на матуру без аутомобила

на-матуру-без-аутомобила-(5)

Агенција за безбедност саобраћаја и ове године покренула је кампању под називом „На матуру без аутомобила“. Трибина у оквиру акције организована је и у Градској кући, а матуранти кикиндских средњих школа имали су прилику да чују прича Милана Срдића, запосленог у поменутој Агенцији:

-Током средње школе доживео сам саобраћајну незгоду као возач мотоцикла. Тада сам био убеђен да ништа лоше мени не може да се деси. Мислио сам да сам недодирљив и возио сам мотор без заштитне опреме. У саобраћајној незгоди поломио сам кичму и од тада сам у инвалидским колицима. И поред свих недаћа успео сам да завршим Саобраћајни факултет и посветио сам се томе да укажем младима колико је важно поштовати све прописе и безбедност у саобраћају.

Циљ кампање је разговор са младима како би се безбедно понашали у саобраћају. Брзина, невезивање сигурносног појаса, вожња под дејством алкохола и коришћење мобилних телефона током вожње најчешћи су узроци саобраћајних несрећа са фаталним исходом. Окупљенима се обратио и Тихомир Фаркаш, члан Градског већа.

-Матурско вече треба да остане свима у најлепшој успомени стога и апелујемо да се на прославу иде без аутомобила и да се алкохол не конзумира. Жеља свих нас је да се овог важног тренутка сећате са осмехом на лицу. Завршетак средње школе је велики и значајан корак у животу и сви треба да буду одговорни према себи и према другима – рекао је Фаркаш.

У току 2025. године, према прелиминарним подацима, у саобраћају су смртно страдале 102 младе особе старости од 15 до 30 година. Од тог броја 43-оје њих погинуло је у својству возача путничког аутомобила, а 23-оје као путник у путничком аутомобилу, што представља 65 одсто од укупног броја погинулих младих у Србији. Скоро свака пета особа  страдала у саобраћају је млада.

Кампања „На матуру без аутомобила“ покренута је 2014. године у Крагујевцу, као одговор на трагичну несрећу у којој су страдали средњошколци враћајући се са матурске вечери, а узрок била је била вожња под дејством алкохола. Од тада до данас прерасла је у једну од најзначајнијих националних акција у области превенције саобраћајних незгода код младих.

Млади у Кикинди су се упознали са ризицима небезбедног понашања у саобраћају и начинима како да их избегну.

А.Ђ.

На-матуру-без-аутомобила-(3)

Под слоганом „Ум на друм“, и ове године је у Кикинди реализована редовна програмска активност Агенције за безбедност саобраћаја „На матуру без аутомобила“. У сарадњи са Саветом за безбедност саобраћаја Града Кикинде, у амфитеатру Високе школе струковних студија за образовање васпитача, одржано је интерактивно предавање намењено матурантима. Овом едукативном сусрету присуствовали су и сарадници Агенције, као и представници Одељења саобраћајне полиције.

– Циљ кампање је да, уочи матурских прослава, скренемо пажњу младима на важност одговорног понашања у саобраћају, управо у тренутку који им је можда један од најважнијих у животу – рекао је Павле Поповић, координатор Савета за безбедност саобраћаја Града. – Порука је једноставна: на матуру се не иде аутомобилом, већ са осмехом и добрим расположењем.

Славиша Савић, сарадник Агенције из Шапца, навео је да је само у 2024. години у саобраћајним несрећама живот изгубило 514 људи, од чега чак 114 младих.

– Наша визија је јасна: нула повређених и погинулих у саобраћају. Најчешћи узроци несрећа су: непрописна брзина, невезивање појаса, алкохолисаност и коришћење телефона током вожње – рекао је Савић. – При брзини од 60 километара на сат, судар је еквивалентан паду са петог спрата. Аутомобил за само две секунде, колико је минимално потребно да погледате у мобилни телефон, при брзини од 59 километара на сат, пређе 30 метара, што је довољно за трагедију.

Најпотреснији део предавања био је исповест Јулке Лопушине, која је матурантима пренела своју животну причу – о тренутку који је све променио.

– Једне мартовске вечери сели смо у ауто са мојим пријатељем Марком, иако сам знала колико је попио. Помислила сам – пет минута вожње, шта може да се деси. А догодило се најгоре. Слетели смо с пута и ударили у дрво. Две другарице које су имале појас већ сутрадан су наставиле живот. Марко и Вања то пролеће нису дочекали. Ја јесам, али сам платила високу цену, завршила сам као параплегичар – испричала је Јулка. – У стерилној болничкој соби провела сам више од две године. Почела сам рехабилитацију са 35 килограма и могућностима шестомесечне бебе. Све је то било зато што нисам сачекала такси и нисам везала појас.

Јулка је пре несреће студирала књижевност и фотографију, сањала о параглајдингу, желела да буде професор. Сада је срећно удата и мајка двоје деце. Од младалачких снова морала је да одустане и зато шаље снажну поруку.

– Када сабирате све што имате, свој живот бројите два пута. Не постоји секунда која се не рачуна!

С. В. О.

error: Content is protected !!