народно позориште

reciklaza-limenka-fest-(1)

Панел дискусија под називом „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа“ организована је у оквиру „Лименка театар феста“. Циљ је да се укаже на значај креативних приступа у рециклажи алу амбалаже, али и да се укаже на примере добре корпоративне праксе у овој области. Најважније је подизање јавне свести о значају  заштите животне средине кроз разне креативне приступе утемељене на принципима креативне  економије, рекао је Ненад Ђурђевић, комерцијални директор „Ball Packaging SEE, Turkey and CIS“ и председник  Алијансе за циркуларна паковања Србије.

-О значају правилног одлагања амбалаже и амбалажног отпада треба учити децу у вртићима. Неопходно је да им се предочи пут тог отпада како би схватили колико је важна рециклажа амбалаже у односу на производњу. Учимо их да за 60 дана, уколико се лименка правилно одложи и пошаље на рециклажу, искоришћена и згужвана лименка поново постаје лименка неког новог производа. Тако избегавамо нова копања у природи. Сваки почетак школске године треба искористити да деца што више науче о овој области – истакао је Ђурђевић.

Гордана Кнежевић –Орлић, генерална директорка издавачке куће „Клет“ напоменула је да неколико година уназад подржавају „Лименка театар фест“.

-Ми смо образовни издавач и кроз све што радимо желимо да мотивишемо децу да уче о екологији и да чувају животну средину. Градиво се, на жалост, не мења довољно брзо, колико напредују технологије. Без обзира на то, на нама је да децу мотивишемо да истражују и читају што више како би и сами дошли до сазнања и закључака – додала је Кнежевић – Орлић.

Учесници панела  били су и др Христина Микић, професор финансија и креативне економије, универзитета Метрополитен и

директорка у Институту за креативно предузетништво и иновације, Бојан Милосављевић, редитељ и пројектни менаџер Деска Креативна Европа Србија и др Сандра Кнежевић антрополог и ауторка прелиминарног пројекта „Лименкица улазница“.

А.Ђ.

Foto-Branislava-Brandic-Zivkovic

Данас када концентрација просечног гледаоца постаје све упитнија услед све присутнијих кратких видео садржаја на друштвеним мрежама, поставља се питање како ће се позориште носити са свим тим изазовима. Глумица Тања Марков Крижан сматра да је присуство живог човека на сцени непроцењиво искуство, тако да ако нешто не треба доводити у питање, то је позориште. Уверена је да ће оно претрпети све изазове које носи модерна ера. „Каубоји”, „Буба у уху”, „Миргород”, „Смрт човека на Балкану”, „Избирачица”, „Лажа и паралажа”, „Па се видимо у сну”, само су неки од наслова у којима је играла ова млада уметница. Каже да јој је најзначајније што је у матичној кући имала прилику да игра најразличитије ликове и што се Народно позориште Кикинда не плаши да жанровски истражује. После породиљског одсуства, публика ће имати прилику да је поново гледа од јесени, када је планиран њен повратак на сцену.

Ваша прва улога била је у сада већ легендарној представи „Каубоји” Кокана Младеновића, за чије се извођење увек тражила карта више. Каква Вас сећања вежу за овај комад?

– Увек ће ми бити посебно драга моја прва професионална улога, а још ми је драже што је то било баш у представи „Каубоји”. Била сам тек завршила Академију и одмах добила прилику да играм у једном великом пројекту. Са „Каубојима” смо обишли цео регион, освајали награде, и где год смо играли наилазили на безброј отворених аплауза, смех, сузе, и оно што је најбитније, на безрезервну љубав публике према једној представи. Током сваког извођења владала је стваралачка енергија код сваког учесника, како на сцени, тако и иза сцене. Била је прави пример позоришне магије и радости игре. Увек ћу бити захвална Кокану што ми је дао моју прву улогу.

Последња улога пре одласка на породиљско одсуство била је у представи „Па се видимо” у сну Николе Завишића. Овом представом сте успели да снове пренесете на сцену. Колико сте пута стигли да је одиграте?

Свега неколико пута. „Па се видимо у сну” је представа коју смо креирали ми глумци заједно са редитељем. Када су се спојиле Завишина машта и енергија са нашим сновима, настала је једна позоришна вожња коју смо ми само пратили и пуштали да нас одведе где год пожели. У процесу рада наше снове смо надоградили и разиграли тако да мој сан више није само мој него свих нас, а ја сам неизоставни део других снова. Сваки лик који играм ми је на свој начин узбудљив. Садржај наших снова испреплетан је и са Јунговим реченицама и поезијом Фернанда Песое. Пошто сам је одиграла само неколико пута, ово је представа које сам можда и најжељнија, тако да једва чекам да поново ускочим у наше снове.

Сведоци смо да су друштвене мреже успоставиле наратив кратких видео-садржаја. Да ли мислите да ће то утицати да просечан гледалац, када чује да нека представа траје преко два сата, потенцијално одустане од посете позоришту?

– Друштвене мреже су свакако нарушиле концентрацију и пажња просечног гледаоца постаје све краћа. Добијамо хиљаде информација дневно, мозак више не зна шта је битно, а шта није. Гледа се безброј кратких видео-садржаја, а то сигурно утиче на концентрацију и током позоришне представе. Највише ме брину млади људи којима је цело одрастање обележено друштвеним мрежама и кратким видео-садржајима. Међутим, оно што је најбитније јесте да жив човек на сцени нема замену. Верујем да ће човечанство, када схвати у којој мери су нас обузели уређаји и када одлучи да се коначно тргне из свега тога, бежати у позориште још више него раније. Та магија уласка у позоришну салу нема цену и не може бити замењена било којим другим садржајем. Једно је сигурно, позориште ће издржати све тестове модерног времена.

Већина ансамбла је запослена у Кикинди, али живи у Београду, да ли је напорно путовати?

– Пошто то нису свакодневна путовања није толико напорно. Путујем заједно са колегама, некада возим ја, некада неко други. Слушамо добру музику, стигнемо да се добро испричамо, тако да та два сата пролете. Једно време нас је највише забављало да играмо нашу измишљену игру коју смо звали Песма суђеница. Тако да чак и када наиђе период да јесте напорно, досадно није.

Чини се да се Кикинђани ретко упуштају у драмске воде, и да пре бирају неке друге факултете. Делите ли моје мишљење?

– Истина је да се, из неког разлога, слабије одлучују за драмске уметности, као да средњошколци у Кикинди уопште не размишљају о смеровима као што су режија, драматургија, камера, продукција. Један период сам имала прилику да, на позив свог професора Срђана Срдића, радим у Центру за таленте на одсеку Драмске уметности. Средњошколце је искључиво занимала глума, док друге смерове нису ни спомињали. А и за саму глуму се ретко кад неко припрема. Дешавало се да неко дође код нас у позориште и распитује се, али касније чујемо да ипак нису ни изашли на пријемни него су уписали нешто друго. Зашто је то тако, не знам. Готово да могу на прсте једне руке да набројим младе који су уписали нешто од ових смерова у последњих десет година. Надам се да ће се ствари мењати. Желим даровитим и вредним младим људима који би се сутра посвећено бавили овим послом и проналазе у томе свој смисао, да истрају у својој намери. Као и да их послужи срећа на том путу.

Такође сте имали прилику да радите на фестивалима краткометражног филма као што су Башта фест и Кустендорф, где је такође фокус на младима. Шта је оно што их чини посебним?

– Башта фест су покренуле моје колеге са класе и пример је младалачког ентузијазма који је замисао спровео у дело. Такође је добар пример децентрализације културе. Филмови се гледају под отвореним небом, што је посебан доживљај. Волим када ми лето почне овим фестивалом. Кустендорф у главном такмичарском програму има краткометражне, а приказује и одличне дугометражне филмове. Пошто се све одиграва на Мокрој гори људи су упућени једни на друге, тако да учесници имају прилику да размењују искуства и идеје са светски признатим уметницима, што је веома драгоцено, посебно младим ауторима који су на почетку каријере. А све је непосредно и природно, што је заправо најдивније од свега. Увек се радујем овом фестивалу.

Н. Савић

 

 

 

teofilovici-(6)

Последње вечери прославе славе града летњег Светог Николе у Народном позоришту наступили су браћа Теофиловић. Ратко и Радиша певају у дуету, двогласу, који  је специфичан јер је оријентисан на трагање ка звуку.

-Ове године обележавамо 30 година рада и пред кикиндском публиком извели смо пресек онога што смо радили током три деценије. Када неко уклеше дубоке емоције, љубав, патњу, живот у песму и обједини кроз мелодију, стихове и ритам, тада она добија квалитет који траје. Трагамо за архаичним звуковима који пробуде све слојеве које сваки човек носи у себи – истакао је Ратко Теофиловић.

Дуго година Теофиловићи су певали у хору  и како кажу музика је пронашла њих.

-Пре дванаест година били смо у вашем граду и вежу нас лепе успомене. Музику која већ постоји обједињујемо и стварамо на свој начин. Оживљавамо прошло време у садашњем тренутку. Највише песама је са југа, западне и источне Србије, са Косова и Метохије, чиме се увек представљамо публици  – казао је Радиша Теофиловић.

Браћа близанци истичу да увек стварају и да се радо друже са публиком. Од момента када су почели да наступају нису мењали музички правац који се односи на традицију и а капела певање. За себе тврде да су позитивни ентузијасти који су заљубљени у оно што раде.

А.Ђ.

 

savrsen-partner

Прва реприза представе Народног позоришта „Савршен партнер“ коју је, по тексту Мира Гаврана, режирала Тијана Васић биће одиграна сутра (петак, 24. мај), од 20 сати. У представи на малој сцени играју Марина Воденичар, Мина Стојковић и Владимир Максимовић.

У уторак, 28. маја, на репертоару ће бити “Облаци”, представа о Душану Васиљеву.

Knjiga-o-Milutinu-(2)

Поводом Славе града, Летњег Светог Николе, локална самоуправа поклонила је суграђанима антиратну драму „Књига о Милутину“ у извођењу Ненада Јездића која је одиграна вечерас, у Народном позоришту. Бесплатне карте преузимале су се у Позоришту и, како сазнајемо, подељене су за мање од пола сата.

У питању је монодрама по тексту Данка Поповића, књижевника из Аранђеловца, иначе запосленика Војног архива у Министарству одбране. Ово је његово најпознатије дело које је доживело националну славу. У њему, из првог лица, Милутин Остојић, необразован али мудар сељак из Коштунића и бивши војник у Првом рату, као затвореник после Другог светског рата, оптужен да је кулак, говори о трагичној судбини своје породице.

Ненад Јездић је монодраму дугу готово два сата одиграо пред препуном салом Народног позоришта.

– Узбудљиво ми је да је играм. Милутин је племенит јунак, он је из оне гарнитуре људи који носе давно заборављене врлине. Мени је то драгоцено и имам осећање и неког призива и послушања да, без обзира на динамику и на терет играња монодраме, сваки пут издржим и да, упркос овој загушљивости, пљуску напољу и врелини у сали, одиграм да људи то осете и верујем и надам се да јесу – рекао је Јездић. – И мене мења на неки начин и чини ме бољим, растерећује ме и ослобађа и мојих предрасуда и кривог учења и колективне лажне историје којој смо били изложени и коју су писали или губитници или победници. Ово је стварна историја и судбина човека у вихору сукоба и ратова на овим просторима и то је суштина сваког сукобљавања и ратног страдања – оно што појединац искуси. Зато је ова представа толико узбудљива, јер уклања са очију неку маглу и неко погрешно светло и ствара један добар, племенит, прави људски хумани ракурс и поглед на свет и на та страдања којима смо ми овде, на овом простору, нажалост, склони.

Занимљиво је да је писац, после првог издања књиге која их је, иначе, имала 40, изразио жељу да се роман прилагоди за позориште. Звездара театру експлицитно је предложио да Милутина игра Данило Бата Стојковић. Тада се представа није радила, да би, више од три деценије касније, 2021. године, изашла премијера у адаптацији Егона Савина, са Јездићем као Милутином који је увек игра на карту више и до сада је доживела више од 200 извођења. У жижу интересовања доспела је ових дана јер екипи представе није дозвољен улазак на Косово, на заказано гостовање у Северној Митровици.

Извођењу у Кикинди присуствовао је и градоначелник Никола Лукач са сарадницима. Публика је наградила Јездића овацијама, а од гледалаца су се чуле само речи хвале за труд који је глумац уложио у извођење ове монодраме.

С. В. О.

Pozoriste a

Како сазнајемо у кикиндском Народном позоришту, гостовање из Куле са представом “Кус петлић”, које је било заказано за петак 12. април, отказано је и одложено за наредни месец.

У петак ће на репертоару бити представа на малој сцени, “Сироти мали хрчки” коју је, по тексту Гордана Михића, режирао Марко Ђурић. Играју: Драган Остојић, Бранислав Кнежевић, Бранислав Чубрило, Михаило Лаптошевић и Никола Јоксимовић.

У уторак, 16. априла, играће се представа “Облаци”.

У најновијем издању “Комуне”, која ће на киосцима бити сутра, 11. априла, биће објављена имена добитника бесплатних улазница за ова два извођења и нови купон – нова шанса за добијање по две улазнице за представе у Народном позоришту.

 

pozoriste-proba-1

У Народном позоришту у понедељак се почело са читаћим пробама на новој представи, комаду „Савршен партнер“ који, по тексту Мира Гаврана, режира Тијана Васић.

У представи играју: Владимир Максимовић, Марина Воденичар и Мина Стојковић. Сценограф и костимограф је Мина Миладиновић. Тијана Васић, редитељка из Лознице, већ је режирала у Кикинди – комад „Ковачи“, чија је премијера била 2020. године.

Миро Гавран је најизвођенији хрватски писац у земљи и иностранству. У овој, како стоји у поднаслову, „Озбиљној комедији“, тема су мушко женски односи са обиљем хумористичких ситуација и неочекиваних обрта. Млада еманципована жена учествује у тестирању андроида – савршеног мушкарца којег је конструисала научница према идеалу сваке жене, што доводи до забавних ситуација у свакодневном животу. У загребачком Театру „Гавран“ игра се већ четири године са великим успехом.

У кикиндском театру биће ово, после дуо-драме „Џепови пуни камења“, друга премијера у сезони 2023/2024.

Hor Atendite (2)

Хор и оркестар Културног центра „Атендите“ и дечији хор „Кикиндијанци“ у четвртак, 29. фебруара организују годишњи концерт под називом „Ми смо свет“. Наступ ће бити одржан у Народном позоришту од 19 сати, а улазнице се не наплаћују.

-На концерту ће се представити сви ансамбли Културног центра, тако да ће наступити око 120 чланова хорова и оркестра, заједно са диригенткињом професорком др Биљаном Јеремић. Дечији хор водиће диригенткиња Исидора Дакић, оркестар диригент Тибор Маша и концерт мајстор Лариса Копић, прва виолина – истакао је в.д. директор КЦК Марко Марковљев.

Хор ће певати композиције на више језика.

-Циљ нам је да покажемо да музика нема границе тако да ће публика моћи да чује међународне композиције и националне музику и песму – додао је Марковљев