novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

Савез самосталних синдиката Србије (СССС) организовало је, у просторијама Већа у Кикинди, радионицу о безбедности и здрављу на раду. Учесници су обучавани о томе како да, ради примене одредаба новог Закона о безбедности и здрављу на раду, формирају Одборе за безбедности и здравље на раду у својим предузећима

Одлука о формирању Одбора у предузећима, установама и организацијама које их још увек немају, донета је у овом синдикату почетком године, каже Душко Вуковић, потпредседник СССС.

– Анализе показују да су, тамо где постоје одбори, радна места безбеднија, да се догађа мање повреда, посебно оних са смртним исходом. Само заједничким учешћем, подизањем свести, информисањем и комуникацијом између послодаваца и Синдиката, односно запослених, можемо унапредити ову област. Морамо обезбедити све мере садржане у Закону о безбедности и здрављу на раду – од формирања одбора до примене процедура за безбедан и здрав рад, и укључивања у доношење аката, коришћења средстава заштите и слања запослених на рекреативни одмор – објашњава Вуковић.

Семинару у Кикинди присуствовало је 25 председника синдикалних организација, представника постојећих одбора, послодаваца и правних служби којима је, такође, предочено, да ће имати подршку СССС у оснивању одбора и сарадњи са послодавцима.

Потребу за оснивањем ових нови тела поткрепљује поражавајући податак да сваке године у Србији на радном месту погине више од 50 радника, што, такође, говори о недовољној свести и недовољном ангажовању, указао је Вуковић.

– Ми имамо послодавце који су друштвено неодговорни и не дозвољавају формирање одбора, и на овој обуци упознали смо синдикалце са законским прерогативима који им то омогућавају – додао је.

Вуковић признаје да само мањина послодаваца пристаје да осигура запослене, што доводи до тога да се надокнаде у случајевима повређивања на раду остварују тек после дуготрајних парница, између осталог и зато што не постоји наменски фонд.

– Ово је велики пропуст и радници често нису осигурани. Ми немамо посебан закон о надокнади штете у случају повреде на раду и професионалних обољења. Уз то, проблем је и што имамо само две стотине инспектора рада на више од 400 хиљада радника, али нови одбори могу да помогну, да укажу послодавцима на опасности и штетности. Радници и синдикати, наравно, имају и право да незаконистости пријављују инспекцији.

Важна одредба новог закона у вези са одборима за безбедности и здравље на раду у предузећима јесте и да у њима радници имају право на једног члана више у односу на број представника послодавца.

Како би се синдикалци и послодавци који су за то заинтересовани, што боље информисали о овим новинама, Синдикат је приредио и приручник са детаљним инструкцијама за формирање одбора и правилима којима се обезбеђују безбедност и здравље на раду.

С. В. О.

preduzetnici-(2)

На захтев својих чланова, Опште удружење предузетника Кикинда (ОУПК) организовало је данас представљање новог Закона о безбедности и здрављу на раду. У Регионалној привредној комори са новим одредбама и обавезама предузетнике су упознали представници фирме „First Leader“ из Зрењанина.

Приватници су, пре свега, незадовољни због одредбе по којој су сада сви, без обзира на број запослених и делатност, осим самозапослених без других радника, у обавези да имају одговорну особу са лиценцом задужену за безбедност или да сами положе стручни испит у Управи за безбедност надлежног министарства.

– Потребно им је тумачење Закона, али их највише мучи цена услуга лиценцираних одговорних лица за заштиту и безбедност на раду и агенција, који траже пет хиљада месечно, што је на годишњем нивоу око 500 евра. То је велики издатак за једног приватника, рецимо власника продавнице половне робе који има само једног запосленог. Агенција коју смо позвали ове услуге нуди много повољније – каже Синиша Пашић, председник ОУПК.

Нови закон, донесен после 18 година у потпуности је усаглашен са европским стандардима, на снагу је ступио 7. маја прошле године, а послодавци су дужни да испоштују све одредбе у року од две године, што подразумева и израду нормативних аката.

Све се своди на примену превентивних мера како би се предупреди ризици од настанка професионалних обољења, инвалидитета или чак смрти.

– У последњих десет година подигла се свест послодаваца о значају заштите и безбедности и здравља запослених – оцењује Вера Лазаров, руководилац за безбедност у зрењанинској фирми. – С друге стране, број инспектора јесте смањен али се постиже спровођење надзора и едукација послодаваца. Новина је и успостављање јединственог регистра повреда на раду, да би се пратило у којој делатности се дешава највише више повреда и у вези с тим усклађивали правилници.

Генерално, по новом закону, послодавци ће морати да омогуће много већи ниво безбедности на раду. Први пут је препознат појам рада од куће и рада на даљину и за спровођења мера заштите и у овим случајевима одговоран је послодавац. Прописане су и превентивне мере за високоризичне послове, обавезна обука код заснивања радног односа, увођења нових технологија, средстава за рад, опреме и процеса, затим систематски лекарски прегледи запослених, већа надлежност инспекција и више казне за непоштовање законских одредби.

Опште удружење предузетника Кикинда, по речима председника Пашића, прати најновије законске регулативе и помаже својим члановима, и у овом домену, да се што боље и брже прилагоде. На територији града Удружење има око 80 чланова, док је, на истом подручју, регистровано око 1.300 око предузетника, највише самосталних занатских и угоститељских радњи и фирми са пет до десет запослених.

С. В. О.

error: Content is protected !!