nadoknada

DEJAN VUK STANKOVIC

Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да ће факултети који надокнаде наставу добити квоте за упис нове генерације студената и да ће моћи да спроведу упис, а да факултети који не спроведу надокнаду и изгубе годину неће моћи да спроведу упис нових студената.

Станковић је гостујући на К1 телевизији, рекао да ће факултети који не уђу у „чамац за спасавање“, избрисати себе са академске мапе и упозорио да понестаје времена и да на факултетима треба да буду озбиљнији и одговорнији када је реч о роковима.

„Може још да се купе карте, али мислим да их понестаје. Мислим да понестаје времена. Предуго све ово траје, а улог је огроман – опстанак образовања. Има још оних који живе у неком специфичном политичком стању које спаја фантазму и неки инат и бег од одговорности за ово што је урађено протеклих месеци“, рекао је Станковић.

Оценио је да је време да свако ко је на универзитету, без обзира како је политички опредељен, подвуче црту истичући да је приоритет свих приоритета да Србија има функционалан високошколски систем.

Станковић је рекао да је онлајн настава изнуђено и привремено решење за ову школску годину и да је последица околности у којима се налазимо.

„Тако је како је, боље и онлајн настава, боље можда и већа динамика када говоримо о испитним роковима, али да студентима и друштву, просто универзитет, одужи своју дуг, а то је да пренесе знање и верификује то знање код студената“, казао је Станковић.

Говорећи о роковима да факултети надокнаде наставу, Станковић је рекао да се планови надокнаде разликују од факултета до факултета и да факултети који имају теоријску наставу уз мало већи напор воље и ангажовање наставника и студента на раду на онлајн платформама, могу брже то да заврши.

„Разговарао сам са људима са Математичког факултета, њихови интензивни курс којим би највећи део градива прве године завршили, траје десет недеља. Они су већ започели и већ им се то на одређени начин исплати, јер држава свакога ко је спреман да надокнади наставу правично награди зарадом која му припада. Ми желимо политику чистих рачуна“, казао је Станковић.

Нагласио је да они који буду желели да остану део процеса проблема да ће бити „избачени из чамца за спасавање“ и да ће те институције саме себе расформирати.

Упозорио је да су поједини факултети пред озбиљним финансијским и организационим изазовима који могу угрозити њихов опстанак и указао да се финансирање факултета базира на броју нових студента, као и да већ постоје дугови одређених институција.

„Ако немате нове студенте, и немате основе да добијате новац, како ће да преживе. Медицински факултет има 1000 страних студента чија школарина кошта више хиљада евра. Неиспоручена услуга подразумева захтев за компензацију. Уз затезне камате. Ко покрива тај дуг? Да ли имају толике сопствене приходе да могу да компензују ту штета? Домаћи студенти који су, такође, на самом финансирању, а који нису добили услугу, могу да покрену то“, рекао је Станковић.

Он је казао да о томе треба да размишљају декани и управе факултета, а да је су министарство и влада стварају организационо-финансијски и нормативне претпоставке и нагласио да су спремни да помогну сваком факултету.

Станковић је рекао да, упркос блокадама, велики број високошколских установа наставља са радом, да у Крагујевцу раде сви факултети, да у Новом Саду у континуитету ради Учитељски факултет, а у Суботици се настава одвија на мађарском језику.

Додао је да новосадски универзитет има 13 факултета, од којих седам већ функционише, док је још један факултет на путу да проради.

Како је рекао, у Београду је више од две трећине факултета добило дозволу за онлајн наставу.

Станковић је рекао да се очекује да и они који су до сада били међу најтврђим противницима преласка на онлајн модел промене став.

„Биће још неких који су били радикални у том фронту одбијања онлајн наставе, јер је то рационално решење у датим околностима“, казао је Станковић.

Како је рекао, у Београду је више од две трећине факултета добило дозволу за онлајн наставу.

Станковић је рекао да се очекује да и они који су до сада били међу најтврђим противницима преласка на онлајн модел промене став.

„Биће још неких који су били радикални у том фронту одбијања онлајн наставе, јер је то рационално решење у датим околностима“, казао је Станковић.

Додао је да би, да су факултети одмах прихватили мораторијум од 120 дана што је био предлог на првом састанку премијера Ђура Мацута и ректора Универзитета у Београду Владана Ђокића, до сада надокнадили трећину или четвртину наставе и да би можда био организован и један испитни рок.

Међутим, како каже, поједине високошколске институције одбиле су ову понуду, што је Станковић оценио као пропуштену прилику за стабилизацију система, а да је сваки изгубљени дан нови удар на академску заједницу, али и на будућност студената.

Он је још једном апеловао на раздвајање образовања од политичке нагласивши да смо на ивици да нам нешто пропадне, а то се после јако тешко саставља.

„Може да се састави, али су ризици и трошкови много већи и опасност много већа да то не успе. Боље да сачувамо постојеће и да га постепено унапређујемо. Да избегнемо замку конфронтације, која има итекако дневно-политичку арому, где се прелази из приче о одбрани аутономије универзитета у контранапад у односу на владу, на министарство, на председника Републике“, рекао је Станковић.

(Извор: РТВ)

OIP-(11)

Ученици основних и средњих школа на територији града друго полугодиште похађају, најблаже
речено, шаренолико. Од тога да часови трају 45 и 30 минута, до тога да уопште немају наставу. Од 1.070 просветних радника 130 је и даље у тоталној обустави. У жељи да истражимо како се одвија настава у свим основним и средњим школама позвали смо свих девет сеоских и десет градских школа и сазнали како су радили ове недеље.

Школа „Јован Поповић“ са ђацима ради 30 и 45 минута, а у току је и надокнада пропуштених
часова. У овој образовној установи ниједног момента није било престанка рада и највећи део
просветног кадра радио је пуну минутажу од 20. јануара када је почело друго полугодиште.
У Основној школи „Ђура Јакшић“ учитељи и наставници држе часове 45 и 30 минута и више је оних који раде уобичајено. Започета је и надокнада часова која ће према садашњој динамици бити завршена до краја месеца.

„Вук Караџић“ има три запослена који часове држе 30 минута, а сви остали раде уобичајених 45
минута. Надокнада почиње наредне недеље и то часова за оне запослене који су две недеље у
фебруару били у тоталној обустави. Ове недеље у ОШ „Фејеш Клара“ већина наставног кадра има часове од 45 минута. Мањи део је у тоталној обустави. Поред тога започета је и надокнада часова које су ученици изгубили с обзиром на то да у једном периоду није било наставе из појединих предмета и код појединих учитеља.

И у „Светом Сави“ часови из већине предмета и код учитеља су у трајању од 45 минута. Мањи део
наставника је и даље је у тоталној обустави. Започета је и надокнада пропуштеног градива.
Од 44 наставника и учитеља у ОШ „Жарко Зрењанин“, шест је у обустави. Ради се 30 и 45 минута, а надокнада није почела с обзиром на то да у план треба да буду уврштени и просветари који и
даље не држе часове.

У рускоселској школи „Глигорије Попов“ часови су 30 и 45 минута, а при крају је и надокнада
часова. У тоталној обустави ова школа била је седам дана и до 4. априла надокнадиће се
пропуштено. Ученици школе „Иво Лола Рибар“ у Новим Козарцима имају часове од 30 минута. Надокнада није почела, а обустава је била током једне недеље у фебруару.

Наковчани у школи „Петар Кочић“ од почетка недеље имају часове у трајању од 45 минута.
Започета је и надокнада градива, а реализују се и све ван наставне и допунске активности.
Од свих наставника и учитеља у ОШ „Славко Родић“ у Банатском Великом Селу двоје држи часове 30, а остали 45 минута. У овом месецу нема надокнаде пропуштеног.

У најмањој школи „Братство-јединство“ из Банатске Тополе 15 просветара је у обустави, а свега
петоро ради и то држе часове 45 минута. Надокнада ће почети тек када сви који држе часове буду
почели са радом. Школа „1. октобар“ има часове у трајању од 30 и 45 минута. Надокнада још није започета, а у овој школи читав фебруар већина наставника и учитеља била је у обустави.

У иђошкој школи „Миливој Оморац“ шест просветних радника је у обустави, а остали држе часове од 30 и 45 минута. Ни у овој школи још увек се не надокнађује пропуштено.
Највећа сеоска школа „Васа Стајић“ из Мокрина у највећој мери има часове од 30 и 45 минута.
Почела је и надокнада часова. У ОШ „Мора Карољ“ из Сајана часови од почетка другог полугодишта трају 45 минута и ово је једина школа на територији града која је константно радила у пуном обиму.

Када је реч о средњим школама ситуација је другачија.

У Економско-трговинској школи наставни кадар је у делимичној обустави. Већина, 28 професора
не ради, а 19 их држи часове у трајању од 45 минута. Надокнада није почела, а сваког дана у
школи се прави распоред часова за наредни. И у Гимназији „Душан Васиљев“ је делимична обустава. Професора који не држе часове је више у
односу на оне који раде, тако да није могуће започети са надокнадом.

У Техничкој школи од 73 просветна радника, 26 држи часове у трајању од 30 минута. Практична
настава одвија се несметано, међутим око 60 одсто матураната не долази на часове које имају.
У ССШ „Милош Црњански“ сви професори су у обустави.

Р.К.

error: Content is protected !!