za vešeraj, 1,2 miliona za nabavku medicinske opreme i isto sredstava biće utrošeno za softversku platformu za pripremu dokumenata za elektronsko čuvanje.

-Od početka godine u oba objekta instalirani su novi klima uređaji, a kupljen je i novi nameštaj za trpezariju. Na nama je da našim korisnicima omogućimo što bolje uslove za šta se brine profesionalni tim zaposlenih – istakao je naš sagovornik.

Akcenat je i na pružanju pomoći i podrške starim osobama, a solidarnost sa starima podrazumeva i uključivanje u društveno aktivni život, omogućavajući im da učestvuju u zajednici i da dele svoju mudrost i iskustvo.

U narednom periodu deo negovateljica odlazi u penziju tako da će postojati potreba za ovim kadrom, a upražnjeno je i radno mesto medicinske sestre.

BOGAT PROGRAM

Čitavog meseca planirane su razne aktivnosti poput koncerata, poseta izložbi, druženja.

-Naši dragi gosti su mališani iz vrtića, školarci, članovi Kulturno umetničkog društva „Sunčana jesen“, ali i korisnici Doma za stare „Miserikordija“. Krajem meseca obeležićemo i rođendane naših korisnika – napomenuo je naš Dragan Stjepanović.

A.Đ.