novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

Savez samostalnih sindikata obučio svoje članove – svako preduzeće treba da ima Odbor za bezbednosti i zdravlje na radu

Igor Crnogorac May 31, 2024

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) organizovalo je, u prostorijama Veća u Kikindi, radionicu o bezbednosti i zdravlju na radu. Učesnici su obučavani o tome kako da, radi primene odredaba novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, formiraju Odbore za bezbednosti i zdravlje na radu u svojim preduzećima

Odluka o formiranju Odbora u preduzećima, ustanovama i organizacijama koje ih još uvek nemaju, doneta je u ovom sindikatu početkom godine, kaže Duško Vuković, potpredsednik SSSS.

– Analize pokazuju da su, tamo gde postoje odbori, radna mesta bezbednija, da se događa manje povreda, posebno onih sa smrtnim ishodom. Samo zajedničkim učešćem, podizanjem svesti, informisanjem i komunikacijom između poslodavaca i Sindikata, odnosno zaposlenih, možemo unaprediti ovu oblast. Moramo obezbediti sve mere sadržane u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu – od formiranja odbora do primene procedura za bezbedan i zdrav rad, i uključivanja u donošenje akata, korišćenja sredstava zaštite i slanja zaposlenih na rekreativni odmor – objašnjava Vuković.

Seminaru u Kikindi prisustvovalo je 25 predsednika sindikalnih organizacija, predstavnika postojećih odbora, poslodavaca i pravnih službi kojima je, takođe, predočeno, da će imati podršku SSSS u osnivanju odbora i saradnji sa poslodavcima.

Potrebu za osnivanjem ovih novi tela potkrepljuje poražavajući podatak da svake godine u Srbiji na radnom mestu pogine više od 50 radnika, što, takođe, govori o nedovoljnoj svesti i nedovoljnom angažovanju, ukazao je Vuković.

– Mi imamo poslodavce koji su društveno neodgovorni i ne dozvoljavaju formiranje odbora, i na ovoj obuci upoznali smo sindikalce sa zakonskim prerogativima koji im to omogućavaju – dodao je.

Vuković priznaje da samo manjina poslodavaca pristaje da osigura zaposlene, što dovodi do toga da se nadoknade u slučajevima povređivanja na radu ostvaruju tek posle dugotrajnih parnica, između ostalog i zato što ne postoji namenski fond.

– Ovo je veliki propust i radnici često nisu osigurani. Mi nemamo poseban zakon o nadoknadi štete u slučaju povrede na radu i profesionalnih oboljenja. Uz to, problem je i što imamo samo dve stotine inspektora rada na više od 400 hiljada radnika, ali novi odbori mogu da pomognu, da ukažu poslodavcima na opasnosti i štetnosti. Radnici i sindikati, naravno, imaju i pravo da nezakonistosti prijavljuju inspekciji.

Važna odredba novog zakona u vezi sa odborima za bezbednosti i zdravlje na radu u preduzećima jeste i da u njima radnici imaju pravo na jednog člana više u odnosu na broj predstavnika poslodavca.

Kako bi se sindikalci i poslodavci koji su za to zainteresovani, što bolje informisali o ovim novinama, Sindikat je priredio i priručnik sa detaljnim instrukcijama za formiranje odbora i pravilima kojima se obezbeđuju bezbednost i zdravlje na radu.

S. V. O.

Svi preduzetnici u obavezi da imaju odgovornu osobu sa licencom za bezbednost – opšte nezadovoljstvo cenom tih usluga

Igor Crnogorac May 23, 2024

Na zahtev svojih članova, Opšte udruženje preduzetnika Kikinda (OUPK) organizovalo je danas predstavljanje novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. U Regionalnoj privrednoj komori sa novim odredbama i obavezama preduzetnike su upoznali predstavnici firme „First Leader“ iz Zrenjanina.

Privatnici su, pre svega, nezadovoljni zbog odredbe po kojoj su sada svi, bez obzira na broj zaposlenih i delatnost, osim samozaposlenih bez drugih radnika, u obavezi da imaju odgovornu osobu sa licencom zaduženu za bezbednost ili da sami polože stručni ispit u Upravi za bezbednost nadležnog ministarstva.

– Potrebno im je tumačenje Zakona, ali ih najviše muči cena usluga licenciranih odgovornih lica za zaštitu i bezbednost na radu i agencija, koji traže pet hiljada mesečno, što je na godišnjem nivou oko 500 evra. To je veliki izdatak za jednog privatnika, recimo vlasnika prodavnice polovne robe koji ima samo jednog zaposlenog. Agencija koju smo pozvali ove usluge nudi mnogo povoljnije – kaže Siniša Pašić, predsednik OUPK.

Novi zakon, donesen posle 18 godina u potpunosti je usaglašen sa evropskim standardima, na snagu je stupio 7. maja prošle godine, a poslodavci su dužni da ispoštuju sve odredbe u roku od dve godine, što podrazumeva i izradu normativnih akata.

Sve se svodi na primenu preventivnih mera kako bi se predupredi rizici od nastanka profesionalnih oboljenja, invaliditeta ili čak smrti.

– U poslednjih deset godina podigla se svest poslodavaca o značaju zaštite i bezbednosti i zdravlja zaposlenih – ocenjuje Vera Lazarov, rukovodilac za bezbednost u zrenjaninskoj firmi. – S druge strane, broj inspektora jeste smanjen ali se postiže sprovođenje nadzora i edukacija poslodavaca. Novina je i uspostavljanje jedinstvenog registra povreda na radu, da bi se pratilo u kojoj delatnosti se dešava najviše više povreda i u vezi s tim usklađivali pravilnici.

Generalno, po novom zakonu, poslodavci će morati da omoguće mnogo veći nivo bezbednosti na radu. Prvi put je prepoznat pojam rada od kuće i rada na daljinu i za sprovođenja mera zaštite i u ovim slučajevima odgovoran je poslodavac. Propisane su i preventivne mere za visokorizične poslove, obavezna obuka kod zasnivanja radnog odnosa, uvođenja novih tehnologija, sredstava za rad, opreme i procesa, zatim sistematski lekarski pregledi zaposlenih, veća nadležnost inspekcija i više kazne za nepoštovanje zakonskih odredbi.

Opšte udruženje preduzetnika Kikinda, po rečima predsednika Pašića, prati najnovije zakonske regulative i pomaže svojim članovima, i u ovom domenu, da se što bolje i brže prilagode. Na teritoriji grada Udruženje ima oko 80 članova, dok je, na istom području, registrovano oko 1.300 oko preduzetnika, najviše samostalnih zanatskih i ugostiteljskih radnji i firmi sa pet do deset zaposlenih.

S. V. O.