народно позориште Архиве | Кикиндски портал

Мај у знаку позоришта: седам представа на репертоару Народног позоришта

Tijana Despotovski April 29, 2026

Народно позориште објавило је репертоар за мај, а публику очекује седам извођења — од комедије и савремених драмских текстова, до представа које су већ привукле пажњу домаће публике.

Мајски репертоар отвара представа „Пиџама за шесторо” Марка Камолетија, у режији Оливере Ђорђевић, која ће бити изведена у уторак, 5. маја, у 20 сати.

Већ у суботу, 9. маја, у 20 сати, на сцени је представа „Шећер је ситан, осим кад је коцка” Николе Пејаковића, у режији Дајане Јосиповић. Иста представа биће поново одиграна и у суботу, 30. маја, у 20 сати.

На репертоару је и комад Гордана Михића „Сироти мали хрчки”, у режији Марка Ђурића, који ће публика моћи да погледа у уторак, 12. маја, у 20 сати.

Представа „Савршен партнер” Мира Гаврана, у режији Тијане Васић, заказана је за уторак, 19. мај, у 20 сати, док ће „Србија all inclusive” Владимира Ђорђевића, у режији Марка Мисираче, бити изведена у суботу, 23. маја, у 20 сати.

Последњег уторка у месецу, 26. маја, у 20 сати, на програму је представа „Облаци” Нине Плавањац, у режији Стевана Бодроже.

„Породица Адамс“ донела енергију, хумор и младалачки жар

Tijana Despotovski March 24, 2026

На сцени Народног позоришта у Кикинди вечерас је одигран несвакидашњи мјузикл „Породица Адамс“, у извођењу ученика Гимназије „Стеван Пузић“ из Руме, који су публици приредили вече испуњено музиком, глумом и снажном сценском енергијом.

Овај захтеван пројекат, на ком су млади глумци радили чак седам месеци, окупио је више од 30 ученика различитих разреда, који су заједно изнели комплексну причу на енглеском језику, спајајући глуму, певање и плес у јединствену сценску целину.

-Било је веома занимљиво, али и интензивно. Сви смо се зближили и уживали у процесу, иако је био захтеван – каже Сара Грковић, ученица четвртог разреда, која у представи тумачи Мортишу.

Она истиче да је један од највећих изазова био управо рад на енглеском језику, али и уклапање више сценских елемената.

-Најтеже је било све то спојити – покрет, музику, певање и енглески језик. А мени лично је било изазовно да играм лик који се не смеје, јер сам у приватном животу потпуно другачија – додаје она.

Посебан утисак на публику оставила је управо посвећеност младих глумаца, који су успели да оживе необичан, помало мрачан, али духовит свет породице Адамс. Режију и адаптацију потписује професорка Марија Бенчић, која већ годинама ради са ученицима на мјузиклима, а ово је трећи по реду велики пројекат њене екипе.

-Породица Адамс је чекала свој тренутак. Када смо коначно окупили довољно талентовану и мотивисану екипу, знали смо да можемо да изнесемо овако захтеван мјузикл – истиче Бенчић.

Она наглашава да је реч о изузетно сложеној форми.

-То је двоипочасовни бродвејски мјузикл на енглеском језику. Поред глуме, ученици су морали да савладају и певање, плес, као и да буду концентрисани током целе представе. Али њихова дисциплина и посвећеност су били кључни.

Посебну вредност пројекту даје чињеница да су ученици учествовали у свим сегментима израде представе – од сценографије и костима, до шминке и реквизита.

До сада је представа већ освојила значајна признања, укључујући чак девет награда на фестивалу у Јагодини, а кикиндска публика имала је прилику да погледа њено шесто извођење.

-Увек смо узбуђени кад излазимо пред нову публику. Потрудили смо се да вам улепшамо вече – поручила је Сара Грковић.

Судећи по реакцијама публике, у томе су и успели – млади глумци донели су на сцену искрену емоцију, ентузијазам и доказ да позориште живи управо кроз нове генерације.

Т. Д.

„Настојник” – представа која траје: 38 година на сцени кикиндског позоришта

Tijana Despotovski March 11, 2026

Представа „Настојник” Народног позоришта Кикинда изведена је синоћ пред домаћом публиком, настављајући јединствен позоришни пут који траје већ скоро четири деценије. Овим извођењем, култни комад постао је најигранија представа у историји кикиндског театра.

Према речима глумца Бранислава Кнежевића, „Настојник” је достигао број од 154 извођења и остао симбол трајања, посвећености и љубави према позоришту.

-Овим извођењем „Настојник“ постаје најигранија представа у историји нашег Позоришта. „Настојник“ је сигурно и најдуговечнија представа у држави са истом глумачком поставом од премијере 1988. до данас. 38 година, мало ли је – поручио је Кнежевић.

Представа је премијерно изведена 1988. године и од тада се игра у истој глумачкој подели, што је прави куриозитет на домаћој сцени. Режију потписује Драган Остојић, текст је написао Харолд Пинтер, а уз Остојића и Кнежевића, у представи игра и Славољуб Матић.

Током година „Настојник” је прерастао оквире репертоарске представе и постао заштитни знак кикиндског позоришта — сведочанство уметничке истрајности и снаге позоришне игре која одолева времену.

Синоћње извођење било је још један сусрет публике са представом која је обележила генерације глумаца и гледалаца и уписала се у историју локалне културе.

Фото: Инстаграм, Народно позориште Кикинда

Т. Д.

Више од седамдесет младих рецитатора данас на сцени: Почела смотра „Песниче народа мог“

Tijana Despotovski March 4, 2026

У Културном центру данас је почела градска смотра рецитатора „Песниче народа мог“, једна од најдуговечнијих манифестација посвећених поезији у Србији, која се ове године одржава 56. пут.

Према речима члана жирија, Марије Танацков, интересовање деце за ову манифестацију не јењава.

-Сваке године очекујемо много, а много и добијемо. Прелепо је што се смотра редовно одржава и што имамо овако велики број деце која учествују. Само данас, у групи нижих разреда имамо 74 учесника. Рецитовање је неговање нашег језика и идентитета, јер без језика идентитет једног народа не може постојати – истакла је Танацков.

Она је додала и да се на сцени види и велики труд учитеља и наставника који децу подстичу да заволе поезију.

Чланица жирија Снежана Томин наглашава да се таленат код деце може препознати већ у најранијем узрасту.

-Правилан изговор и дикција су кључни фактори који код мене одлучују пролазак. Важно је да дете буде сигурно у себе, опуштено и да доживи песму, да она постане део њега. То су мала деца, али се квалитет види – таленат се увек препознаје – рекла је Томин.

Глумац Славољуб Матић, на самом почетку такмичења, охрабрио је све учеснике, поручивши да су већ победници самим тим што су се усудили да стану пред публику.

-Што се нас тиче, ви сте сви већ победили само тиме што сте овде. Од свих ђака у Кикинди, ви сте имали храбрости да дођете и покажете шта знате – поручио је Матић.

Међу најмлађим учесницима је и седмогодишња Миа Вељковић, ученица првог разреда ОШ „Јован Поповић“, која је припремила песму „Заробљени лептир“ Наде Адамовић.

-Припрема ми није била тешка, спремала сам се око недељу дана. Имам трему али сам и веома узбуђена – рекла је Миа.

Њена школска другарица Мика Куга, ученица другог разреда, одлучила се за песму „Крила“ Мирослава Антића.

-Припремала сам се неколико недеља. Ово ми није први наступ и веома сам узбуђена. Најтеже ми је било да научим да не прогутам нека слова, али сам се много трудила“, каже Мика.

Кикинда је, иначе, позната по добрим рецитаторима који често стижу до највишег ранга такмичења. Тако су 2011. године кикиндски рецитатори били победници републичке смотре, а прошле године Лена Давидовић пласирала се до републичког нивоа.

Од 4. до 6. марта више од стотину ученика основних и средњих школа из Кикинде надметаће се у казивању стихова, а најбољи ће се пласирати на зонску смотру која ће бити одржана 14. марта у Чоки.

Данас наступају ученици од првог до четвртог разреда основних школа и у овој категорији је највише учесника. Другог дана своје умеће показаће рецитатори од петог до осмог разреда, којих је пријављено 18, док је трећи дан резервисан за средњошколце, у чијој конкуренцији је 13 учесника.

У жирију су Марија Танацков, књижевни критичар, Гизела Кекењ, некадашња рецитаторка и глумица, Снежана Томин, песникиња и потпредседница књижевног клуба „Душко Трифуновић“, и Славољуб Матић, глумац Народног позоришта.

Т. Д.

Почела недеља жена: Београдски диксиленд оркестар публику повео на сентиментално путовање

Aleksandra Djuran March 2, 2026

Манифестацију „Недеља жена“ Културног центра отворио је Београдски диксиленд оркестар. Бенд који је трећи пут у нашем граду окупљеној публици представио је део свог богатог репертоара, коју су провели кроз сентиментално путовање џез паробродом. Свака композиција била је везана за одређену земљу свету.

-Драго нам је што нам је припала част да отворимо недељу посвећену лепшим половинама -истакао је Владимир Рацковић, уметнички руководилац Београдског диксиленд оркестра. – Лепи тренуци везују нас за Кикинду у којој гостујемо трећи пут. Публика одлично познаје жанр који свирамо и ово је уједно и почетак наше турнеје којом обележавамо 25 година уметничког стваралаштва. Током године одржаћемо више концерата у читавом региону.

Концерт је организован посредством Министарства културе.

-Ми смо једини оркестар који свира традиционални џез, не само у Србији или на подручју Западног Балкана, него до рога Африке нема оркестра који је негује. То нас подстакло да функционишемо као покретни музички музеј. Публици широм света показујемо како су изгледале свирке, концерти, мода, облачење и плесови пре стотину година.

Тања Ножица из Културног центра подсетила је да је ово осма година како се организује „Недеља жена“ и позвала све да сутра буду у Галерији Културног центра на отварању изложбе „Маштање“ Ирене Галешев у 19 часова.

Комедије, класици и гостовања на сцени Народног позоришта у марту

Tijana Despotovski March 2, 2026

Народно позориште припремило је разноврстан репертоар за март, доносећи публици домаће и стране драмске текстове, комедије, класике и гостујуће представе. Представе се изводе у вечерњем термину од 20 часова.

Месец почиње, сутра, 3. марта представом „Сироти мали хрчки“ Гордана Михића у режији Марка Ђурића. Већ 7. марта на сцени је комад „Па се видимо у сну“ Николе Завишића, у режији самог аутора.

На програму 10. марта је Пинтеров „Настојник“, у режији Драгана Остојића, док 17. марта следи класик српске драмске књижевности „Лажа и паралажа“ Јована Стерије Поповића, у режији Стевана Бодроже.

Посебну пажњу привлачи гостовање Позоришта „Стеван Сремац“ из Црвенке, које 21. марта изводи представу „Илузије“ Тонија Кушнера, у режији Милене Павловић.

У завршници месеца, 28. марта публика ће гледати „Херој нације“ Ивана М. Лалића у режији Дајане Јосиповић, а мартовски репертоар затвара 31. марта комедија „Пиџама за шесторо“ Марка Камолетија, у режији Оливере Ђорђевић.

Поред наступа на матичној сцени, ансамбл Народног позоришта гостоваће 14. марта у Дому културе у Црвенки, где ће извести представу „Смрт човека на Балкану“ Мирослава Момчиловића, у режији аутора.

Тамбуром кроз свет и филм: Концерт у четвртак у Народном позоришту

Tijana Despotovski February 2, 2026

Културни центар Кикинда организује концерт „Тамбуром кроз свет и филм“ у извођењу Градског тамбурашког оркестра „Бранко Радичевић“ из Руме. Наступ ће бити одржан у Народном позоришту Кикинда у четвртак, 5. фебруара, са почетком у 19.30 часова, а улаз је слободан.

Публику очекује вече посвећено мелодијама филмске музике и композицијама инспирисаним различитим музичким традицијама, у извођењу тамбурашког оркестра који негује спој традиционалног звука и савременог израза.

Концерт се реализује под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, као и Града Кикинде.

Организатори позивају суграђане да присуствују музичкој вечери у позоришном амбијенту и уживају у репертоару који повезује тамбуру са темама из света филма и различитих жанрова.

Т. Д.

Светосавска академија у Кикинди: хорови, награђени радови и поруке о знању и заједништву

Tijana Despotovski January 27, 2026

Светосавска академија у Кикинди окупила је учеснике из културног и образовног живота града кроз хорске наступе, беседе и доделу награда ученицима који су се истакли на ликовном и литерарном конкурсу. Програм је имао за циљ да, кроз пример Светог Саве, подстакне децу и младе на вредности знања, одговорности и заједништва.

Програм су обогатили хор „Атендите“, Женски црквени хор „Свети Јосиф Темишварски“, Академско друштво за неговање музике „Гусле“, ученици одељења II1 Економско-трговинске школе и Дечији хор „Свети Јован Шангајски“.

Након предавање на тему Светог Саве које је одржао вероучитељ Бранислав Јесић, наступила је свечана додела награда деци која су се истакла на литерарном и ликовном конкурсу.

Највећи број пристиглих радова био је из области ликовног стваралаштва – око 200 радова, од којих је награђено 36, док су у категорији литерарних радова најзаступљенији били ученици средњих школа.

Специјална награда за креативни приступ додељена је ученици Гимназије „Душан Васиљев“, Анђели Батански, која је рад реализовала у видео-формату.

-Моја идеја је била да то буде креативни задатак, а не класичан литерарни рад. Направила сам видео у којем говорим о Светом Сави, са специјалним ефектима који дају посебан утисак. За такмичење нас је припремао разредни старешина Бранислав Јесић – рекла је Батански.

Јереј Мирослав Бубало истакао је да је Светосавска академија начин да се културни потенцијал града усмери ка младима и очувању вредности.

-Свети Сава је својим примером учио људе шта значи не бити егоиста, имати љубав и пожртвовање за свој народ. Желели смо да подсетимо одрасле, а пре свега децу, какав темељ имамо и да ту заједничку кућу сачувају и очувају – поручио је Бубало.

О значају Светог Саве за идентитет и образовање говорио је и градоначелник Младен Богдан.

-Данас смо се окупили да бисмо схватили ко смо и одакле долазимо. Свети Сава није само историјска личност, већ путоказ и тихо светло које вековима води српски народ кроз веру, знање и достојанство. Он је разумео да се снага државе не мери мачем, већ књигом и знањем. Светосавље нас учи миру, дијалогу и заједништву и да су деца највећа светиња – истакао је Богдан.

Протојереј Бобан Петровић захвалио је Градској управи на подршци организацији и указао на раст интересовања ученика.

-Мало је личности у нашој историји каква је био Свети Сава. Захваљујемо свима који су учествовали у конкурсу. Ове године стигао је највећи број радова, што нам је био и циљ када смо конкурс покренули. Пoнoсни смо на то како наша деца мисле и пишу о Светом Сави – јер светосавље није само сећање, већ и начин живота – нагласио је Петровић.

Међу добитницима првих награда за литерарне радове су ученици средњих и основних школа из Кикинде и околних места: Ивана Влачић (ученица 4 разреда Средње стручне школе „Милош црњански“), Дуња Адамовић (VII3 ОШ „Жарко Зрењанин“), Петра Суботин (VII3 ОШ „Жарко Зрењанин“), Андреј Сандић (ОШ „Петар Kочић“ из Накова).

Прва места на ликовном конкурсу припала су следећим ученицима основних и средњих школа: Николина Миркоњ (ОШ „Миливој Оморац“ из Иђоша), Филип Граховац (ОШ „Жарко Зрењанин“), Селена Суботић (ОШ „Вук Караџић“), Владимир Бадрљица (ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина), Огњен Терзин и Матија Видач (ОШ „Жарко Зрењанин“), Сања Давидовић (ОШ „Жарко Зрењанин“), Дуња Милечић (ОШ „Жарко Зрењанин“), Теодора Томић (ОШ „Свети Сава“), Драган Мекичић („Шести октобар“), и Марина Ковачевић (Средња стручна школа „Милош Црњански“).

Сенка Удицки: Тиха уметност која оставља траг

Tijana Despotovski January 25, 2026

Посебно признање у области културе за пожртвован рад у култури и позоришној уметности, које јој је уручено 28. децембра 2025. године, није за Сенку Удицки само лична награда. То је, како сама каже, признање свима који годинама стварају у сенци сцене, тихо, стрпљиво и са много љубави.

Када ју је позвала Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам, Сенка је била искрено изненађена. Награду није очекивала. Навикла је да њен рад остане невидљив публици, сакривен иза рефлектора, аплауза и завесе.

-Бити у сенци је саставни део овог посла. Ми који радимо иза сцене смо мали тим, али креативан, вредан и посвећен. То је леп посао – каже Сенка.

За њу је ово признање својеврсна круна једног животног пута који није био унапред планиран. По струци је биолог али је шивење одувек носила као интимну љубав и лични простор слободе. Управо ту љубав је, како каже, „крунисала“ у позоришту.

-Суштина награде је потврда да су љубав и труд препознати. Верујем да то значи и младима и свима који раде сличне послове. Креативан рад и рад рукама много оплемењују човека. Када нешто створиш својим рукама, ти у то уткаш своју душу. То није пуки занат – то је креација.

Од баке и маште – до позоришне сцене

Шивење је научила од баке, жене која је управо захваљујући том умећу преживела тешка ратна времена и подигла породицу. Од ње је, каже, научила не само технику, већ и однос према стварању – машту, слободу и храброст да буде оно што јесте. Формално образовање из кројења никада није стекла. Потпуно је самоука.

У Народном позоришту у Кикинди запослена је петнаест година, али је са овом кућом сарађивала и много раније. Колегиница Ирина препознала је њен таленат и укључивала је у израду појединих костима још пре сталног запослења. Од тада се рад наставио из представе у представу – кроз различите епохе, стилове и редитељске концепте.

-Када је била изложба костима поводом 75 година рада Позоришта, изненадила сам се колико је тих костима прошло кроз моје руке. Нисам ни била свесна обима тог рада – истиче Сенка.

Један радни дан у позоришној кројачници почиње договорима са костимографом и ансамблом, избором материјала и кројева, а наставља се прилагођавањем глумцима, пробама, изменама. Публика види емоцију на сцени, али иза те слике стоји читав невидљиви свет прецизности, стрпљења и колективног рада.

-Рад на костимима за различите историјске периоде захтева истраживање, познавање материјала и разумевање контекста. Ja посебно волим ренесансне костиме, али и савремени могу бити изузетно захтевни. Не могу да издвојим „најзахтевније“ пројекте – сваки захтева пуну посвећеност и прилагођавање глумцу, јер костим мора да буде и леп и функционалан.

„Девојка у плавом“ – оживљена историја

Посебну пажњу јавности изазвао је пројекат реконструкције хаљине са слике „Девојка у плавом“, реализован поводом годишњице присаједињења Војводине Србији. Идеја је била да се уметнички мотив оживи у простору и покрету, а инспирација је пронађена у делу Ђуре Јакшића и животу Кикинђана средином 19. века.

-Хаљина је настала после озбиљног истраживања материјала, чипке, боја, начина облачења тог времена. Трудили смо се да задржимо епоху, али да дамо и наш савремени печат – објашњава саговорница.

Занат који не сме да нестане

Сенка отворено говори и о изазовима савременог доба: синтетичким материјалима, индустријској производњи и све мањем интересовању младих за ручним радом као професијом. Природне тканине постају реткост, а управо су оне, каже, основ праве креације.

-Пре неколико година водила сам и школицу шивења за децу, где сам видела колико младима недостаје простор за практичну креативност. Верујем да је најважнија љубав према стварању, а техника се увек може научити – наводи наша саговорница.

Жеља јој је да једног дана своје знање пренесе некоме ко ће тај позив истински волети.

-Ово није посао који се ради механички. У њему мораш да пронађеш себе – сматра Сенка.

Траг у граду и међу људима

Осим рада у позоришту, Сенка годинама сарађује са балетским школама, плесним клубовима, хором „Аттендите“, младим уметницима и ради на бројним културним пројектима. Она такође израђује и матурске хаљине, венчанице, балетске хаљинице, а њени радови су стигли и до Београдске недеље моде кроз пројекат „Ћирилица у покрету“.

Посебно је радује што је многи данас препознају на улици – деца за коју је некада правила плесне костиме сада су одрасли људи који јој се јављају са осмехом.

-Тај осећај да си оставио траг у својој средини је незаменљив – поделила је наша саговорница.

Мајка је три ћерке и цео свој живот посветила је породици, раду и одговорности. У сваком комаду тканине, како признаје, има и мало психологије, стрпљења и разумевања људи.

Игра која никада не престаје

На питање шта је и после толико година највише радује, одговор је једноставан и топао:

-Кад се бавиш овим послом, никад не одрастеш. Сваког дана се играш са крпицама. Било је и тешких тренутака, као и код сваког дугог пута, али принцип је остао исти: устати, наставити и радити. Њен принцип гласи: „ушијеш дугме и идеш даље“.

Награда града Кикинде зато није само признање једној жени, већ и једној култури рада, стрпљења, тишине и љубави према стварању. Култури која не тражи светла рефлектора, али без које ниједна сцена не би могла да засија.

Т. Д.

Јануар на сцени: пет представа, пет различитих позоришних светова

Tijana Despotovski December 26, 2025

Народно позориште у јануару 2026. године доноси публици разноврстан репертоар који обухвата савремене драме, класичну комедију и ауторске сценске форме. Током месеца биће изведено пет представа, све са почетком у 20 часова, у терминима који обележавају позоришни ритам почетка године.

Јануарски програм отвара се у суботу, 17. јануара, представом „Србија all inclusive“ Владимира Ђурђевића, у режији Марка Мисираче.

У среду, 21. јануара, на репертоару је драма „Херој нације“ Ивана М. Лалића, коју режира Дајана Јосиповић.

Трећи термин, у суботу 24. јануара, резервисан је за ауторски пројекат Николе Завишића „Па се видимо у сну“, који потписује и режију.

Класични репертоар заступљен је у среду, 28. јануара, извођењем комедије „Лажа и паралажа“ Јована Стерије Поповића, у режији Стевана Бодроже.

Јануарски циклус затвара се у суботу, 31. јануара, представом „Облаци – Душан Васиљев: псеудобиографија и фантазмагорија“ Нине Плавањац, такође у режији Стевана Бодроже.